Od objavljivanja UNS-ovih saznanja povećan broj otvorenih istraga o ubistvima novinara na KiM

Dok su obavljali radne zadatke i samo zato što su novinari, tokom i nakon rata na Kosovu, ubijeno je i kidnapovano 14 novinara i medijskih radnika. Počinilaca nema. Ubice i kidnaperi i danas su na slobodi.

UNS arhiva

Ubijeni novinar Šefki Popova

Intezivno istražujući ovu temu, Dosije Udruženja novinara Srbije došao je do novih podataka, uočio načine na koje su ometane istrage, istakao propuste i nadležnima postavio brojna pitanja. Za poslednjih mesec i po dana, od kada objavljujemo nova saznanja, zvanični broj otvorenih istraga ubistva i kidnapovanja novinara, u Prištini se povećao sa dva na sedam. 

UNS je otkrio da je Krist Gegaj, komentator i urednik u programu na albanskom jeziku RTV Priština ubijen septembra 1999, nakon dolaska NATO snaga na Kosovo. 

Dosije je utvrdio da je Euleks saznao da su Ranka Perenića i Đuru Slavuja, ekipu Radio Prištine, kidnapovali pripadnici OVK (21. avgusta 1998), pa ubrzo zatvorio istragu. Snežena Perenić tek nedavno je obaveštena da je njenog supruga "na putu presrela naoružana grupa ljudi koji su nosili obeležje OVK, zapretila oružjem i odvela u nepoznatom pravcu". Obaveštenje je dobila nakon što je UNS intenzivirao istraživanje.

U razgovoru sa najmanje 200 sagovornika: srodnika, kolega, poznanika, pripadnika međunarodnih misija, došli smo do informacija o ubistvima i kidnapovanjima kolega, koji nisu bili poznati javnosti.

Ponovo otvorena istraga

Nekadašnji šef američke diplomatske posmatračke misije na Kosovu (KDOM) Šon Berns kazao je da se čini da je u regiji u kojoj su kidnapovani Perenić i Slavuj najviše uticaja imao Fatmir Ljimaj, ali da se taj deo preklapao sa uticajem OVK iz zone Paštrik koja je bila koncentrisana u Prizrenu, te da su isto tako do te lokacije dolazile i jedinice pod kontrolom Ramuša Haradinaja. 

Milivoje Miki Mihajlović, nekadašnji urednik Radio Prištine i rukovodilac Medija centra u Prištini, obelodanio je i da je nemalo nakon otmice novinar Njujork Tajmsa Majk O'Konor u mestu Bela Crkva video automobil, plavu Zastavu 128 kojim su Perenić i Slavuj otišli na radni zadatak i diktafon "soni" koji su poneli. Ni automobil, ni diktafon do danas nisu pronađeni. 

Euleks je istragu zatvorio pre četiri godine, ali nakon objavljenih tekstova i insistiranja UNS-a da ništa nije urađeno kako bi se saznala istina, 3. novembra 2017, otmice Perenića i Slavuja preuzima Specijalno tužilaštvo Kosova. Istraga je ponovo otvorena. 

Izgubljena dokumenta?

UNS je došao do informacija da je ubistvo novinara "Medija ekšn internešenal" i prevodioca Aleksandra Simovića Sime, počinjeno takođe nakon dolaska međunarodne zajednice, jedini od 14 slučajeva koji je Euleks istraživao kao ratni zločin. 

Od nadležnih te misije nismo dobili odgovor da li će se ovaj zločin naći pred Specijalnim sudom za ratne zločine na Kosovu. Prema poslednjim informacijama, ovo ubistvo je "u procesu primopredaje" ka kosovskim institucijama. Očekuje se da će i ova istraga ponovo biti otvorena. 

Nakon što smo šefici Euleksa Aleksandri Papadopuli predočili naša saznanja, iako ta misija od uspostavljanja tvrdi da nema informacija o  otmicama novinara prištinskog "Jedinstva" i dopisnika "Politike" Ljubomira Kneževića (otet 6. maja 1999.) i radnika RTV Priština Mila Buljevića (otet 25. juna 1999.), sada ih je ipak pronašla.

Objasnili smo da znamo da imaju određena dokumenta i gde su se ona nalazila. Nakon pretrage arhive, Euleks je u oktobru obavestio UNS da ipak imaju informacije o kidnapovanjima Kneževića i Buljevića. Nakon ovoga i devet izgubljenih godina, istrage su sada predate Specijalnom tužilaštvu Kosova. Za istragu otmice Kneževića zadužena je tužiteljka Drita Hajdari, a za istragu kidnapovanja Buljevića tužilac Eljez Bljakaj.

Ometanje pravde

UNS je došao i do podataka koje ukazuju i na krivično delo ometanja pravde. Policija pod nadzorom Unmika nije postupala po zahtevima tužilaca u istragama poznatih albanskih novinara, bliskih Ibrahimu Rugovi, političkom protivniku Hašima Tačija i Azema Sulje.

