Do kada će Srbija biti žrtva sukoba Rusije i Zapada?
Nedavno je general Kertis Skaparoti, komandant NATO-a za Evropu, u svedočenju pred Odborom američkog Senata za oružane snage rekao je da je Srbija, ali i ceo srpski narod najveći problem na Balkanu.
Skaparoti je svedočio o jačanju ruskog uticaja u Evropi, a posebno na zapadnom Balkanu. Rekao je da Rusija pokušava da spreči evroatlantski put pojedinih zemalja u regionu. Na sve to Ivica Dačić reagovao je izjavom da su on i predsednik Aleksandar Vučić svima mnogo puta stavili do znanja da Srbija neće prekidati bratske veze s Moskvom.
Po ko zna koji put u svojoj istoriji Srbija se ponovo našla između velikih svetskih sila i njihovih interesa. Svoj stav o tome treba li se kome i kako prikloniti, ili biti neutralan, naši čitaoci iz Evrope, Australije i Kanade iznose u anketi koju je pripremila ekipa "Vesti".
Milan Mitrović
Bad Filbel, Nemačka
- Nisam baš naklonjen politici, ali mislim da će taj sukob preko naših leđa večno da traje. Nalazimo sa na takvom geografskom položaju, na sredini, između istoka i zapada i najverovatnije je to naš problem. S jedne strane nas vuče neka bratska ljubav prema Rusiji, a sa druge strane hoćemo u Evropsku uniju. Hoćemo da budemo prijatelji i sa jednima i sa drugima kao što jesmo, ali to nekome očigledno ne odgovara. Nisam siguran da možemo da zadržimo ovakvo stanje kakvo mi želimo jer je politički uticaj sve jači na nas. Rusija i zapadne sile žele da imaju uticaj na svim bitnim tačkama u svetu, a mi se nalazimo na jednoj od tih tačaka. Mislim da ćemo još dugo da budemo u centru pažnje i da ćemo to sve osetiti na našim leđima.
Petar - Pepi Petrović
Pariz, Francuska
- Srbija je žrtva i trn u oku Zapada, zato sada pričicama pogurkuju njen ulazak u Evropu i to samo da bi potpuno opkolili Rusiju zbog njenih prirodnih bogatstava. Za nas je uvek bilo obećanja umotanih u šarenu lažu, na sve to smo nasedali, a to se nikad neće zaustaviti. Srbija je jedina zemlja u okruženju koja je neutralna, koja nije ušla i ne želi NATO, što je i logično kad se NATO aždaja, koja nam je mnogo šta uništila, ne može izbrisati iz naših sećanja. Mislim da bi Srbija morala da se veže za Rusiju. A dokle će nas dovesti taj teški pritisak Zapada? Neće moći još dugo da traje naša neutralnost, pogotovo uz to podsećanje da je i Srbija bogata rudama, i to mnogo više od suseda. Tu je i Kosovo i ako ga ne priznamo, uz upornost NATO-a, moje predviđanje je, jer više ne smeju da nas bombarduju, da će nam uvesti embargo. Smisliće oni neku gadnu pakost: neće nam dozvoliti da putujemo, uvešće drastične vize i sl. Srbija se nalazi na položaju i u prostoru u kojem nema načina da se odbrani od kauboja. Da, to je kaubojski sistem, sistem Amerikanaca. A može li se jedna Srbija boriti protiv Amerike?
Boban Todorović
Beč, Austrija
- Mislim da će Srbija, sve dok se ne odluči za jednu stranu, biti žrtva sukoba Rusije i Zapada. Neutralnost neće Srbija moći dugo da zadrži. Politika mira i mosta je dobra, ali ima mnogo ljudi koji vole da ruše te mostove. Sedenje na dve stolice je osuđeno na propast. Za vreme Tita takva politika, sedenja na dve stolice nas je dovela do propasti.
