Srpski tok vodi u Evropu
Posetu predsednika Srbije Moskvi obeležavaju teme od kojih je dalja nabavka naoružanja najprivlačnija za javnost, ali iako u senci, za Ruse su glavna tačka gasni ugovori i projekti.
Oni bi u određenoj meri trebalo da nadoknade činjenicu da projekat gasovoda Južni tok nije ostvaren zbog pritiska Brisela i pre svega SAD, a ukoliko prilike dozvole i potpuno ga zamene proširivanjem u budućnosti, o čemu svedoči pažnja ruskih državnih medija usmerena na tu temu.
U najavi Vučićeve posete, državna agencija RIA Novosti navela je da "snabdevanje energentima Srbije i cele Jugoistočne evrope očekivano bude jedna od važnijih tema". Zapravo, najvažnija gledano iz perspektive Rusije pritisnute sankcijama i padom cena nafte i gasa poslednjih godina, što se nadoknađuje postojano velikim izvozom.
Rakete štite izvoz
Vučić je najavio i razgovore o vojno-tehničkoj saradnji, a nagađa se da će biti reči i o nabavci protivvazdušnih raketa S-300. Ruski eksperti i srpske nabavke oružja posmatraju u okviru gasne politike. Oni navode da Srbija kao neutralna zemlja i možda buduća raskrsnica gasovoda mora imati snage da ih odbrani makar od manjih izazova i tako zaštiti puteve ruskog izvoza.
Gasprom spreman
Ruska agencija ukazuje i da je krajem novembra predsednik energetskog gigantna Gasproma Aleksej Miler u Beogradu s Vučićem razmatrao projekat Turski tok. Miler je tada izrazio spremnost Gasproma da učestvuje zajedno s Beogradom u razvoju novih sistema transporta gasa, s obzirom na to da gasovod ispod Crnog mora od Rusije do Turske ima kapacitet da obezbedi sve zemlje regiona Balkana.
Regionalna raskrsnica
Spremnost Gasproma da učestvuje u razvoju novih sistema transporta gasa postojala je i u projektu Južni tok, čiji je zalog bila prodaja srpske naftne industrije Rusiji. Tada je bio predviđen gasovod velikog kapaciteta s značajnim skladištem u Banatskom Dvoru. Takođe i da se iz Srbije u perspektivi doprema gas u Hrvatsku, BiH i Albaniju preko Kosova. Dalje je gasovod trebalo da ide kroz mađarska kraka u Austriju, i preko Slovenije u Italiju koja bi energente dobijala i preko Grčke.
Očito da je sastanak s Milerom bio priprema za susret s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, pošto je Vučić već početkom decembra najavio tu temu za razgovor. On je rekao da će Srbija ove godine potrošiti oko 2,2 milijarde kubnih metara gasa, a da će potrebe zemlje do 2021. godine doseći tri milijarde kubnih metara.
Prelomna 2019. godina
Ključni trenutak biće 2019. godina, kada ističu ugovori Rusije s Ukrajinom o tranzitu gasa u Evropu. Moskva je odavno objavila da ih neće produžiti, što će srušiti već uništeni ukrajinski BDP za dopunskih tri procenta.
Dodao je da očekuje razgovore i o gasovodu Turski tok i istakao da Srbija nema dugove prema Gaspromu. Takođe, ministar energetike Aleksandar Antić saopštio je da je Gasprom ove godine isporučio Srbiji 23,5 odsto gasa više nego prethodne godine i najavio gasifikaciju juga Srbije, prevashodno industrijskih zona.
Obilaznica oko Balkana
Slovačka je prihvatna zemlja za gas koji stiže preko Ukrajine. Svesna da će ostati bez ovih prihoda pokušala je projekat Istočnog toka s Mađarskom i Rumunijom, odnosno gasovoda do Turske. Balkanske zemlje bile bi tako zaobiđene bez obzira na sudbinu gasovoda kroz Ukrajinu i morale bi da se snabdevaju iz Istočnog toka.
Bugari se vraćaju u igru
Nekoliko dana kasnije u Beogradu su se sreli premijeri Rumunije, Bugarske i Grčke. Oni su sa srpskim domaćinima razmatrali gradnju velikog haba (centra za preraspodelu i kupovinu gasa) na bugarskoj obali Crnog mora (kao u projektu Južni tok), gde bi mogao da se doprema iz Turskog toka. Dalje bi se gas dopremao u Srbiju i dalje u Evropu kroz planirani gasni interkonektor na bugarsko-srpskoj granici.
Upada u oči da se svi razgovori vode oko trase kojom je trebalo da prođe Južni tok. Krajnja tačka trebalo bi da bude austrijski Baumgarten, Centralno-evropski gasni hab gde je planirano da se sastave gotovo svi gasovodi u EU kroz koje se doprema ruski gas.
SAD najveći gubitnik
Predviđa se da će se potreba Evrope gasom u narednih 10 godina uvećati za oko 40 odsto, što je uzrokovano mnogim faktorima.
Naime, gase se nuklearne elektrane, a učešće uglja u potrošnji energenata zbog ekologije postalo je beznačajno, zbog čega će i Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u EU morati da ga se postepeno odrekne. Takođe, sve je manje gasa u Severnom moru, pa će čak i Norveška od naredne godine početi da troši novac iz svog crnog fonda od oko 820 milijardi evra.
Senka krize u snabdevanju gasom dolazi i zbog interesa SAD. Naime, Amerikanci su uspeli da osvoje tehnologije kojima su umanjili cenu gasa iz škriljaca, ali je on ipak ostao skuplji od ruskog. Mnogi eksperti u Rusiji smatraju da je Amerika i iz tog razloga izazvala krizu u Ukrajini i sukob Zapada i Rusije. Odnosno, da bi iz političkih razloga navela EU da kupuje skuplji američki gas, računajući i na mali kapacitet gasovoda kroz Belorusiju i Poljsku od 10 milijardi kubnih metara.
EU je to prepoznala, posebno Nemačka kao glavni potrošač, pa su najveće evropske energetske kompanije ušle u posao s Rusima oko izgradnje Severnog toka dva ispod Baltičkog mora, s perspektivom proširenja i produžetka do Holandije i Velike Britanije.
On će biti istog kapaciteta kao Severni tok jedan, kroz koji se poslednjih meseci zbog povećanih narudžbi već doprema gas za 11 odsto više od predviđenog kapaciteta. Amerika je čak raširila sankcije Rusiji koje su zapravo najviše usmerene na finansiranje zapadnih kompanija koje učestvuju u projektu Severni tok dva.
Kada je propao projekat Južnog toka, pojavio se strah da se cela Južna Evropa snabdeva preko severnih gasovoda, odnosno da kupuje ruski gas od Nemačke, po ceni uvećanoj za tranzit. Međutim, rusko odustajanje od tranzita gasa kroz Ukrajinu učinilo je da ni Severni tok dva neće biti dovoljan da zadovolji evropske potrebe, čak ni Italiju, važnu članicu EU. Tako je postao ključan Turski tok s kapacitetom od 14 milijardi kubnih metara za ovu zemlju i 50 milijardi kubnih metara slobodnih za dalji izvoz.
