Da li je Putin "doveo" Bilta u Beograd?
Dolazak Bilta je znak da Zapad želi da iskoristi nove poluge pritiska i pretnji Srbiji. Treba konačno okončati nezavršene poslove na Balkanu, piše Sputnjik.
Dakle, američki funkcioner Ves Mičel je bio prethodnica, posle koje su ROSU, upregnute u američke dizgine, izvele pokaznu vežbu Srbiji, kako to izgleda kada ih izda strpljenje. A potom su nam poslali funkcionerku EU Federiku Mogerini da pokažu da oni mogu i fino. U međuvremenu je, po rečima samog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, on telefonom razgovarao ni sam ne zna sa koliko funkcionera iz belog sveta. Svi su stali ne u jedan dan nego u nekoliko sati, u vreme oružane otmice funkcionera vlade Srbije u srcu Srbije, što Kosovo i Metohija jeste. Još nam niko nije javio da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN suspendovana.
Obreo se ovde i Karl Bilt. Zašto, u kom svojstvu i sa kakvom porukom? Pohvalio se razgovorom sa predsednikom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić, a malo se i edukovao. Upoznao se sa lepotom sedam srpskih zastava u Vladi Srbije i ipak lokalpatriotski ocenio da je zastava EU ta koja Srbiju vodi napred.
Naši najviši zvaničnici se nisu oglašavali. Toliko o značaju koji su mu pridali. O Biltovim impresijama saznali smo sa njegovog naloga na Tviteru.
Otkud uopšte bivši premijer i bivši šef diplomatije Švedske, sada kopredsedavajući jedne „tink-tenk“ organizacije za spoljne odnose, u Beogradu gde se, sudeći po njegovim tvitovima, očigledno sam pozvao. I koliko je slučajno što se na taj put zaputio u istom danu pošto su i Kremlj i kabinet predsednika Srbije izvestili o razgovoru Vučića i predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina?
Da li ga je toliko onespokojilo to što je "Vučić zatražio mišljenje i savet predsednika Rusije kako da se suprotstavi nasilju i agresiji Prištine, pošto je potpuno jasno da Albanci za svoju jednostrano proglašenu nezavisnost i dela koja iz toga proizilaze, imaju široku podršku brojnih zapadnih zemalja“, kako je saopštila pres-služba predsednika Srbije - da je odmah zapucao u Beograd.
Živadin Jovanović, koji je od 1994. do 1998. bio pomoćnik šefa srpske diplomatije, a otada do 2000. godine i njen šef, upravo u vreme kada su sastanci, telefonski razgovori, dolasci raznih emisara i pregovarača u Beograd bili redovna pojava, kaže da su tadašnja i sadašnja situacija različite jer je došlo do globalnih promena.
Zapad se ne miri sa novim svetskim poretkom
Pročitajte još:
* Hoće li Srbi u Briselu povući istorijski potez, koji bi mogao da promeni sve
* "Amerika i Rusija ponovo lome koplja preko Srbije - nije dobro..."
Svi problemi u svetu, Evropi i na Balkanu, po njegovoj oceni, proističu iz toga što Zapad, sa SAD na čelu, ne može da prihvati promenu odnosa moći i što silom pokušava da spreči neminovnu transformaciju svetskih odnosa od unipolarnog ka multipolarnom poretku.
- Silom, pretnjom i pritiscima žele da, uslovno rečeno, raščiste situaciju na Balkanu tako što će ga u celini, bez izuzetka, staviti pod svoju kontrolu - kaže Jovanović za Sputnjik.
On podseća da je model za sprovođenje novog intervencionističkog koncepta Zapada, sa SAD na čelu, koji ignoriše UN kao sistem, a posebno njegov Savet bezbednosti koji je najodgovorniji organ za pitanja mira i bezbednosti, ustoličen na samitu NATO-a aprila 1999. u Vašingtonu, u jeku agresije NATO-a na Srbiju. Tom agresijom je, kako ističe, uvedena praksa globalnog intervencionizma, uz kršenje svih principa međunarodnih odnosa i najvažnijih elemenata međunarodnog pravnog sistema uspostavljenog na tekovinama Drugog svetskog rata.
