Al Džazira: Vučić stabilno drži Srbiju na ivici rata
"Sudeći po izjavama kojima smo zasuti sa svih strana, reklo bi se da živimo u najstabilnijem od svih stabilnih svetova. Ko o čemu, Vučić i njegovi saradnici o političkoj stabilnosti. U svakoj prilici ističu kako u Srbiji vlada potpuna politička stabilnost, što je osnovni preduslov za privlačenje stranih investitora, kako su oni posvećeni održavanju političke stabilnosti, kako nema ekonomskog napretka bez političke stabilnosti, kako je politička stabilnost prioritet svih prioriteta", piše novinar i pisac iz Beograda Tomislav Marković, prenosi Al Džazira Balkans.
"Ajd' da vidim šta ćete da uradite"
Razni ministri, poput Aleksandra Vulina na primer, stalno ističu da je "Srbija faktor mira i stabilnosti", zapadne ambasade se tome pridružuju, pa tako francuski ambasador tvrdi da je za Francusku Srbija "faktor stabilnosti u regionu", a Ambasada SAD nema sumnji ko je za to zaslužan - za njih je Aleksandar Vučić "faktor regionalne stabilnosti".
Baš imamo sreće što je predsednik Vučić do poslednjeg grama snage posvećen održavanju političke stabilnosti u Srbiji. Toliko smo se navikli na stabilan, miran, spokojan život da nam je teško i da zamislimo kako bi izgledala Srbija da nema te famozne političke stabilnosti. Ali da ipak pokušamo.
Da predsednik nije toliko odan ideji stabilnosti, moglo bi da se desi, na primer, da kosovske vlasti zabrane ulazak Marku Đuriću na Kosovo, a da onda Vučić, umesto da reaguje mirno i stabilno, kaže da će Đurić svejedno otići u Kosovsku Mitrovicu, i da izazivački poruči kosovskim vlastima: "'Ajd' da vidim šta ćete da uradite po tom pitanju".
Ako je ovo stabilnost...
Potom bi moglo da se desi da pripadnici specijalne jedinice Kosovske policije uhapse Đurića i deportuju ga u Srbiju. A onda bi Vučić, daleko bilo, mogao da izjavi kako je razmatrao da pošalje vojsku na Kosovo, nazivao bi kosovske vlasti banditima, a Kosovo banditskom državom, Đurić bi telalio kako kosovske vlasti spremaju rat, a predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun bi tvrdio kako se Priština ponaša kao da je objavila rat Srbiji.
Potom bi, ne daj Bože Stabilnosti, predsednik obavio telefonski razgovor sa Vladimirom Putinom, a Informer i Srpski telegraf bi izveštavali kako je "Rusija odlučna da brani Srbiju", i ekskluzivno publikovali "neobjavljene delove razgovora Putina i Vučića" u kojima se tvrdi da je Rusija Srbiji obećala vojnu pomoć u slučaju eventualnog napada Albanaca na sever Kosova.
Neimenovani Informerov izvor iz Kremlja bi tvrdio da NATO zna kako je Rusija "najmoćnija vojna sila na svetu" i kako "ne veruje da bi se usudili da zbog Kosova i Albanaca rizikuju veliki evropski, a možda i svetski rat". Utešno, nema šta!
Eto kako bi strašno izgledala Srbija da Vučić i njegovi saradnici nisu posvećeni očuvanju političke stabilnosti. Čas posla bismo stigli iz stanja relativnog mira do potencijalnog rata i to ne nekog regionalnog, lokalnog karaktera, već trećeg svetskog ili bar evropskog rata između velikih sila.
Zapale vatru, pa je gase benzinom
Dok se na rečima zaklinju u političku stabilnost i busaju u mirotvoračka prsa, Vučić & vučićevići čine sve kako bi zaoštrili odnose sa susedima, izazivali konflikte, pretili sopstvenim građanima ratom i svako malo dovodili Srbiju na ivicu ozbiljnog sukoba. Njihova omiljena zabava je da prvo zapale vatru, a potom da je gase benzinom.
Neminovno se nameće pitanje: ako je ovo stabilnost, kako bi onda tek izgledala politička nestabilnost? Nadam se da to nikada nećemo saznati, piše Tomislav Marković.
