Zašto Zapadna alijansa najavljuje agresiju na Rusiju
Zapad se protiv terorizma nikada nije ni borio, kaže vojni analitičar Miroslav Lazanski i navodi primer Sirije, gde je Zapad podržavao teroriste. Terorizam je Zapadu služio kao sredstvo igre na međunarodnom planu, smatra on.
Sa druge strane, posao glavnokomandujućeg NATO-a uvek je bio da, kako Lazanski kaže, plaši zapadnu javnost navodnom sovjetskom, a sada ruskom opasnošću.
- To mu je u opisu radnog mesta, za to prima platu. Na taj način uspeva da izdejstvuje podizanje vojnih budžeta na onaj nivo koji SAD traže, a to je 2,2 odsto BDP-a. S druge strane jača kohezionu snagu NATO-a, nastoji da održi postojanje NATO-a u sadašnjoj formi u Evropi. Tako da su razlozi zbog kojih on plaši navodnom ruskom opasnošću širi. Naravno, moramo da budemo objektivni i da kažemo da je Rusija danas svetska vojna supersila i da ono što Rusi imaju u operativnoj upotrebi nekim zapadnim zemljama uliva strahopoštovanje, da ne kažem strah u kosti - kaže Lazanski.
Svega četiri-pet članica NATO-a može, prema njegovim rečima, da pošalje snage na ruske granice. Stoga glavninu snaga NATO-a prema Rusiji čine američki, kanadski i britanski vojnici.
Severnoatlantska alijansa nema, prema mišljenju Lazanskog, dovoljne konvencionalne snage u Evropi koje bi mogla da suprotstavi ruskim.
- U konvencionalnom smislu, ruska armija ima veliku prednost u odnosu na NATO, plus što Rusija ima prednost i u geografiji, a u nuklearnim kapacitetima takođe. Tako da NATO bez Amerike nije nikakva vojna sila, a Amerika će se vrlo dobro čuvati bilo kakve incidentne situacije koja bi je stavila u direktni konflikt sa Ruskom Federacijom. Tako da je sve ovo jedno diplomatsko natezanje u nastojanju NATO da poveća vojne budžete, da se smanje troškovi NATO, koje većinom plaćaju Amerikanci i onda pretnja uvek dobro dođe. Nekada je, u vreme SSSR, bila pretnja 50.000 tenkova Varšavskog pakta, danas dobro dođe pretnja navodnom ruskom opasnošću - kaže Lazanski.
Međutim, Rusija ne pokazuje bilo kakvu vrstu agresivnosti prema bilo kojoj članici NATO, već samo traži da se poštuju njeni državni i nacionalni interesi na postsovjetskom prostoru, što je, prema mišljenju Lazanskog, opravdano i logično.