Bramerc pozdravio reagovanje Srbije, kritikovao Hrvatsku
Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc, tokom sastanka sa ministarkom pravde Nelom Kuburović, pozdravio je stav Srbije i izjave srpskih zvaničnika povodom prvostepene presude generalu Ratku Mladiću. Bramerc je naveo da reakcije koje su došle iz Hrvatske povodom izrečene presude u "slučaju Prlić" nisu naišle na dobar prijem ni Tribunala ni EU.
Ministarka Nela Kuburović se sa Seržom Bramercom sastala uoči sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, sa kojim je razgovarala o 24. Izveštaju o radu Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, koji je ujedno i poslednji izveštaj o radu tog tela.
Bramerc je naveo da reakcije koje su došle iz Hrvatske povodom presude izrečene u "slučaju Prlić" nisu naišle na dobar prijem, kako Haškog tribunala, tako i Evropske unije, ističe se u saopštenju Ministarstva pravde.
Pročitajte još:
* "Jutarnji" imao uvid u poverljivi dokument: Kad će Srbija u EU i šta sve mora da ispuni?
On je u razgovoru ponovo naglasio da Haški tribunal nije procesuirao i donosio presude protiv određene države ili njenog naroda, već u odnosu na konkretne pojedince.
Bramerc je ukazao i da je neophodan nastavak saradnje država sa Rezidualnim mehanizmom, koji je preuzeo neokončane postupke Tribunala.
Ministarka Kuburović je istakla da je Srbija od početka rada Tribunala bila posvećena procesuiranju ratnih zločina, kako pred samim Haškim tribunalom, tako i pred domaćim pravosudnim organima.
Kuburovićeva i Bramerc su se saglasili da je i posle skoro dve i po decenije ostalo više stotina nerešenih slučajeva ratnih zločina koji treba da svoje epiloge nađu u okviru domaćih pravosudnih sistema država, te da je neophodna bliska saradnja među državama regiona.
Ministarka pravde je rekla da je Srbija usvojila Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina i prateći akcioni plan, kao i da je u septembru formirano radno telo koje će pratiti implementaciju mera iz ovih strateških dokumenata.
Kuburovićeva je naglasila da Tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji vodi postupke protiv počinilaca najtežih dela protiv čovečnosti bez obzira na njihovu nacionalnost i etničku pripadnost, što nije slučaj kod ostalih država bivše SFRJ.