Srpska ekonomija u 2017: Ima li nam spasa?
Uprkos najavama iz vrha vlasti da ćemo uskoro živeti bolje, građani Srbije ni ove 2017. godine nisu osetili boljitak. Naprotiv, ekonomski pokazatelji su zabrinjavajući, tako da i dalje imamo dve paralelne stvarnosti. Jednu, projektovanu u većini medija, da svaki dan živimo sve bolje, i drugu, mnogo sumorniju, koju većina nas svakodnevno živi.
1. Pao BDP, a obećavaju se veće plate i penzije
Plan Vlade Srbije o rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2017. od tri odsto nije ispunjen jer će rast biti oko dva odsto, što je najmanje u regionu. Manji rast se pravda lošim vremenskim uslovima zbog kojih poljoprivreda ima slabije rezultate, ali i lošim upravljanjem Elektroprivrednom Srbije (EPS) jer je bila manja proizvodnja uglja. Međutim, i pored toga odlučeno je da se od januara 2018. godine povećaju plate u javnom sektoru od pet do 10 odsto i penzije za pet odsto. Budžet za narednu godinu rađen na proceni da će rast BDP-a u 2018. biti 3,5 odsto.
2. Štrajkovi i protesti
Tokom leta u Srbiji je bio talas štrajkova i protesta. Štrajkovali su radnici Fijata, Goše i Gorenja, a proizvođači malina i kupina u nekoliko navrata su na protestima tražili veće otkupne cene tog voća. Štrajk u Fijatu trajao je 25 dana, a završen je potpisivanjem sporazuma o novom kolektivnom ugovoru na tri godine, koji podrazumeva povišicu u skladu sa zvaničnom stopom inflacije, ali i odustajanje od štrajkova u tom periodu.
Štrajk u Gorenju takođe je završen sporazumno, povećanjem plata, dok su radnici Goše bezuspešno štrajkovali nekoliko meseci tražeći isplatu zaostalih zarada. Goša je otišla u stečaj koji je pokrenula beogradska firma AA Kapital konsalting 2017 zbog potraživanja od 400.000 evra. Do aprila ove godine Goša je bila u vlasništvu slovačke firme ŽOS Trnava koja je svoja potraživanja prenela na ćerku firmu ŽOS Zvolen kad je tu fabriku prodala kiparskom Lisnartu.
3. Odložen (opet) završetak Koridora 10
Rok za završetak Koridora 10 kroz Srbiju ponovo je pomeren, iako su nadležni iz Vlade Srbije najavljivali da će ovo biti poslednja godina bez tog autoputa. Najveći deo Koridora 10 već je završen i konačno bi celom dužinom trebalo da bude izgrađen naredne godine. Nezavršeni su ostali i tuneli Manajle i Predejane, kao i deonica Srpska kuća-Levosoje, čija izgradnja je pri kraju.
Koridor 10 je jedan od najvažnijih panevropskih saobraćajnih koridora koji prolazi kroz Srbiju i povezuje Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Makedoniju i Grčku. Gradnja Koridora 10 počela je pre više od 20 godina, a od 2008. svaka vlada je obećavala da će ga završiti. Završetak Koridora uglavnom je odlagan zbog problema sa izvođačima, neodgovarajućih projekata, eksproprijacije ili dodatnih radova.
4. Kriza u Agrokoru
Kriza u hrvatskom Agrokoru prelila se i na firme tog koncerna koje posluju u Srbiji i još je neizvesno kakva će biti njihova sudbina. U vlasništvu Agrokora u Srbiji su trgovinski lanac Merkator S, Frikom, Dijamant, Mg mivela, Superkartica, Kikindski mlin i Nova sloga. Te kompanije za sada nemaju većih problema, osim dugovanja prema dobavljačima, koja za sada isplaćuju u skladu sa dogovorima. Najveće dugove imao je Merkator, a konkretna posledica je prodaja tržnog centra Merkator u Beogradu, kako bi se platili dugovi prema bankama i dobavljačima.
