Srbija u 2017: Nije bilo dobro, biće još gore
Dajemo listu deset najvažnijih događaja u Srbiji u 2017. godini. Nažalost, na njoj apsolutno dominiraju događaji koji se ne mogu svrstati u ohrabrujuće, već ukazuju na to da nam ni 2018. godina neće biti ništa bolja od svoje prethodnice.
1.Vučić izabran za predsednika Srbije, usledili višenedeljni protesti
Predsednički izbori u Srbiji održani su 2. aprila, a na njima je pobedio kandidat vlasti i dotadašnji premijer Aleksandar Vučić i to sa 55,02 odsto glasova. Vučićevu kandidaturu podržale su sve stranke koje su u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom, pa čak i Socijalistička partija Srbije koja je do tada uvek imala svog predsedničkog kandidata.
Na drugom mestu sa 16,36 odsto osvojenih glasova bio je dotadašnji zaštitnik građana Saša Janković, čiju kandidaturu je podržalo 100 javnih ličnosti, kao i Demokratska stranka. Trećeplasirani na izborima bio je mladić iz Mladenovca Luka Maksimović alijas Ljubiša Preletačević Beli koji je osvojio 9,43 odsto glasova, a četvrto mesto zauzeo je Vuk Jeremić.
Samo dan posle izbora počeli su protesti ispred Skupštine Srbije. Protest "Protiv diktature" organizovan je na društvenim mrežama i u početku je u njemu učestvovalo i nekoliko desetina hiljada građana. Oni su tražili poništenje izbora i tvrdili su da su izbori pokradeni. Protest u kojem su prvenstveno učestvovali mladi ljudi i studenti počeo je da jenjava posle 16. aprila, kada je u Srbiji proslavljan Uskrs po julijanskom kalendaru.
Posle izbora Saša Janković osnovao je Pokret slobodnih građana (PSG), a Vuk Jeremić Narodnu stranku.
2. Tetka iz Kanade, "rajski papiri" i novogodišnja jelka
Tokom 2017. dogodio se ogroman broj afera u koje su upleteni najviši državni funkcioneri, a među njima najviše pažnje je izazvala imovina ministra odbrane Aleksandra Vulina i ministra bez portfelja zaduženog za tehnološki razvoj i inovacije Nenada Popovića.
Ministar Vulin došao je u centar pažnje kada nije mogao da dokaže poreklo više od 200.000 evra kojima je 2012. kupio stan u Beogradu, pa je Agenciji za borbu protiv korupcije dao neuverljivo objašnjenje da je novac pozajmio od suprugine tetke iz Kanade. Međutim, podaci o unošenju te sume novca u zemlju ne postoje. Novinarima je objasnio da je u zemlju unosio devet po devet hiljada evra.
Ministar Popović našao se u projektu "Rajski papiri" koji otkriva veze više stotina svetskih političara i biznismena sa ofšor kompanijama. Podaci pokazuje da on poseduje imovinu vrednosti više od 100 miliona dolara. Mejlovi procurili u projektu pokazuju da je advokatska kancelarija koja je trebalo da realizuje reorganizaciju Popovićevog bogatstva sprovela istragu i otkrila različite kontroverze u vezi sa njegovim poslovima u Rusiji.
Kraj godine obeležila je afera sa novogodišnjom jelkom postavljenom u centru Beograda, za šta je iz gradskog budžeta izdvojeno 83.000 evra. Cena jelke visine 18 metara iznenadila je i gradonačelnika Beograda Sinišu Malog koji je prvo rekao da je iznenađen iznosom, a potom i da će ugovor sa firmom "Kip lajt" biti raskinut. Više javno tužilaštvo navelo je da je u toku postupak u vezi sa spornom nabavkom jelke.
3. Medijski mrak
Novine Vranjske, jedan od najznačajnijih lokalnih medija u zemlji, posle 23 godine postojanja ugašene su zbog političkih i ekonomskih pritisaka. Gašenje Vranjskih bio je povod za formiranje Grupe za slobodu medija kao odgovor na konstantno urušavanje slobode medija i izražavanja i sve češće fizičke i verbalne napade na novinare.
Prema podacima te grupe, u 2017. godini zabeleženo je 68 napada na novinare, a većina od njih nije rešena. Iz Evropska komisija je nekoliko puta rečeno da se Srbija i dalje suočava s krupnim izazovima kada je reč o slobodi medija i izražavanja, dok je predsednik Evropske federacije novinara Mogens Bliher Bjeregard ocenio je da je Srbija najgori primer kršenja medijskih sloboda na Balkanu. Tokom jeseni održan je niz akcija i protesta medijskih radnika, a brojni građani podržali su zahteve Grupe za slobodu medija.
4. Kad će ruski migovi da polete?
Deset meseci nakon što je u Moskvi dogovorena donacija polovnog naoružanja za Vojsku Srbije, na aerodrom Batajnica sredinom oktobra isporučeno je pet aviona Mig-29 iz Rusije. Iako je ranije bilo najavljivano da će avioni biti u letnom stanju, do kraja godine avioni nisu uvedeni u upotrebu i još ne lete a na njima nije izvedena čak ni takozvana predizvozna priprema.
5. Ana Brnabić izabrana za predsednicu Vlade
Izborom Ane Brnabić za premijerku, Srbija je dobila prvu ženu i prvu javno deklarisanu LGBT osobu na čelu vlade. Njen izbor nisu podržali svi poslanici vladajuće koalicije predvođene Srpskom naprednom strankom, među kojima i predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković i predsednik Bošnjačke demokratske zajednice Sandžaka Muamer Zukorlić.
