Jeziv bilans: Srbija je ubijana sa 170 atomskih bombi Hirošime
Na današnji dan pre 19 godina zbog Kosova i Metohije započelo je NATO bombardovanje "neposlušne" Srbije koje je završeno posle 78 dana. To međutim nije značilo i kraj NATO agresije koja i posle 19 godina i dalje ubija ljude u Srbiji.
Trebalo je da prođe skoro 19 godina, pa da u Srbiji, uglavnom na ličnu inicijativu naučnika i stručnjaka iz različitih oblasti, na videlo počnu da se iznose porazne činjenice o posledicama NATO agresije.
Toj, godinama tabu temi, bio je posvećen skup koji je uoči godišnjice u Institutu za međunarodnu politiku i privredu organizovao Evroazijski bezbednosni forum. Učesnici su, pre svega, ukazali na potrebu da je za praćenje posledica, pre svega na životnu sredinu i po zdravlje ljudi, neophodno definisati jedinstvenu državnu politiku. A za to je neophodno da se na tom poslu konačno angažuje i država.
Vlada Srbije je prvi put prošle jeseni podržala inicijativu istaknutih pojedinaca da se formira koordinaciono telo koje bi se time bavilo, ali uslovi za takav zahtevan posao još nisu obezbeđeni, pa je za sada sve ostalo na deklarativnoj podršci. Otuda i jednoglasno ukazivanje učesnika da bez pomoći države ništa ne može da se uradi.
A pokazatelji su porazni, o čemu najbolje svedoče izlaganja naših istaknutih naučnika.
Prof. dr Svetlana Žunić iz Centra za nuklearnu medicinu Kliničkog centra Srbije:
- Teritorija Srbije, ali i Balkana je kontaminirana ne samo u toku NATO bombardovanja SRJ osiromašenim uranijumom, već i sve vreme zalivskih ratova počevši od 1990. godine, kada je on prvi put upotrebljen. A upotrebljeno je više od 3.000 tona osiromašenog uranijuma od čega oko 15 tona u Srbiji, Crnoj Gori i BiH, gde je u ispaljenim nuklearnim projektilima bilo blizu šest tona uranijuma 235. To je dovoljno za konstrukciju blizu 170 replika nuklearne bombe koja je bačena na Hirošimu i koja je sadržala 35 kilograma uranijuma 235.
- Ono što sa sigurnošću, na osnovu dosadašnjeg istraživanja možemo zaključiti jeste da osiromašeni uranijum za najčešće zdravstvene posledice ima poremećaj funkcije tiroidne žlezde, maligna oboljenja, anomalije ploda, zalivski, odnosno balkanski sindrom, koji se odnosi na sve, kako vojnike tako i civilno stanovništvo u zoni ekspozicije.
- U Srbiji trenutno u muškoj populaciji dominira karcinom pluća, takođe su vrlo zastupljeni neuroendokrini tumori i hormonzavisni tumori, a posle bombardovanja, broj obolelih od leukemije ili limfoma povećan je 110 odsto, dok je broj umrlih od te bolesti povećan 180 odsto. Srbija je u samom vrhu po stopama oboljevanja i umiranja od raka pluća i debelog creva u muškoj populaciji u Evropi.
- Osiromašeni uranijum je uzrok globalnog i progresivnog hronogenocida i svi naši napori svode se na to da se omogući život čoveka u trajno kontaminiranom okruženju.
General u penziji Slobodan Petković, čija je specijalnost atomsko-biološko-hemijska odbrana:
- Prema podacima Instituta za javno zdravlje, u Srbiji je do 2014. godine obolelo 35.319 lica, a umrlo 20.806. To je preko 5.000 slučajeva na milion stanovnika, što je 2,8 puta više od svetskog proseka. U 2016. godini umrlo je 22.004 ljudi, što je 60,8 odsto više u odnosu na 1991. godinu, čime se Srbija sa godišnjim rastom od 2,8 odsto popela u sam svetski vrh po stopi mortaliteta od kancerogenih obolenja. U SAD koje su nam ostavili 15 tona osiromašenog uranijuma, ti procenti padaju. Stopa oboljevanja je pala 0,6, a mortaliteta 1,6 odsto.
- NATO je korišćenjem municije sa osiromašenim uranijumom i gađanjem hemijske industrije prouzrokovao značajno, dugotrajno i opasno radioaktivno i hemijsko zagađenje životne sredine u našoj zemlji, a u pojedinim rejonima je dovedeno u pitanje normalno i bezbedno življenje stanovništva i ta će opasnost trajati duže nego što je do sada trajala ljudska civilizacija.
