"Srbija treba da iskoristi oslabljen položaj Prištine, i da je natera..."
Nastavak dijaloga Beograda i Prištine koji je zakazan za sutra u Briselu po mišljenu sagovornika Tanjuga je očekivan.
Bez dijaloga Beograda i Prištine nema budućnosti za čitav region, Srbiju i kosovske Albance, a nastavak dijaloga je, kako ističu Sociolog Vladimir Vuletić i predsednik Odbora za KiM Milovan Drecun, i znak da je na kosovske Albance izvršen značajan pritisak, pre svega SAD, da se vrate za pregovarački sto.
Za Vuletića to je razlog više da se u ovu rundu tehničkog dijaloga o realizaciji do sada postignutih dogovora, delegacija Srbije koju koju predvode direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, a Prištinu novi šef pregovaračkog tima Avni Arifi, udje sa mnogo više očekivanja. Naime, on smatra da će sada lakše pričati o primeni dogovora za formiranje Zajednice srpskih opština, oko čega je Priština zatezala dovodeći dijalog u krizu.
- Videli smo i kakav je pritisak izvršen na Prištinu povodom pokušaja da se ukine Zakon o specijalniom sudu za zločine OVK, i on će uticati, na to da se svi sporni detalji zbog kojih su Albanci blokirali dijalog polako odblokiraju - veruje Vuletić. On je ubeđen da će Priština morati da pokaže političku odgovornosti i otvorenost za nastavak dijaloga.
- Priština je moralno u ovom trenutku u nepovoljnoj situaciji , pre svega pred zapadnim zemljama, a SAD su vrlo otvoreno, jasno i oštro prvi put pokazale da nemaju nameru da gledaju kroz prste albanskoj strani u kočenju dijaloga - kaže on.
Prilika za Srbiju
Predsednik Odobra Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun zato smatra da bi Srbija trebalo da iskoristi trenutni oslabljen položaj Prištine i diplomatskim aktivnostima prema Evropskoj uniji i SAD "natera" Prištinu da ispuni ono što je dogovoreno. A to je, prema njegovim rečima, formiranje ZSO.
- Nastavak dijaloga mora biti ponajpre vezan za formiranje ZSO, jer ako ne bude formirana ZSO mislim da će biti obesmišljen čitav proces normalizacije odnosa - napominje on.
Prema Drecunovom mišljenju, Priština je htela da preskoči taj deo dijaloga i pokuša da reši konačni statusa Kosmeta ili sačeka da ih Srbija prizna kao "nekakvu državu", što se, naglašava, neće desiti.
On smatra da je "dobro što je EU ocenila da je Srbija ispunila svoj deo onoga što je preuzela Briselskim sporazumom", i dodaje da će Priština i dalje računati na podršku zemalja koje su do sada bile njeni saveznici i pokušati da dogovoreno odugovlači, pre svega formiranje Zajednice srpskih opština.
Argumente za ovakvu Drecunovu sumnju nudi sam Avni Arifi, koji na čelu prištinskog tima u utorak ide u Brisel, a kako tvrdi još ne zna šta su teme tog susreta. Teme susreta još nisu precizirane. O njima se još uvek raspravlja - naveo je, za Kohu, Arifi, izbegavajući da kaže ono što zna.
A teme su, potvđeno je Tanjugu i u našem timu, ali i u Briselu - "još neprimenjeni dogovori iz Briselskog sporazuma - formiranje Zajednice srpskih opština koje čini okosnicu celokupnog Briselskog sporazuma i energetika.."
Iz našem timu najavljuju da će se u okviru tehničkog dijaloga razgovarati i o slobodi kretanja i pravosuđu, jer kako upozorava Drecun - Priština ni na tim poljima u praksi ne pokazuje spremnost da te probleme reši.
- Sloboda kretanja za Srbe je i dalje rizična. Što se tiče pravosudja, videli smo nanovo slučajeve da se ljudi hapse bez ikakvog osnova, kada ih oni koji otimaju njihovu imovinu prijavljuju kao ratne zločince. Ako pravosudje reaguje na takve provokacije na KiM onda nema ništa od pravde za Srbe, to je zloupotreba pravde i pravosuđa da bi se dovršilo etničko čišćenje - ocenjuje Drecun.
Biće otpora sa Albanske strane
Vladimir Vuletić upozorava da ne treba sumnjati da će proces implmentacije dogovorenog naići na otpor, i da će u budućnosti biti problema kako da ono što je dogovorneo bude primrenjeno u praksi, ali veruje da će proces ići brže.
- Računajući na odlučnost Srbije, ali i svest velikih igrača kojima je u interesu da se proces nastavi, verujem da će proces ići brže. Ne mislim da neće biti i dalje pokušaja Prištine da izvuče nešto više, ali i naš tim ima dovoljno iskustva tako da ne očekujem da će biti velikih koristi za albansku stranu - ocenjuje on.
Istovremeno, Milovan Drecun nastavak Tehničkog dijalog vidi kao pripremu za dijalog na najvišem nivou, jer su to, kako kaže, neophodni sastanci kako bi se dogovorili novi pomaci u realizaciji normalizacije odnosa.
- Očekujem da ćemo imati nastavak procesa normalizacije odnosa, a treba sačekati i videti ponašanje Albanaca kada se podignu prve optužnice i ko će biti na njima - zaključuje Drecun. Tehnički dijalog, kojim se u Briselu nastavlja Dijaloga Beograda i Prištine posle zastoja od više od godinu dana, trajaće tri dana.