Tada je, kaže on, ustanovljena i strategija vojne ekspanzije na Istok koja je potvrđena na samitu NATO-a u Bratislavi aprila 2000. godine, a njena prva tačka je glasila - očekujemo da saveznici u najkraćem roku priznaju tzv. novostvorenu državu Kosovo. Sve to je, napominje Jovanović, pomno zabeležio nemački političar Vili Vimer, nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nemačke, koji je predočio da je Amerika u 12 tačaka izložila svoj koncept članicama NATO-a.
Za Srbiju je tada rečeno da trajno treba da bud isključena iz evropskog razvoja, o čemu, po rečima Jovanovića, postoje pisana dokumenta u arhivama nemačkog kancelara.
- Ta strategija ekspanzije na Istok, odnosno na ruske granice, čega smo danas svedoci, ne dozvoljava da pozadina bude nesigurna i da tu postoji neki oslonac za ruske interese i rusko prisustvo. Otuda i priznavanje ilegalne tvorevine Kosovo 2008. i želja da se konačno završe nezavršeni poslovi na Balkanu - kaže sagovornik Sputnjika.
Srbiju na silu u NATO
A to, kako ističe, znači ne samo da silom i pritiscima otrgnu Kosovo i Metohiju od Srbije, nego da nas silom uvuku u NATO kako bi sledili tu antirusku strategiju.
- Ono što smo gledali pre neko veče, otmicu funkcionera vlade Srbije Marka Đurića na Kosovu i Metohiji, bila je predstava vodećih zapadnih zemalja, odnosno upozorenje Srbiji šta joj sledi ukoliko ne prihvati pritiske, ucene i pretnje - ističe Jovanović. To ponižavanje Srbije je, kaže, bila njihova poruka kako tretiraju Srbiju i kako vide srpski narod. To je bila najgrublja pretnja Srbiji, zaključuje on.
Otuda svi dolasci u poslednje vreme, telefonski razgovori, pa i dolazak Bilta koji se profilisao kao posrednik još u u periodu razbijanja bivše SFRJ.
- On, kao i Ahtisari i još neki, uživa poverenje Amerike u promovisanju njenih interesa i interesa Zapada i mislim da ga zato šalju ponovo na ove prostore - smatra nekadašnji šef srpske diplomatije.
Bilt je, uostalom, bio među prvima koji je prošle godine u aprilu došao u Beograd da razgovara sa Vučićem i pre nego što je zvanično preuzeo funkciju predsednika Srbije posle pobede na izborima. Kako je tada, takođe posredstvom Tvitera, obavestio svekoliku javnost, sa Vučićem je razgovarao "o izazovima Srbije i regiona“.
Posle svega, ocena Jovanovića je da Zapad neće prezati od izazivanja nove krize na Balkanu.
- Oni jednostavno smatraju da su previše investirali da bi obezbedili dominaciju na Balkanu i ne mogu da se pomire da bilo ko vodi iole nezavisnu politiku i nedisciplinovano iskače, a disciplina im je potrebna za ostvarivanje strategije ekspanzije na Istok - ističe on.
Srbija ne može da žrtvuje vitalne interese
Stvar je, kako smatra, došla do tačke preokreta, do toga da Srbija traži alternative i da je teško slediti politiku jedinog puta po cenu žrtvovanja dugoročnih vitalnih interesa.
- Razgovor Vučića sa Putinom, po mom uverenju, govori o odluci Srbije da obezbedi više ravnoteže u svojoj spoljnoj politici i svojoj bezbednosnoj politici, da praktično obezbedi pomoć i podršku Rusije, jer se pokazalo da nikakvi ustupci nisu utolili ni ublažili apetite zapadne alijanse prema Srbiji -ističe Jovanović.
Obraćanje Vučića Putinu će, po njegovom mišljenju, na Zapadu verovatno biti interpretirano kao udaljavanje Srbije od Zapada i odustajanje od nekih elemenata dosadašnje politike, što, kako kaže, nije tačno.
- Srbija ne odustaje od svojih vitalnih interesa, ali ima pravo da traži oslonce tamo gde ih može dobiti umesto što u kontinuitetu prihvata ponižavanja, ucene i pretnje - ističe sagovornik Sputnjika kod koga dolazak Bilta, kako kaže, neminovno izaziva sećanja na događanja u periodu jugoslovenske krize.
Zapad, ističe on, nikada ne može biti amnestiran za ulogu u razbijanju SFRJ i za razbijanje Srbije.
- Dolazak Bilta je znak da Zapad želi da iskoristi nove poluge pritiska i pretnji Srbiji - zaključio je Jovanović.
