Gudurica kod Vršca puna dobrote (2): Čokote plaćali suvim zlatom
Tokom posleratne kolonizacije Vojvodina je bila privlačnija nego ostali delovi Srbije. Jednostavno rečeno - zaostajali su i onda je logično da su iz eks-Ju dolazili Slovenci, Dalmatinci, Makedionci, Bosanci...Tako je naseljena i Gudurica kraj Vršca. Doseljenici su imali mogućnost da se bave pooljoprivredom, voćarstvom i vinogradarstvom, a time su se bavili i u svojim krajevima.
- Ovaj ambijent sličan je njihovom - kaže vinar Josif Nedin, čija je porodica već 400 godina u banatskim krajevima, ali je on prvi koji se bavi vinarstvom. - Da nemamo breg i ovaj krajolik ne bismo bili toliko privlačni. Nosimo epitet najvinogradarskijeg sela u Srbiji, pošto Gudurica ima tradiciju dugu hiljadu godina! Nalazi se na istoj paraleli sa najboljim vinogorjima južne Francuske i severne Italije. Ovaj deo Banata ima sve klimatske uslove za proizvodnju vrhunskih sorti grožđa i najkvalitetnijih vina.
Do kraja 19. veka vršački kraj je bio najznačajnije vinogorje u Ugarskoj. Pre 500 godina vršačko vino plaćano je suvim zlatom. Nažalost, do 1889. filoksera je sve uništila! Uporni vinogradari preživeli su veliki udarac i već 1895. posadili su 98 lanaca vinograda na otpornoj američkoj podlozi.
Nenad pomaže ocu
U novije doba vinogradarstvo je bilo u privatnom sektoru, ali ne i vinarstvo pored dominantnih "Vršačkih vinograda". Ljudi su uglavnom prodavali grožđe uz minornu proizvodnju za lične potrebe. Krajem osamdesetih nastao je preokret, uz napomenu da poljoprivreda i stočarstvo nemaju prođu u Gudurici i okolini.
- Počeli su da dolaze ljudi iz Vršca i Beograda, kupovali su gotove vinarije sa podrumima i počeli su, na veliko, da sade vinograde.
Josif ima dve ćerke i sina Nenada koji, iako srednjoškolac, rame uz rame radi sa ocem. Jedino u sezoni berbe iznajmljuju radnu snagu pošto su se odavno mehanizovali za obradu, prskanje i zelenu rezidbu. Ručno se rade samo zimska rezidba i berba. Poseduju 4-5 hektara zemlje pod vinogradima i hektar voćnjaka.
Gudurica vapi za boljom turističkom prezentacijom. Brzo je pala u vodu zamisao da svaki dan bar jedna vinarija bude dežurna i dočekuje goste sa vinima svih proizvođača.
"Divlje" vinarije
Trenutno u Gudurici egzistira pet registrovanih vinarija koje imaju dozvolu za rad i prodaju: Nedin, Selekta, konzorvijum Gudurička priča, Bahus i Rnjak. Jedini meštanin - vlasnik je Josif Nedin.
- Problem su "divlji" proizvođači - kaže Josif.
- Niko ih ne poznaje, izbegavaju plaćanje poreza i kontrolu kvaliteta. Najavljuje se 300 novih inspektora koji ih ponovo neće obuhvatiti, jer ih ne poznaju, iako ima malih, srednjih i velikih proizvođača.
Najezda turista
- Vodim evidenciju i mogu se pohvaliti posetom od 3.500 turista na godišnjem nivou - analizira Josif. - Taj broj obuhvata samo ljude koji ručaju ili večeraju u našoj vinskoj sali kapaciteta 90 mesta. Najveća je u Gudurici i koristi se još za svadbe, krštenja, razne proslave, ali je prethodno obavezno najaviti se.
Gospodin Nedin ističe da od spomenutog broja 1.500 - 2.000 posetilaca u vinskim turama su stranci. Važnost degustacija, jer se u tim slučajevina najčešće i kupuje vino. Malo ih organizuju turističke organizacije, a više putem preporuka.
Pinteri izbledeli
Ranije je u Gudurici radio pinter koji je održavao burad. Zanat je izbledeo. Podrumari ih peru, ali nema niko ko bi rasklopio burad, zamenio dasku, ponovo sklopio. Burad su mala umetnička dela sa vidnim žigovima koji svedoče o brojnim masjtorima koji su ostavljali reklamu i obezbeđivali naredni posao.
- Trudimo se da atmosfera bude topla, domaćinska i zbog toga se mnogi vraćaju po nekoliko puta u Guduricu - ponosan je Josif Nedin. Česti gosti su učesnici seminara u Vršcu i okolini.
U Gudurici, gde vetar duva 300 dana godini, 90 odsto su sorte grožđa iz kojih se dobijaju bela vina. Do Drugog svetskoh rata bilo je 3.500 hektara pod mešanim sortama. U vreme Jugoslavije znalo se da Banat i Slovenija neguju bela, a Istra i Makedonija crvena. Bila je to nezvanična podela zbog koje su "Vršački vinogradi" držali monopol sa Bantskim rizlingom jer su bili najveći proizvođač sa milionskim serijama. U novije vreme privatnici dosta sade i crvene sorte koje bez problema uspevaju.
Učenje na greškama
- Na području Gudurice dominiraju italijanski rajnski rizling, beli burgundac i sovinjon, šardone ima i muskat otonela, a od crnih kaberne sovinjon, muskat hambug i merlot - pojasnio je Josif i dodao:
- U vinarstu su najvažniji volja, odricanje i učenje na greškama. Nekada su bili povoljni krediti, a posle 4-5 godina grožđem su se otplaćivali. Od viška smo pravili vina za kućne potrebe da bi se 1997. godine okrenuo ćurak. Od tog doba nisam prodao nijedno zrno! Jednostavno, jedno je počelo da isplaćuje drugo. Da sam učinio pravi potez dokaz su brojne nagrade i priznanja na domaćim i međunarodnim sajmovima. Posebno sam ponosan na beli krst, koji je naš zaštitni znak.
Guduričani nemaju konkurenciju u Srbiji. U bližem okruženju to su makedonski tikveš i crnogorski 13. jul. Sve vinarije su formirane po principu firmi. Nestala su poljoprivredna gazdinstva. Najavljuje se ulazak u biznis Kineza koji su, uz Ruse, najveći kupci.
Gost Dunav Švaba
U Gudurici se mogu pohvaliti gostima iz Izraela, Venecuele, Meksika, Kanade, ali posebno su ponosni na goste iz dijaspore.
- Dominiraju Srbi koji žive u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj - jasan je Nedin. - Dolazili su članovi udruženja Dunav Švaba iz Austrije koje okuplja ljude iz tri generacije, a jedini preduslov je da znaju srpski jezik.
Ruža vetrova
Ruža vetrova, koja duva oko Vršačkih planina (najviši je Gudurički vrh sa 642 metra nadmorske visine) umnogome je pomogla za razvoj vinogradarstva. Uglavnom se gaje bele sorte grožđa, ali država nije zaštitila autohtonu sortu kreaca ili banatski rizling, koji je potekao iz vrste italijanskog rizlinga.
