"Srbija rekla svoje, sad je Bosna na potezu"
Predsednik vladine Komisije za razgraničenje sa Bosnom i Hercegovinom Veljko Odalović izjavio je danas da se Srbija nije samo deklarativno izjasnila po pitanju rešenja granice sa BiH, već je iznela konkretne predloge i rešenja, te da je sada na potezu Bosna i Hercegovina.
- Srbija je konkretna, sa konretnim predlozima i spremna. Želimo da svi, i sa druge strane, i u BiH, a i u Hrvatskoj, tome pristupe na takav način - rekao je Odalović.
Odalović za Tanjug nije mogao da precizira kada će biti održan sastanak sa Komisijom Bosne i Hercegovine, ali je rekao da se nada da će to biti vrlo brzo. Inicijativa je, kaže, na komisiji iz BiH, uz objašnjenje da je poslednji takav sastanak održan u Beogradu, te da bi po reciprocitetu trebalo da se sada održi u Sarajevu.
Pročitajte još:
* Razgraničenje Srbije i BiH - šta je sporno i šta Srbija traži?
* "Hrvati neće praviti probleme oko granica, ali zato muslimani..."
Rešiti pitanje granica
Kako je rekao, pitanje granica je svakako jedno od najvažnijih, ne samo na relaciji Srbija i Bosna i Hercegovina - to je i državno i administrativno i političko i infrastrukturno i ekonomsko pitanje, te je važno što je pre moguće na krajnje odgovoran i korektan način rešiti ga.
- Što se Srbije tiče, ona je to prepoznala u punom kapacitetu i ponudila - praktično pružila ruku kao i određena rešenja - kako da se neke tačke reše na korektan, fer način i obostrano zadovoljstvo, na način gde niko ne bi bio oštećen - naglasio je Odalović.
- Prepoznali smo četiri tačke koje su još od 2010. godine ostale kao one koje zahtevaju posebno uređenje, a to su dve hidrocentrale Zvornik i Bajina bašta, pruga Beograd-Bar koja prolazi kroz BiH i opštine Priboj i Rudo - rekao je Odalović.
Prema njegovim rečima, bili smo vrlo korektni i konkretni što se tiče hidrocentrala, imajući u vidu da je Srbija izgradila obe te centrale, da je izvršila eksproprijaciju i za negde oko 1.200 hektara zemljišta isplatili meštane
- Naravno da je naš interes i mislim da je to funkcionalno i najracionalnije da te dve hidrocentrale budu u funkciji i punom kapacitetu na našoj strani - podvukao je.
Kako je obajsnio, Srbija je ponudila određene teritorije koje bi bile zamena za ono što bi po funkcionalnosti celine bilo moguće ponuditi, ali i dodao da, naravno i BiH ima svoj stav, te da je i stoga važno da se komisije što pre sastanu.
- Mi nijednom rečju nismo rekli da nećemo razgovarati o predlogu koji druga strana bude ponudila - poručio je Odalović.
Obezbediti funkcionalnost objekata
Odalović navodi da su bili neki predlozi o posebnim režimima, međudržavnom službenošću, upravljanja hidrocentralama Zvornik i Bajina Bašta i naveo da bi se to moglo eventualno posebnim aneksom, odnosno sporazumom urediti, tako "da mi koristimo i upravljamo i dalje hidrocentralama pošto su one nesporno napravljene i uređene našim sredstvima".
Kako je istakao, važna je funkcionalnost, a bilo je, na primer, ranije i takvih predloga da administrativna linija ide po sredini reke, pa da bi bila na sredinama brana, jezera... a to bi značilo da bi dovela u pitanje funkcionisanje takvih objekata, jer bi prekogranične barijere mogle biti takvog karaktera da dovedu u pitanje funkcionisanje sistema.
- Zato se razgovaralo tada, a to nije nešto što možda ne bi moglo da bude uređeno ako se ne usaglasimo oko našeg predloga rešenja, ali bi trebalo da bude tako uređeno da se u trenutku kada se potpiše celina dokumenta, uredi i ovo - da rešimo celinu problema.
Ponovio je da su to objekti koji ne mogu da funkcionišu "do pola".
- Oni moraju da funkcionišu ili celi ili neće funkcionisati. Oni ne mogu da se održavaju samo na jednoj strani a na drugoj ne. Ne mogu biti predmet tih prekograničnih i ostalih prelazaka, opravki, održavanja i da to stalno bude potencijalno nešto što bi trebalo da se na dnevnom ili mesečnom nivou procesuira i uređuje - naznačio je Odalović.
- Pošto to međunarodno pravo poznaje, ti sporazumi moraju da budu takvog karaktera koji apsolutno garantuje tu službenost i upravljanje njima na način da se ni u kom slučaju i ni pod kojim uslovima ne može dovesti u pitanje to što je potpisano jer bi to moglo da ugrozi funkcionisanje sistema - podvukao je on.
Rešenja prihvatljiva i za Srbiju, i za BiH
Naglasio je da je naš stav da želimo da razgovaramo o svim pitanjima, o celini i o ankesima, sporazumima, ali oni moraju biti celina jednog dokumenta i moraju biti doneti zajedno.
- I time se više na ove probleme i pitanja nećemo vraćati. To je nešto što mislim da je fer i da je korektno i da je dosta prihvatljivo i za BiH - rekao je Odalović.
Kad je reč o pruzi Beograd-Bar, ukazao je da ona prolazi 10-ak kilometara kroz teritoriju BiH i podvukao da smo mi bili vrlo korektni.
- Prepoznato je da bi sa 1. 700 hektara površine zemljišta, koje bi bilo dato u zamenu, a koje bi odgovaralo i po strukturi i po kvalitetu i vrednosti, po principu "metar za metar", to bilo rešeno na obostrano zadovoljstvo - rekao je i naglasio da bi to uredilo infrastrukturni pravac koji je za nas izuzetno važan.
Problem opština Rudo i Priboj
Takođe, napomenuo je i da građani opština Priboj i Rudo imaju velike probleme, jer im je život ispresecan graničnim preprekama, te da se mora uzeti u obzir da hiljade građana čeka da se to reši.
- Srbija je na sve četiri tačke imala korektne i konkretne ponude i želela je da taj problem rešimo. To ne može da ne odgovara i BiH, jer i njeni građani imaju slične probleme. Ne vidimo nijedan razlog zašto ne bi seli i razgovarali - otvorili pitanja i ponudili rešenja - dodao je.
- Komisije taj mandat imaju, da pripreme rešenja, ponude ih i verujem da ćemo imati vrlo brzo poziv kolega iz Sarajeva da sednemo i nastavimo tamo gde se stalo 2010. godine i da ovaj trenutak u kojem su i Predsedništo BiH, a inicijativa je potekla od našeg predsednika Aleksandra Vučića, iskoristimo i da, u duhu zbližavanja, krenemo u rešavanje tih problema - zaključio je Odalović.