Kada je novinar "Rilindje" Šefki Popova ubijen septembra 2000, istraga je vođena pred Osnovnim sudom u Mitrovici. UNS je saznao da je nadležni tužilac Njazi Redža dva puta od policije tražio hitnu asistenciju i pomoć (oktobra 2000. i marta 2004). Policija se oglušila na te zahteve, da bi nakon toga, u procesu primopredaje nadležnosti od Unmika ka Euleksu, ovaj predmet - "iščezao".

Na isti način i u vreme nadležnosti Unmika, Kosovska policija je postupila u istrazi ubistva Bardulja Ajetija (3. juna 2005.), novinara i kolumniste "Bota sot". Podaci iz UNS-ovog istraživanja pokazuju da je nadležni tužilac Afrim Šefiku dva puta podnosio zahtev policiji za prikupljanje dodatnih informacija. Odgovora nije bilo. 

Unmik nije uradio ništa da sprovede efikasnu istragu o kidnapovanju novinara Radio televizije Kosova - Marjana Melonašija, otetog septembra 2000. godine. Policija je tek posle pet godina otvorila istragu. Od 12. marta 2015, Osnovno tužilaštvo u Prištini je zaduženo za istragu ove otmice, ali bez rezultata.

Povećan broj istraga 

Dokumenta iz istrage nisu automatski preuzimana između Unmika, Euleksa, kosovskog pravosuđa i Specijalnog tužilaštva Kosova. Našim sagovornicima postavljali smo pitanje - mislite li da je slučajno da se toliko istraga ubistva i kidnapovanja poznatih novinara "izgubilo" u procesu primopredaje?

Očigledno su neki od njih na pravi način razumeli pitanje. Od kako je UNS počeo da objavljuje nova saznanja, broj otvorenih istraga ubistva i kidnapovanja novinara (od septembra do decembra 2017), povećan je sa dva na sedam. Još tri istrage su u "procesu primopredaje" iz Euleksa ka kosovskom tužilašvu, a jedna je zatvorena.

Aleksandar Ljumezi, glavni kosovski tužilac, izjavio je za UNS da će sve istrage smatrati otvorenim dok se ne nađu dokazi o počiniocima krivičnih dela. 

U razgovorima sa predstavnicima Kfora, Unmika i Euleka, utvrdili smo da nijedna od tih misija nema informacija o ubistvima Afrima Malićija, novinara lista "Bujku" (ubijen decembra 1998), fotoreportera "Politike" Momira Stokuće (ubijen u svojoj kući u Prištini 21. septembra 1999) i ubistvu urednika RTV Priština Krista Gegaja. 

Prazne fascikle

Major američke vojske Mark Ni, pravni savetnik komandanta Kfora, zvanično je odgovorio UNS-u "da Kfor nije (i nije bio) istražni organ i možda jeste dobio informacije ili primio zahteve ili žalbe porodica žrtava, ali takve bi informacije bile prosleđene nadležnim vlastima", odnosno Euleksu. 

Ali, istražujući ubistvo Gegaja UNS je saznao da je njegov nestanak odmah prijavljen najbližem kontrolnom punktu Kfora, da bi sutradan vojnici krenuli u potragu i pronašli Gegajevo telo. Ako Kfor kaže da je sve podatke dao Euleksu, a Euleks ih nema, gde su se zagubili ti izveštaji? 

U kontaktima sa Unmikom ustanovali smo da je smanjivanje zaposlenih u toj misiji dovelo do toga da ne znaju ni gde da nađu dokumenta iz istraga. Zvanično nam je objašnjeno da "iz nekog razloga, oni koji su u to vreme bili odgovorni, nisu uradili dobar posao" i da ne znaju zašto je to tako. 

- Kao novinar prištinskog "Jedinstva" poznavala sam gotovo sve naše kolege koji su ubijeni ili kidnapovani. Oni nisu bili nepoznati ni Kforu, ni Unmiku jer su nosili njihove pres legitimacije. Naravno da su njihova kidnapovanja prijavljena, a nakon ubistava urađeni uviđaji i sačinjeni zapisnici. U to je vreme na KiM je bilo više od 45.000 pripadnika Kfora i Unmika. Umesto da oslobode kidnapovane novinare, pronađu i kazne ubice onih koji su postradali radeći odgovoran novinarski ili reporterski posao, oni su "izgubili" dokumentaciju i zataškali zločine. Da su hteli, tako brojni, kadrovski i profesionalno moćni, mogli su da reše, ako ne sve, a ono najveći broj zločina. Dobre volje da se odgovorno, profesionalno i nepristrasno odnose prema žrtvi i zločincu koje god da je nacionalnosti i vere bio, očigledno tada nije bilo, a ništa se značajnije nije ni promenilo. Samo što su godine prošle, pa se sada može iznaći veći broj "opravdanja" - kaže za UNS-ov Dosije Gordana Đikanović, novinarka i članica Udruženja porodica kosmetskih stradalnika.