Božićni konvoj za otpisane
Već 13 godina deca u zabačenim srpskim selima na Kosovu i Metohiji imaju istinskog Deda Mraza. On nema sedu kosu i bradu, ne nosi naočare, ne huče i ne dolazi saonicama u koje su upregnuti irvasi. I ne upada u kuću kroz odžak.
Ovaj je pouzdan i tačan i deca u srpskim enklavama mogu sa sigurnošću da računaju da ih novogodišnji i božićni pokloni neće zaobići. Tako je bilo i poslednjih dana odlazeće godine. Arno Gujon, osnivač humanitarne organizacije Solidarnost za Kosovo, stigao je 27. decembra sa devet volontera i 10 tona humanitarne pomoći prikupljene u Francuskoj.
Prva su darivana deca iz sela Bostane. Radoznalih pogleda mališani su se stiskali oko Gujona iščekujući da dođu na red za paketić. Njihova otvorena dečja srca i ushićenost najveća su zahvalnost Gujonu i njegovoj ekipi volontera koji godinama provode novogodišnje i božićne praznike s najizolovanijim Evropljanima - Srbima u kosovskim enklavama. Fotografije koje Gujon objavljuje na Fejsbuku govore o siromaštvu u kome stasavaju i žive naši sunarodnici.
Doneo već pet miliona evra
Organizacija Solidarnost za Kosovo ove godine uložila je više od 500.000 evra u projekte u poljoprivredi, školstvu i zdravstvu. Ta pomoć se realizuje sa Eparhijom raško-prizrenskom, a nje ne bi bilo da 12.000 porodica iz cele Francuske nisu redovni donatori organizacije koja je od 2004. dopremila pomoć u vrednosti većoj od pet miliona evra.
Toplina u kućama i školama
- Slike koje smo tamo zatekli pamtićemo ne po siromaštvu u kome ti ljudi nažalost žive, već po gostoprimstvu i toploti njihovih domova - nalazi reči utehe Gujon.
Osim što je 60 dece u Bostanu dobilo novu odeću, obuću i igračke, i zabačena domaćinstva po okolnim brdskim naseljima imala su čemu da se raduju jer je socijalno najugroženijim isporučeno pet šporeta na ogrev.
I majci i ćerki
Za 13 godina aktivnog bavljenja humanitarnim radom Gujon je doživeo da kao čovek sazreva paralelno sa decom koju je darivao u prvim godinama. Priča kako je u početku jednoj devojčici poklonio lutku, da bi sada poklone za Božić nosio njenom detetu.
U narednih nekoliko dana Gujon i njegovi volonteri podeliće još 67 šporeta porodicama i 30 peći za škole u Gori.
- Mnogo smo srećni što možemo najmlađima da donesemo radost uoči novogodišnjih praznika, a odraslima koji se često osećaju usamljeno i zaboravljeno pružimo podršku i pokažemo ljudsku solidarnost. Tu smo da im kažemo da ih nisu svi zaboravili - rekao je 32-godišnji Francuz čiji je život već 13 godina neraskidivo vezan za Srbe na KiM.
"Mi Srbi"
Gujonovo savršeno vladanje Vukovim jezikom dodatno ga je zbližilo sa Srbima. Oni u njemu više ne gledaju samo plemenitog stranca, već ga doživljavaju kao od svog roda dobrog čoveka.
I Gujon je uzvratio emociju. Za sebe ume da kaže da je Srbin francuskog porekla. Kad je reč o Srbima, on govori u prvom licu množine i kaže "mi". Ne samo što se oženio Srpskinjom Ivanom, rođenoj u porodici srpskih dijasporaca u Francuskoj, već se pre nekoliko godina sa starijom ćerkicom Milenom krstio u manastiru Visoki Dečani.
Klaviri usred bestragije
Gujon je poseban i po tome što kad priča o Srbima na Kosovu ne govori samo o materijalnoj oskudici, mada je ona vidljiva na svakom koraku. On traži i pronalazi divne priče koje sa svojom organizacijom dodatno oživljava. Baš kao u slučaju muzičke škole u selu Stanišoru, u Kosovskom Pomoravlju. Deca u tom mestu, za koje je malo ko čuo, nemaju ništa, ali imaju muzičku školu. U oktobru ove godine Solidarnost za Kosovo darivalo je sedam klavira za mlade pijaniste.
- Usled ničega oni čuvaju kulturu, sviraju Betovena, Baha, Mocarta... Ono što nas čini ljudima to je kultura. Nju niko ne može da nam oduzme - govori Gujon.
Kako se sada već poistovećuje sa Srbima, on upozorava da je najopasnije ako nam oduzmu kulturnu baštinu.
- To je kao da drvetu odsečete koren. Može da bude najveće, najlepše, ali će da usahne - slikovito opisuje naš Arno.