Svetozar Piljuga
Incel, Nemačka
- Srbija nije žrtva sukoba Rusije i Zapada, već je žrtva Zapada, koga više od Rusije interesuju Kosovo i BiH, da bi tamo postavili vojne baze i napravili izbegličke logore. Mnogo se toga promenilo u svetu. Rusija i Kina su ojačale, EU sve više ima svoje unutrašnje probleme, a onda svi zajedno imaju probleme s Amerikom. To su labavi ili nikakvi savezi, dok Rusija postaje sve jača. Srbija u toj novoj konstelaciji treba da traži svoje mesto i Vučić to dobro radi. Od Rusije smo dobili borbene avione, a uskoro će stići i rakete S-300. I Turska je promenila stav i sada sve više investira i u Srbiji. Da smo avione i rakete imali ranije, NATO ne bi ni smeo da nas bombarduje. Pet zemalja EU nisu priznale Kosovo, a nije ni Vatikan. Srbija nikada neće ući u EU jer će se EU do 2025. raspasti. Naš put je zajednički put s Rusijom i Kinom. Sa Evropom možemo da sarađujemo samo ako postanu korektni prema nama. Srbija je ojačala i ići će sve bolje i bez EU. A NATO? Ne znam kako srpski vojnici mogu da stanu u isti stroj s onima koji su nas bombardovali i ubijali našu decu. Srbija je uvek ratovala na istoj strani na kojoj su ratovali i Rusi. To je normalno i logično, a tako treba i da ostane.
Stevo Trifunović
Sidnej, Australija
- Srbi imaju puno prijatelja kad je sve normalno. Ali, kada je Srbima gusto i najpotrebnije, njih nema. Srbija je mala zemlja i to nam je sudbina među velikim. Ako ništa, treba da budemo oprezni.
Grimsel Bojanić
Cirih, Švajcarska
- Mislim da Srbija nema jasan stav povodom svih pitanja. U prvoj liniji treba da počnemo od nas, da počnemo da cenimo Srbiju, naš narod. Da prvo sredimo stvari kod nas u kući, pa onda da krenemo za Evropu ili za Rusiju. Narod je podeljen i oni koji imaju posao i dobro im je, oni su naravno za Evropu, a ovi ostali traže spas u Rusiji. Što se mene tiče, mislim da ne treba da uđemo u EU. Imamo tako bogatu zemlju i treba da se okrenemo domaćoj proizvodnji, da raskrčimo svu neobrađenu zemlju, da spasimo fabrike, one koje još nisu prodate. Imamo toliko rudnih bogatstva, ravnice, reke i planina, milina jedna, samo treba to održati, a ne dati strancima da to koriste. Šta će nam Evropa, kada jedna Engleska izlazi iz nje, a na pragu siromaštva su Rumunija, Bugarska, Portugal, Grčka, pa i Španija. Čim uđemo u EU nema više našeg zdravog mesa i zdrave hrane, nema više naše rakije, moramo da uzmemo sve od njih trulu i veštačku hranu. I sve dok ne znamo šta ćemo ima da trpimo.
Prodane duš enemaju duše
Prof. dr Radomir Baturan
Toronto, Kanada
- Srbija će uvek biti žrtva sukoba Zapada i Rusije dok god je vode hohštapleri koji misle samo o svom bogaćenju, opstanku na sedlu državne kase, prihvatajući ucene Zapada. Oni su anacionalni Titovi odlivci, neukorenjeni ni u veri, ni u naciji, ni u kulturi i tradiciji srpskoj, a večito gladni "volje za moć". Oni su i učestvovali u agitovanju protiv Borislava Pekića na prvim tamošnjim demokratskim izborima dosovske Srbije, a danas citiraju Pekića, odnosno njegovog Cincarina Simeona "da ne ljubimo zemlju naših predaka nego zemlju naših potomaka", jer njihovoj metodologoiji izdajničkog vladanja, kao kolonijalnim upravnicima Srbije, odgovara danas i Pekić i još ga svojataju kao "velikog pisca", a onda im je odgovarao Šešelj kao njihov duhovni i politički vođa. Njih zanima samo stanovište uvećanja bogatstva i vlasti, pa kooperiraju i sa crnim đavolom. E, dok nam takvi vode Srbiju, ona će uvek biti muva u paukovoj mreži - "popljuvana i osušena, a onda progutana", bez obzira na to odakle se konci zatezali: iz Londona, Berlina, Vašingtona ili Moskve, kako je pisao Bora Pekić. Prodane duše nemaju duše.
