Nesavesne istrage i ćutanje o zločinima nad novinarima u međunarodnim i kosovskim institucijama
Ubistvo novinara i prevodioca Aleksandra Simovića Sime, jedini je od 14 slučajeva ubijenih i kidnapovanih novinara i medijskih radnika na Kosovu, koji je Euleks istraživao kao ratni zločin, saznaje Udruženje novinara Srbije (UNS).
- To je jedan kroz jedan ratni zločin - ističe za UNS šefica Euleksa Aleksandra Papadopulu, ali nema odgovor na pitanje da li će se ovaj zločin naći pred Specijalnim sudom za ratne zločine OVK u Hagu.
Inače, od ukupno 14 slučajeva ubistava i kidnapovanja novinara i medijskih radnika tokom i nakon sukoba na Kosovu, koliko je UNS utvrdio, nijedan nije rešen.
Euleks, nakon insistiranja UNS, priznao da ima podatke
Odgovornost za seriju propusta u istragama, pa i za to što nema ni najosnovnijih saznanja da su se neki od ovih zločina uopšte i dogodili, Euleks godinama prebacuje na misiju Unmika.
U tom maniru je prvobitno Euleks odgovorio UNS da nema podataka o otmicama novinara prištinskog "Jedinstva" i dopisnika "Politike" Ljubomira Kneževića i radnika RTV Priština Mila Buljevića. Ali, kada je UNS dokazao da ima saznanja da je Euleks ipak obavešten, misija vladavine prava prvi put priznaje da ima podatke o otmicama dvojice kolega. Dakle, tek 18 godina nakon što su se zločini dogodili.
Sada kažu da su oba slučaja dobili još 2014. godine, a potom ih prosledili Specijalnom tužilaštvu Kosova koje mesecima odbija da zvanično odgovori na pitanja UNS-a u kojoj su fazi istrage ovih kidnapovanja.
Od 11 slučajeva ubistava i kidnapovanja novinara za koje Euleks priznaje da ima saznanja, i dalje su otvorene su samo dve istrage: o nestanku novinara srpske redakcije Radio Kosova Marjana Melonašija i to pred Osnovnim tužilaštvom u Prištini, i ubistvu novinara lista „Bota Sot" Džemailja Mustafe, koji istražuje Specijalno tužilaštvo Kosova (SPRK).
Za ostalih devet slučajeva Euleks navodi da su zatvoreni i da mogu biti ponovo otvoreni ukoliko se dođe do novih dokaza.
Međutim, ako takvih dokaza i bude, ubistva i kidnapovanja novinara i medijskih radnika, u skladu sa sužavanjem mandata Euleksa, neće više istraživati međunarodni tužioci. Time bi, umesto Euleksa i Unmika, trebalo, posle 18, pa čak i 19 godina, da se bave lokalna kosovska tužilaštva, podaci su do kojih je došao UNS.
DNK novi izgovor?
Šefica Euleksa Aleksandra Papadopulu za UNS kaže da je veliki problem za dalje istrage to što neke porodice nestalih nisu dale uzorke za DNK analize i poziva ih da to učine.
- To je velika prepreka kako sakupljanju dokaza, tako i formiranju predmeta i optužnica - ističe ona.
Porodice nestalih novinara, međutim, demantuju ove navode. UNS-u tvrde da su dali uzorke za DNK testiranja i to ubrzo nakon otmica Mileta Buljevića, Ranka Perenića, Đura Slavuja i Marjana Melonašija.
Novinar "Medija ekšn internešanal" i prevodilac Aleksandar Simović kidnapovan je 21. avgusta 1999. godine, tačno godinu dana nakon otmice Perenića i Slavuja. Deo njegovih posmrtnih ostataka pronađen je u selu Obrinje kod Glogovca, a porodica nije dobila nikakvu zvaničnu informaciju o istrazi. UNMIK je istragu vodio pod brojem: PPP 283/09 , ali ju je Specijalno tužilaštvo Kosova (SPRK) prekinulo 22. 07. 2009. zbog "nedostatka dokaza".
Ljubomir Knežević novinar Jedinstva i dopisnik Politike kidnapovan je 6. maja 1999. godine.
„Slučaj otmice Kneževića je zaista prenet iz Unmika u Euleks 24. aprila 2014. i prosleđen Specijalnom tužilaštvu Kosova 6. maja iste godine", potvrđuje sada Euleks.
I za Mila Buljevića, medijskog radnika RTV Priština, otetog 25. juna 1999, Euleks takođe kaže da je podatke o tom redmetu iz Unmika dobila 24. aprila 2014, a sedam dana kasnije i Specijalno tužilaštvo Kosova (SPRK).
- Od tada, izgleda da je slučaj prebačen u Osnovno tužilaštvo u Prištini", navodi Euleks.
