Zatišje pred buru: Samo Merkel još može da "pritisne"
Aktuelnu fazu u rešavanju kosovskog pitanja predstavnici diplomatskih i ekspertskih krugova iz Evrope i SAD nezvanično opisuju kao "zatišje pred buru", s obzirom da se sa "obe strane Atlantika" očekuje da na proleće, verovatno u maju, i zvanično započne naredna faza pregovora Beograda i Prištine.
Sporazum do kraja 2018?
U njoj će, očekivano, uz posredovanje visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini, razgovarati srpski i kosovski predsednici, Aleksandar Vučić i Hašim Tači.
Mada zvaničnici EU i SAD izbegavaju da javno pominju precizne rokove za "punu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine", priče iz kuloara Brisela, Berlina i Vašingtona govore da postoji saglasnost na Zapadu da se krajnje zamršeni kosovski čvor mora razvezati što pre.
Pojedini učesnici sastanaka sa Vesom Mičelom, pomoćnikom američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, nezvanično tvrde da je poruku da "nema vremena za gubljenje" taj predstavnik Stejt departmenta preneo sagovornicima i u Beogradu i u Prištini, uz navođenje "kraja 2018". kao poželjnog roka za postizanje sporazuma.
Kako su naglasili sagovornici Danasa, Mičelova poruka usaglašena je sa stavom Berlina. Josip Juratović, višegodišnji poslanik Socijaldemokratske stranke u Bundestagu, odgovarajući na pitanje da li će Nemačka nakon izbora nove vlade krenuti u još veću "ofanzivu" za rešavanje problema Kosova, kaže:
- Proces ulaska u EU Srbije i Crne Gore se mora ubrzati i to će Nemačka, takođe, podržati, a što se tiče takozvanog modela "dve Nemačke" za rešavanje kosovskog pitanja, meni nije poznato da se o tome diskutuje u Nemačkoj - ukazuje Juratović.
Srbija će uskoro morati da se opredeli...
Za razliku od Juratovića, Vedran Džihić, stručnjak za Balkan Austrijskog instituta za međunarodnu politiku, ocenjuje za Danas da je model "dve Nemačke" i danas privlačan.
- Model je i danas atraktivan, a razlog je jasan - još uvek nije došlo do suštinskog pomaka u odnosima Beograda i Prištine. Za Srbiju bi nagrada bila skidanje tereta oko priznanja Kosova za članstvo u EU, a Srbija bi morala zauzvrat da prestane da blokira proces daljeg prikupljanja priznanja državnog suvereniteta Kosova. Dakle, Srbija ne bi morala da prizna Kosovo, a išla bi u EU. S druge strane, Srbija ne bi morala da glasa u UN za članstvo Kosova, ali ni to ne bi bilo teorijski isključeno - kaže Džihić i dodaje:
- Trenutno na evropskom nivou samo kancelarka Merkel ima dovoljno jak politički kapital u regionu i uticaj kod vodećih aktera da može da izvrši određenu vrstu pritiska da se stvari pomere sa mrtve tačke. Ako do leta ne dođe do neke nove dinamike i ako tvrdoglavi nacionalni stavovi prevladaju, definitivno očekujem da Nemačka i Merkel pojačaju ton i pošalju poruku i Beogradu i Prištini da je vreme kupovanja vremena zbog unutrašnjih političkih razloga prošlo - smatra Džihić.
Fredrik Veslau, direktor programa "Šira Evropa" Evropskog saveta za spoljne poslove, konstatuje da nije "nemoguće, ali je izuzetno teško" u kraćem roku postići sporazum o Kosovu.
- Činjenica da je članstvo Srbije u EU uslovljeno sporazumom o normalizaciji odnosa čini proces mogućim i mislim da će Kosovo zahtevati priznanje. Takođe, nova strategija za proširenje Unije "kristalno jasno" stavlja do znanje da EU neće uvoziti nerešene bilateralne sporove. Uskoro će doći trenutak kada će Srbija morati da bira između pristupanja EU i održavanja pustog sna da će nekako ponovo steći kontrolu nad Kosovom - poručuje Veslau, prenosi Danas.