5. Počela izgradnja brze pruge Beograd-Budimpešta
Radove na modernizaciji i rekonstrukciji železničke pruge od Beograda do Stare Pazove, dužine 34,5 kilometara, počeli su u novembru. Time je zvanično počela izgradnja brze pruge od Beograda do Budimpešte na kojoj bi vozovi trebalo da idu brzinom od 200 kilometara, umesto sadašnjih 70.
Ta deonica se finansira kineskim kreditom, a radove, u vrednosti 350,1 milion evra, izvode kineske kompanije. Planirano je da deonica bude završena u roku od tri godine, a kompletna brza pruga Beograd-Budimpešta za šest godina. Ukupna vrednost radova u Srbiji, na pruzi do granice sa Mađarskom dužine 184 kilometra, je oko dve milijarde dolara.
6. Koncesija za aerodrom
Vlada Srbije je u februaru objavila javni poziv za koncesiju za beogradski Aerodrom "Nikola Tesla" na koji su u decembru stigle četiri validne ponude, dok je jedan od kvalifikovanih ponuđača, kineski konzorcijum, odustao. Od te koncesije se očekuje jednokratna uplata u budžet od oko 400 miliona evra.
7. Napredak (minimalni) na listi "Duing biznis"
Srbija je po lakoći poslovanja napredovala za četiri mesta na listi "Duing biznis" Svetske banke za 2018. godinu i sa prethodne 47. pozicije popela se na 43. mesto, među 190 zemalja. Po pojedinačnim oblastima Srbija je bila najbolje rangirana u pribavljanju građevinskih dozvola, gde je zauzela 10. mesto, dok je najslabije rezultate ostvarila u oblasti priključenja na elektromrežu, za šta je potrebno 125 dana, pa je po tom kriterijumu pala za četiri mesta na 96. poziciju. Loše su ocenjene i oblasti koje se odnose na dobijanje kredita, zaštitu manjinskih akcionara i plaćanje poreza.
8. Prodata Galenika
U novembru je, posle nekoliko neuspešnih pokušaja privatizacije, prodata beogradska farmaceutska kompanija Galenika. Kupac je kompanija "Elius" iz Luksemburga koja je povezano lice EMS S/A, najveće farmaceutske kompanije u Brazilu. Za 93,7 odsto kapitala Galenike plaćeno je 16 miliona evra, a početna cena je bila jedan evro.
Novi vlasnik te fabrike morao da uplati i 25 miliona evra da bi izmirio njena dugovanja prema bankama, kao i dodatnih 200 evra po godini staža za zaposlene koji su se opredelili za dobrovoljni odlazak, da u naredne dve godine investira 5,5 miliona evra, i da broj zaposlenih na neodređeno vreme ne spušta ispod 900. Pre privatizacije Galenika je imala 1.400 radnika, a za socijalni program opredelilo se njih 250.
9. Fondovi EU IPARD za poljoprivredu
Ministarstvo poljoprivrede Srbije raspisalo je prvi konkurs za korišćenje bespovratnih sredstava iz pretpristupnih IPARD fondova Evropske unije i to za nabavku traktora i druge mehanizacije, za šta je ukupno namenjeno 8,3 miliona evra. Srbiji je za programski period 2014-2020. na raspolaganju ukupno 175 miliona evra, od čege će naredne godine biti dostupno oko 50 miliona evra.
10. Jeftini stanovi za pripadnike "ministarstava sile"
Vlada Srbije je u decembru odlučila da finansira izgradnju jeftinih stanova za zaposlene u vojsci, policiji, Bezbednosno-informativnoj agenciji i Zavodu za izvršenja krivičnih sankcija, o čemu će morati da donese "leks specijalis", kako bi projekat dobio status javnog interesa. Radovi bi trebalo da počnu na proleće, a cena kvadratnog metra će, prema prvim računicama, biti prosečno oko 500 evra. Objavljeno je da u policiji ima 20.000 ljudi koji nemaju rešeno stambeno pitanje, u vojsci 14.000, a 1.500 u BIA.