Misija Euleks koja je do tada uporno tvrdila da nema nikakvih informacija o ova dva slučaja, obavezala se da će "još jednom proveriti" nakon što smo šefici Euleksa Aleksandri Papadopulu istakli da imamo pouzdana saznanja da su dokumenta dobili.
Potom je usledio drugačiji odgovor UNS-u, uz objašnjenje da u trenutku kada je Euleks saznao za kidnapovanja Kneževića i Buljevića, više nije imao mandat da ih istražuje.
"Nakon mišljenja" Savetodavne komisije za ljudska prava (HRAP) i Specijalnog pedstavnika generalnog sekretara UN na Kosovu, odluke koje se odnose na slučajeve Buljevića i Kneževića su prosleđene Euleksu i drugim nadležnim vlastima 2014. sa zahtevom da se preduzmu svi mogući koraci kako bi se osigurao nastavak istrage. Ove slučajeve Unmik nikada nije zvanično 'preneo' tužiteljima Euleksa. Imamo samo kopiju odluka HRAP-a. Zbog promene nadležnosti Euleksa koje nisu dozvoljavale nove slučajeve, slučajevi su u procesu prenošenja na lokalno tužilaštvo", navodi sada Euleks.
Kfor tvrdi da nema informacije o ubistvima i kidnapovanjima novinara
UNS je zatražio podatke o ubistvima i kidnapovanjima 14 novinara i od misije Kfor, jer su se porodice žrtava uglavnom za pomoć prvo obraćale predstavnicima te misije. Međutim, u Kforu kažu da nemaju nikakvih informacija.
- Ne mogu naći nikakvu informaciju vezano za vaš zahtev. Kfor nije (i nije bio) istražni organ i možda jeste dobio informacije ili primio zahteve ili žalbe porodica žrtava, ali takve bi informacije bile prosleđene nadležnim vlastima. Informacije koje se odnose na ove predmete (ako i postoje) bi bile odavno predate istražiteljima i tužiocima Euleksa - zvanično je odgovorio UNS-u major američke vojske Mark Ni, pravni savetnik komandanta međunarodnih vojnih snaga pod komandom NATO na Kosovu.
Međutim, na primeru zločina nad novinarom Kristom Gegajem (12. septembra 1999), potvrđuje se da Kfor i Euleks ili kriju podatke ili ne obavljaju svoj posao. UNS je ranije ove godine objavio saznanja da su Gegajeva porodica i prijatelji istog dana nestanak prijavili na najbližem kontrolnom punktu Kfora. Sutradan su vojnici krenuli u potragu, a Gegajevo telo pronađeno je dva kilometara od kuće.
Ako Kfor kaže da su sve podatke predali Euleksu, kako onda misija EU ni danas nema nikakvih informacija o ubistvu Krista Gegaja? Gde su se zagubili izveštaji Kfora?
Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine evidentiralo 6 slučajeva
Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije od 14 ubijenih i kidnapovanih novinara tokom i nakon rata na Kosovu (u periodu od 1998. do 2005) u evidenciji ima šest.
„Proverom kroz evidencije Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije utvrđeno je da su povodom događaja od 1998-2000. godine, na teritoriji AP KiM, evidentirana sledeća lica u svojstvu oštećenih: Buljević Mile, Slavuj Đuro, Perenić Ranko, Simović Aleksandar, Knežević Ljubomir i Melanoši Marjan", kažu u šturom odgovoru iz kabineta Tužioca za ratne zločine Republike Srbije.
Specijalnom tužilaštvu Kosova od 4. avgusta neprestano tražimo odgovor na pitanje o statusu istraga o kidnapovanim i ubijenim novinara, ali na devet mejlova nismo dobili odgovor.
"Savetodavna komisija za ljudska prava (HRAP) je UNMIK-ovo telo koje je odgovaralo na žalbe porodica koje su smatrale da UNMIK nije uradio ništa da istraži ubistva i otmice njihovih najmilijih. U većini slučajeva HRAP je ocenio da je to zaista bio slučaj i zatražio da se šef misije UNMIK javno izvini porodicama, a sama misija učini sve neophodne korake kako bi osigurala da se istraga nastavi pod okriljem Euleksa.
Tri ubistva i dalje nepoznata istražnim organima
Dvanaest godina od kada se dogodilo poslednje ubistvo novinara, od ukupno 14, Euleks ima informacije o ubistvima i nestancima 11 novinara i medijskih radnika, dok za njih trojicu nema nikakve podatke.
Informacije nemaju o ubistvima fotoreportera i saradnika „Politike" Momira Stokuće i komentatora i urednika u programu na albanskom jeziku RTV Priština Krista Gegaja koja su se desila u Prištini i Istoku septembra 1999. godine, u vreme kada je odgovornost za bezbednost preuzela međunarodna zajednica, kao i novinara lista „Bujku" Afrima Malićija ubijenog 1998. godine, podaci su do kojih je došao UNS.
