Otrovani u Evropu!
Srbija je, otvaranjem Poglavlja 30 u pregovorima sa Evropskom unijom, otvorila vrata genetski modifikovanim organizmima, tvrdi stručno javno mnjenje, podsećajući da je uslov za zatvaranje tog odeljka ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju koja nameće promet GMO.
Zelena stranka organizovala je u Beogradu protest i poručila da će tražiti da se građani izjasne na referendumu, ukoliko se dozvoli uzgajanje i promet genetski modifikovanih kultura na srpskom tržištu.
Lider ZS Goran Čabradi namerava da, posle 45-dnevne kampanje ove stranke u 31 gradu, u parlamentu izdejstvuje zabranu GMO.
- Cilj nam je da skrenemo pažnju vlastima da građani nisu za GMO i da Srbija mora da ostane bezbedna, a posle kampanje predaćemo Deklaraciju protiv GMO u parlamentu, kojom ćemo zahtevati zabranu gajenja i potpunu primenu postojećih zakona kojima se GMO zabranjuje u Srbiji. Eventualno razmatranje njenog legalizovanja mora se sprovesti uz referendum - kaže Čabradi za "Vesti", ističući da vlast treba da podrži i podstakne organsku i tradicionalnu poljoprivredu, a ne da otvara prostor za uvođenje GMO.
Srbija je, kako otkriva za naš list Branislav Gulan, član Akademskog odbora za selo SANU, mogla pre deset godina da se provuče bez GMO, ali danas ukoliko hoće u EU, to neće moći da izbegne.
Ni na pola puta
Uz dva novootvorena poglavlja, Srbija je u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom otvorila 12 od 35 pregovaračkih poglavlja. Do sada je Beograd, svega dva privremeno zatvorio, a briselski zvaničnici ne propuštaju priliku da upozore srpsku vlast da u fokusu mora da bude normalizacija odnosa sa Kosovom i vladavina prava.
- Privredna komora Srbije je predlagala da cela naša teritorija bude proglašena područjem bez genetski modifikovanih organizama, ali je tadašnja ministarka Ivana Dulić-Marković to odbila i šansa je propuštena. Sada nas niko više ništa ne pita i ne možemo da biramo šta ćemo, već ako hoćemo u EU, moramo da prihvatamo ono što se od nas traži, jer u suprotnom ostadosmo van te zajednice - objasnio je Gulan.
Inače, Poglavlje 30, kako je istakla ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, do trenutka članstva u EU nosi brojne obaveze i pomenuto članstvo u STO, a to, prema njenim rečima, podrazumeva proces usklađivanja od nekoliko godina. Od ministarke je nešto direktniji bio ministar trgovine Rasim Ljajić koji je i ranije isticao da se nije desilo da neka zemlja postane članica EU, a da prethodno nije ušla u STO.
- Postoje dva kriterijuma za zatvaranje Poglavlja 30. Članstvo Srbije u STO je prvi, a drugi da Srbija dostavi akcione planove o tome šta država treba da usvoji od pravnih tekovina EU vezanih za ovo poglavlje i rokove u kojima će to uraditi - pojasnio je Ljajić.
(Ne)slobodna trgovina
Ekonomski odnosi sa inostranstvom podrazumevaju da Srbija u potpunosti uskladi ekonomsku politiku sa Evropskom unijom. To znači da će zatvaranjem Poglavlja 30 morati, ne samo da se odrekne bescarinskog trgovinskog sporazuma s Rusijom, već i da Moskvi uvede sankcije. Srbija, inače, ima i više zaključenih povoljnih bilateralnih ekonomskih sporazuma sa zemljama regiona CEFTA, ali i evroazijskim državama. Srbija, pored toga, ima sporazume sa Belorusijom, Turskom i Kazahstanom.
Najavljuje se i da bi vrlo skoro trebalo da počnu i dogovori sa Evroazijskom unijom koja obuhvata tržište od 200 miliona ljudi, ali kao kost u grlu stoji uslov da će zatvaranjem Poglavlja 30 i dalje biti otvoren samo ugovor sa EU.