Predstavljajući ekspoze, Ana Brnabić je najavila da će njen kabinet zadržati kontinuitet sa prethodnom vladom, a opozicija je navela da ekspoze predstavlja spisak lepih želja i da će nova vlada biti vlada kontinuiteta i loše politike Aleksandra Vučića. Oni su izrazili sumnju i da je Ana Brnabić uopšte predložila i jednog ministra, pa su je nazivali "fikusom" i isticali da neće imati politički legitimitet.
6. Epidemija malih boginja
Umesto da morbile budu iskorenjene, i ove godine epidemija malih boginja prijavljena je u više gradova i opština - u Beogradu, Kraljevu, Nišu, Bujanovcu, Smederevskoj Palanci, Velikoj Plani i Bojniku. Lekari se i dalje bire sa tom bolešću zbog stalnog jačanja antivakcionalnog lobija koji govori o povezanosti MMR vakcine (protiv zauški, rubeola i malih boginja) i autizma.
Grupa lekara i roditelja iz više gradova Srbije podnela je krivične prijave protiv javnih ličnosti koje su propagirale nevakcinisanje dece, a izrečene su i prve novčane kazne za roditelje koji nisu vakcinisali decu MMR vakcinom u glavnom gradu gde je samo 65,2 odsto mališana zaštićeno od ovih bolesti.
7. Ramuš Haradinaj izabran za premijera Kosova
Poslanici Srpske liste, koja ima podršku Beograda, sredinom septembra u Skupštini Kosova glasali su za vladu Ramuša Haradinaja. Ulaskom u vladu, na čelu sa Haradinajem, koga Srbija tereti za ratne zločine, a koga je Haški tribunal 2012. pravosnažno oslobodio svih optužbi, srpski predstavnici dobili su tri ministarstva i oko 30 mesta pomoćnika i savetnika ministara. To je šesta vlada na Kosovu i Metohiji u koju su od 1999. godine ušli Srbi.
Krajem oktobra, srpske sudije i tužioci sa severa Kosova položile su zakletvu u kabinetu predsednika Kosova Hašima Tačija i na taj način se integrisali u kosovski pravosudni sistem. Bio je to poslednji korak u potpunoj primeni Briselskog sporazuma o pravosuđu postignutog 10. februara 2015. Zajednica srpskih opština, koja čini osnov i najveći deo Briselskog sporazuma, ni nakon pune četiri godine i osam meseci i dalje nije formirana.
8. Otvarana poglavlja, puževim korakom hitamo ka EU
Srbija je u 2017. otvorila šest poglavlja u pregovorima sa EU. U februaru ove godine Srbija je otvorila poglavlje 20 - Preduzetništvo i industrijska politika i poglavlje 26 - Obrazovanje i kultura, koje je istovremeno je otvoreno i privremeno zatvoreno. U junu su otvorena poglavlja 7 - Pravo intelektualne svojine i 29 - Carinska unija, a u decembru poglavlje 6 - Pravo privrednih društava i poglavlje 30 - ekonomski odnosi s inostranstvom.
Očekivalo se da će u decembru ambasadori zemalja članica EU dati zeleno svetlo i za poglavlje 33 koje se odnosi na budžetske i finansijske odredbe, ali za to nije bilo podrške. Prema diplomatskim izvorima, među članicama koje ovoga puta nisu odobrile otvaranje ovog poglavlja nalaze se i Nemačka i Francuska jer nisu zadovoljne napretkom koji je Srbija ostvarila u oblasti vladavine prava.
9. Obesmišljavanje najvišeg zakonodavnog tela
Rad Skupštine Srbije ove godine obeležio je niz incidenata, građani su o zakonima slabo šta mogli da čuju, a prvi put se desilo da nije bilo rasprave u pojedinostima o budžetu za 2018. godinu. Skupština Srbije usvojila je 14. decembra budžet za narednu godinu bez rasprave o podnetih više od 900 amandmana.
Vreme za raspravu potrošili su poslanici vladajuće koalicije obrazlažući više od 300 gotovo istovetnih amandmana na predložene zakone koji su se nalazili na dnevnom redu pre budžeta. Oni međutim za te amandmane nisu glasali, već su ih pre glasanja povukli. Opozicija je to oštro kritikovala ističući da se prvi put u istoriji u pojedinostima nije razmatrao najvažniji akt i da vladajuća većina na sve načine uporno ućutkava opoziciju.
10. Uslovne kazne za žandarme, da li su ih Vučić i Mali napali?
Viši sud u Beogradu osudio je sedmoricu pripadnika Žandarmerije na uslovne kazne zatvora zbog napada na braću predsednika Srbije i gradonačelnika Beograda, Andreja Vučića i Predraga Malog tokom Parade ponosa 2014. godine.
Šestorica pripadnika Žandarmerije osuđena su na šestomesečne uslovne kazne zatvora, sa rokom provere od dve godine, jedan žandarm osuđen je na osam meseci zatvora, uslovno na tri godine, dok je osmi pripadnik Žandarmerije oslobođen odgovornosti. Oni su prvostepenom presudom osuđeni za krivično delo zlostavljanje i mučenje.
Tokom suđenja koje je počelo još 30. aprila 2015, žandarmi su tvrdili da su 28. septembra 2014. postupili po zakonu i da nisu počinili krivična dela napada, zlostavljanja i mučenja, koja su im optužnicom bilo stavljena na teret. Predsedavajuća sudskog veća sudija Snežana Aleksić je, obrazlažući presudu, navela da je sud odbacio izjave optuženih da su bili napadnuti i da su se branili, kao i da je utvrđeno da Vučić i Mali nisu napali žandarme.
