Strategija EU za Balkan "oštrija" u oblasti vladavine prava
Evropska unija je pooštrila jezik u poglavlju vladavine prava, u tekstu strategije o Zapadnom Balkanu i jasno upozorava da će zemlje regiona postati članice EU, "ali ne u stanju u kojem su one danas".
U najnovijoj verziji Strategije za Zapadni Balkan, u koju Radio Slobodna Evropa ima uvid, navodi se da je politička elita u zemljama regiona povezana sa kriminalnim strukturama.
"Danas, zemlje pokazuju jasne elemente hvatanja države, uključujući veze sa organizovanim kriminalom i korupcijom u svim nivoima vlade i administracije, kao i snažno uplitanje javnog i privatnog interesa", ističe se u najnovijoj verziji Strategije i ocenjuje da sve ovo gaji osećaj nekažnjavanja i nejednakosti.
Strategija o kredibilnoj perspektivi proširenja prema Zapadnom Balkanu Evropska komisija će objaviti u Strazburu u utorak.
"Vidljivo osnaženo i nezavisno pravosuđe, kao i odgovorne vlade i administracije, su neophodne za donošenje trajnih društvenih promena koje su potrebne", poručuje se u najnovijem tekstu Strategije.
Strategija o Zapadnom Balkanu upozorava na dva važna pitanja koja se tiču celog regiona a koja se trebaju rešiti pre pristupanja bilo koje zemlje u EU: dijalog između Srbije i Kosova, te bilateralni sporovi.
"Ne može postojati trajna stabilnost u regionu bez efektivne i sveobuhvatne normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, putem dijaloga koji pomaže EU. Sveobuhvatni i pravno obavezujući sporazum o normalizaciji je hitan i ključan kako bi i Srbija i Kosovo napredovale na evropskom putu", navodi se u tekstu Strategije koja predviđa postizanje takvog dogovora do kraja 2019. godine.
Primedbe zbog političkog mešanja i u poglavlju ekonomije
Oko otvorenih bilateralnih pitanja između zemalja u regionu, tekst Strategije jasno poručuje da se pre prijema zapadnobalkanskih zemalja u EU moraju "pronaći i biti sprovedena" definitivna i obavezujuća rešenja.
"EU ne može i neće uvesti bilateralne sporove", poručuje se u tekstu Strategije.
Kada su u pitanju nerešeni granični sporovi između ovih zemalja, Evropska komsija smatra da bi strane trebale da ih "bezuslovno podnesu na obavezujuću, konačnu arbitražu", kao što je Međunarodni sud pravde.
Odluke arbitraže o granicama bi trebale obe strane da primene i ispoštuju u potpunosti pre prijema u EU, a to bi trebalo da se uzme u obzir i prilikom pripreme Pristupnog sporazuma.
Evropska komisija ima konkretne primedbe i u poglavlju ekonomije gde se takođe ističe da postoji političko mešanje.
"Kritični delovi ekonomije u regionu su nekonkurentni, sa previše nepotrebnim političkim uplitanjem i nerazvijenim privatnim sektorom", navodi se.
Osim eksplicitnijih stavova Brisela oko značajnijih pitanja u regionu, tekst Strategije nije doživeo suštinske izmene kada je reč o vremenskoj izvodljivosti pristupanja u EU za svaku zemlju.
Crna Gora i Srbija se i dalje identifikuju kao lideri u regionu, te njihov prijem u EU se predviđa do kraja 2025. godine, s time što bi pristupni pregovori bili završeni 2023. Iste godine, kada lideri u regionu zaključuju pregovore, predviđa se početak procesa sa Bosnom i Hercegovinom.
Albanija i Makedonija bi trebale da otpočnu pristupne pregovore 2019. godine.
Kraj 2019. je rok kada bi Srbija i Kosovo trebalo da postignu sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa.