Toksikolog, primarijus dr Radomir Kovačević, dugogodišnji načelnik Centra za radiološku zaštitu u Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu Vojno-medicinskog instituta Beograd:
- U recipijentima eko sistema poslednja misija je dokazala da je uranijum fluktuirao u vazduhu i četiri godine posle bombardovanja Srbije i osam godina posle bombardovanja teritorije Republike Srpske 1995. godine.
- Objašnjena su kretanja uranijuma kroz sve recipijente eko sistema i na kraju u organizmu gde fizički život uranijuma traje dve do pet hiljada dana. Dva odsto ostaje trajno u depoima i skeletu.
- Markeri analiza genetičkog materijala su kod ljudi koji su bili izloženi blizini mesta bombardovanih osiromašenim uranijumom pokazali specifične hromozomske poremećaje u nivou od 20,7 odsto. U opštoj populaciji, koja diše čist vazduh, to je od jedan do dva odsto.
Dr Zorka Vukmirović, naučni savetnik u penziji Instituta za fiziku:
- Zbog hemijskog zagađenja bombardovanjem hemijskih objekata imamo sve elemente hemijskog rata. Način na koji je izvedeno bombardovanje Rafinerije nafte u Novom Sadu i pančevačke Azotare i Petrohemije, istovremeno u jedan sat i deset minuta iza ponoći, što je stvorilo kompozitni oblak, govori o namerama da se napravi indirektni hemijski rat. Atmosferska cirkulacija je pokupila sve ono što je bilo nad Srbijom, a zagađenje je izmereno čak u grčkom gradu Ksnatiju na 200 kilometara istočno od Soluna.
Mr Milorad Kojić, Centar za istraživanje rata, ratnih zločina i nestalih Republike Srpske:
- Prema podacima Zavoda za statistiku RS i Instituta za javno zdravstvo RS broj smrtnih slučajeva usled malignih bolesti u 2014. veći je čak 67 odsto u odnosu na 1998. godinu. Broj umrlih od malignih bolesti konstantno raste iako broj stanovnika opada. Broj smrtnosti od malignih obolenja je porastao sa 16,8 odsto u 2001. na 21,9 u 2014. godini. Prema oceni stručnjaka to je posledica bombardovanja osiromašenim uranijumom, od koga je najviše posledica imalo stanovništvo Hadžića.
Advokat Srđan Aleksić, inicijator ideje o pokretanju tužbe za građansku odgovornost zemalja-članica NATO-a zbog agresije 1999. godine:
- Imamo sve dokaze, ali najteže je dokazati očiglednu činjenicu. Pošto je NATO po sopstvenom statutu odbrambeni savez i nije odgovoran za štetu koju pričini trećoj zemlji, ideja nam je da podnesemo 19 tužbi u 19 zemalja koje smatramo da su odgovorne. Po njihovim ustavima i zakonima imaju odgovornost kada građanima drugih zemalja pričine štetu. Mi imamo i ekološku katastrofu, a tužba za to ne zastareva.
- Na ruku nam ide šest pravosnažnih izvršnih presuda italijanskih sudova. Od 300 italijanskih vojnika i civila u misijama koji su boravili na Kosovu i Metohiji i u međuvremenu oboleli od teških obolenja, kancera, leukemije, 54 je preminulo. Italijanski advokati koji su dobili spor protiv italijanske države žele da nam pomognu i zastupaće nas pred italijanskim sudom.
- Zajedno sa advokatima pre svega zemalja-članica NATO-a i onima iz Kine, Rusije, Indije formiraću jedan dobar pravni tim. Imamo dovoljno materijalnih dokaza i sudsku praksu u Italiji i nadam se da ćemo u ovom velikom sporu uspeti. Mnogi u to ne veruju, ali ja kažem da mi moramo to da pokrenemo. Mi možda nećemo uspeti, ali hoće nove mlade generacije koje će doći. Najteže je ćutati, sakrivati istinu. Moramo da ukažemo na veliku tragediju koja nas je zadesila.
Prof. dr Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma:
- Žalosno je što niko u državi nije pokušao da sabere ukupne štete i posledice. Od materijalnih koje su ovlaš do sada procenjene na 100 milijardi evra, do cene koju plaćamo zbog izgubljenih života i zdravlja ljudi. Vrednost prirodnih dobara na Kosovu i Metohiji procenjuje se na 75 milijardi, uzurpirana imovina Srba na 2,8 milijardi evra. Kolika je cena mladih koji su napustili Kosmet i Srbiju, pogotovo onih školovanih koji su otišli u svet? Kolika je materijalna vrednost neprocenjivog duhovnog blaga na Kosovu koje nam nije dostupno? Sinergija svih tih nacionalnih gubitaka menja i biće srpskog naroda, što je za posebnu ozbiljnu analizu.
Država Srbija ima obavezu, dužnost i mogućnost da ukaže na sve posledice NATO agresije i sa njima se uhvati u koštac, zaključeno je na skupu.
