Pale Balkan, teraju Ruse
Balkan se vratio na listu potencijalnih opasnosti za Sjedinjene Američke Države, ocenio je američki nevladin Savet za spoljne odnose u izveštaju o potencijalnim krizama u 2018. godini.
U brošuri je među regionima svrstanim prema stepenu rizika područje Zapadnog Balkana u poslednjem, trećem krugu. Karijerni diplomata u penziji Zoran Milivojević smatra da je ova američka poruka o bezbednosti zapravo pritisak da se pitanje Balkana što pre reši, odnosno da se do kraja upakuje u evroatlantske integracije (EU i NATO).
- Tenzije na ovim prostorima nisu nove i ima ih, ali SAD zapravo hoće da se taj paket evrointegracija prizna kao realnost iako su izmenjene okolnosti i imamo multipolarni svet u kojem su veliki igrači i Rusija i Kina - pojašnjava iskusni diplomata.
Zamršeno i na istoku
- SAD imaju i većih problema od Balkana. Pogledajte rusko destabilizovanje baltičkih zemalja. To je globalni problem i Balkan je samo jedan od regiona. Rusi su delimično uspešni, ali ne preterano - kazao je Server.
Nadoknada za Bliski istok
On ističe da u nadmetanju velikih sila Amerika gubi vodeću poziciju.
- Pošto su izgubili Bliski istok, SAD hoće da zaokruže balkansku priču u svoju korist što pre, samo da ne bi ponovo bili gubitnici - ocenio je Milivojević koji dodaje da Vašington i sam vidi da njihova diplomatija ove godine nije odnela ni jednu pobedu.
Amerikanci Balkan nikada nisu brisali sa svoje liste, ističe za "Vesti" Dušan Proroković, stručnjak za međunarodne odnose.
- Na ovom području se u poslednjih četvrt veka nijedan proces nije odigravao bez njih i dok ne uguraju ceo Balkan u NATO smatraju da posao nisu završili. Otuda i njihov pritisak povodom nekih pitanja, od kojih su najveći problem Kosova i Haškog tribunala - kazao je Proroković.
Globalni gubitnik
Zoran Milivojević ukazuje da SAD podižu tenzije i pozivaju se na bezbednost na Balkanu iako su poznate po tome da u krizama preskoče diplomatiju i pregovaranje i idu na intervencionizam.
- Sada se govori i o povratku američke vojske na Kosovo. Suština je da u izmenjene globalne okolnosti idu na štetu američkih interesa - kaže Milivojević.
Zaostavština Dejtona
Prema rečima višeg naučnog saradnika Instituta društvenih nauka Nevena Cvetićanina, SAD su poslale poruku putem jednog ekspertskog tela da ni u izmenjenoj geopolitičkim okolnostima neće menjati svoju politiku prema Balkanu.
- Ovaj izveštaj, kao i prethodne posete Balkanu i poruke američkog diplomate Brajana Hojta Jija ne treba shvatati dramatično, jer tu nema ničeg suštinski novog. Reč o američkoj politici još od Dejtonskog sporazuma, a sada su je podvukli porukom da se ona neće menjati - ocenio je Cvetićanin koji ističe da su SAD jako bitan glas u svetu, ali ne i jedini.
I američki stručnjak za Balkan Danijel Server smatra da u oceni američkog saveta nema ničeg što nije poznato. On je kao najveći problem akcentirao ekstremizam, prvenstveno islamski u BiH.
- Bilo je nekih sukoba, poput onoga u makedonskom parlamentu. Sve se to može proširiti i situacija može da se pogorša. Ima određenih islamističkih ekstremista u BiH koji dolaze iz inostranstva, ali i nacionalista koji vole oružje i sukobe - kazao je Server i ukazao da je prvi put nakon mnogo godina Balkan opet označen kao problem.
BiH najslabija karika
Bivši visoki predstavnik u BiH Volfgang Petrič smatra da je ova zemlja najslabija karika na Balkanu i da bi tu moralo da dođe do nekog pomaka.
- Tačno se zna o čemu se radi. Kada je reč o Srbiji u pitanju je rešavanje kosovskog problema, a u BiH je problem nefunkcionalnosti države čiji koren leži u Dejtonskom sporazumu - rekao je Petrič.
