Srbija nestaje ako ode Kosovo
Apel za odbranu Kosova i Metohije i njegovih prvih 178 potpisnika, među kojima je sedam akademika, 100 doktora nauka, 62 unverzitetska profesora i 11 arhijereja Srpske pravoslavne crkve, nisu bili dovoljni da se beogradski mediji odazovu u pristojnom broju kako bi javnost obavestili šta umne i ugledne glave očekuju od domaće javnosti i zahtevaju od srpskih vlasti.
A reč je o reagovanju dela intelektualne javnosti na dvosmislene i uznemirujuće poruke koje prethodnih meseci stižu od vlasti kada je reč o KiM, istakao je istoričar Miloš Ković, predsednik Političkog saveta Demokratskte stranke Srbije, u okviru kojeg je i pokrenut apel, ali se insistira na njegovom državnom, a ne stranačkom karakteru.
Sajt "Ne odustajemo" za nove potpise
Prvi potpisi su sakupljeni za tri dana, a požurilo se zvaničnim objavljivanjem Apela pre Božića, kako bi na ovaj veliki praznik građani Srbije bili u mislima sa svojim sugrađanima na KiM.
Na Božić će biti pokrenut nasajt "Ne odustajemo" i svi zainteresovani širom sveta svojim potpisom moći da podrže stavove iz dokumenta.
Dvosmislene poruke se odnose pre svega na izjave zvaničnika srpskih vlasti koje ukazuju da je Beograd spreman da potpiše "pravno obavezujući sporazum" o normalizaciji odnosa sa otcepljenim Kosovom, pa do toga da su spremni i na stolicu Kosovu u UN pod određenim uslovima.
- A mi ne znamo koji su to uslovi - primećuje Ković.
Činjenica da se u Apelu ukazuje na opasnost da se Srbija ovakvom državnom politikom odrekne KiM možda je jedan od razloga što provladini i većina mejnstrim medija nisu došli da isprati predstavljanje dokumenta.
U njemu se, između ostalog, upozorava da bi saglašavanjem sa otimanjem i dobrovoljnim odricanjem od sebe i svoje osnovne zemlje, sa najvećim brojem svojih crkveno-narodnih srednjovekovnih spomenika, kao i od dela soptvenog naroda, "otpočelo nezaustavljivo propadanje i nestajanje Srbije, do konačnog ispisivanja iz istorije".
Potpisnici Apela se zalažu da se Kosovo tretira kao "zamrznuti konflikt" čije rešavanje može da se desi samo u promenjenim međunarodnim okolnostima kada jedna strana neće dobiti, a druga izgubiti sve.
Ković kaže da bi tako uradile umne glave iz srpske prošlosti poput Nikole Pašića i Ilije Garašanina.
Profesor Časlav Koprivica kaže da je Apel ima preventivnu nameru.
Pročitajte još:
* Patrijarh Irinej: Srbija ne može da pokloni Kosovo i Metohiju
* Predstavljen Apel za odbranu Kosova i Metohije: Zamrznut konflikt a ne predaja
* Kako je Srbija odjednom postala "dobar momak", a Kosovo loš?
- Njime se ne može vratiti KiM u ustavni sistem Republike Sribje, ali može da se spreči namera aktuelnih vlasti čiji su predstavnici prošle godine saopštavali da sa dnevnog reda skinuti za svagda pitanje KiM. To bi značilo da se odričemo aduta koji još imamo, a to je da je po međunarodnom pravu KiM i dalje deo Srbije - precizirao je Koprivica.
Inicijatori insistiraju na mirovnom karakteru dokumenta, smatraju da problem KiM ne mogu rešavati strane ambasde i velike sile, već da rešenje mora nastati u dogovoru građana Srbije srpskog i albanskog porekla.
Veruju da komšije u regionu neće Apelu pridodati epitet novog Načertanija ili Memoranduma 2.
- Ovaj dokument se zalaže za mir u regionu, a po našem mišljenju on se čuva očuvanjem državnih granica - kaže Ković.
Potpisali akademici, pisci, vladike
Među potpisnicima su akademici Matija Bećković i Vasilije Krestić, pisci Vladimir Kecmanović i Gojko Đogo, reditelji Danilo Bećković i Predrag Gaga Antonijević, slikar Miloš Šobajić, episkop raško-prizrenski Teodosije, najstariji arhijerej u SPC vladika šabački Lavrentije, kao i episkopi novogračaničko-srednjozapadnoamerički Longin i zapadnoamerički Maksim.
Univerzitetski profesor Milo Lompar, takođe jedan od potpisnika, pozvao je građane da im se priključe jer su poruke iz dokumenta "moralno opravdane i politički celishodne".
