Stavovi SAD, Rusije i Kine važniji od (ne)priznavanja Kosova
Kosovski ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli saopštio je da je Madagaskar priznao nezavisnost Kosova. I dok se kosovski i srpski šef diplomatije nadmeću u broju zemalja koje su priznale ili poništile podršku nezavisnosti, poznavaoci međunarodne diplomatije ističu - rešavanje problema Kosova zavisi od velikih sila koje ne menjaju svoje stavove, piše N1.
Jučerašnja sednica ministarske konferencije frankofonije u Parizu, kako je naveo ministar spoljnih poslova Ivica Dačić bila je prilika da sa predstavnicima brojnih zemlja razgovara o najznačajnijem spoljnopolitičkom pitanju za Srbiju - Kosovu.
- Razgovarao sam sa ministrima niza zemalja koje nisu priznale Kosovo i od svih njih sam dobio uveravanja da će ostati pri svom stavu. Razgovarao sam i sa ministrima zemalja koje preispituju svoje stavove u vezi za ranijom odlukom njihovih administracija koje su ranije priznale tzv. Kosovo, ali te informacije ćemo sačuvati za naše potrebe da bismo onemogućili da druga strana radi u kontra smeru - poručio je Dačić.
Sudeći prema objavi Bedžeta Pacolija na Tviteru, Ivica Dačić nije se susreo sa predstavnicima Madagaskara koji su na marginama sastanka kosovskom ministru spoljnih poslova uručili verbalnu notu o priznanju nezavisnosti.
- Od danas, Kosovo i Madagaskar imaju više od prijateljstva - izjavio je Pacoli.
Promene stavova manjih zemalja, kako smatra karijerni diplomata Zoran Milivojević, moguće su i ubuduće i to pokazuje da one nemaju jasno definisani stav o Kosovu, već da sprovode politike velikih sila.
- Tu ne treba očekivati nikakve promene pogotovu kada se radi o ovom zapadnom bloku vodećih zemalja, na čelu sa SAD, i ovim vodećim zemljama Zapadne Evrope. Prema tome, bez promene tih stavova kao i onih sa druge strane, Rusije i Kine, u ovom trenutku, ova priznanja i odustajanja od priznanja imaju jedan kratkoročni politički efekat, ali u svakom slučaju pokazuju da ta priča nije do kraja završena - objašnjava Milivojević.
Iako nije završena, Milivojević ocenjuje da se ubrzava i u tom kontekstu vidi i spekulacije o roku od 18 meseci za završertak biselskog dijaloga, isticanje normalizacije odnosa kao uslova za pristupanje Evrospkoj uniji, kao i veću dinamiku u unutrašnjem dijalogu o tom pitanju.
