Gudurica kod Vršca puna dobrote (1): Bratski živi 17 nacija
Jedinstveno i nesvakidašnje. To bi ukratko bilo selo Gudurica. Locirano je na uzvišenju, posle 18 kilometara vijugavog puta od Vršca, a samo osam kilometara od rumunske granice. Istorijat, sastav stanovništva i vinski put, koji prolazi tim predelom dovoljan su izazov za zanimljivu novinarsku priču.
U dodiru Karpata i Vršačkog vinogorja Gudurica je zaklonjena i sačuvana od sveta. Ipak, u njoj je, među 1.300 stanovnika, čak 17 nacija koje su obuzdale svakakve ćudi! Zbog toga ne čude imena ulica poput Makedonska, Cankareva, Ilindenska, Otona Župančiča.
- Bilo je 24, ali ekonomska situacija i migracije učinile su svoje - pojašnjava Dragan Jovčev, koji je rođen u selu i odlično poznaje istorijat i aktuelnu situaciju - Vlasi, Rumuni, Albanci, Crnogorci, Srbi, Slovenci, Mađari, Ukrajinci, Hrvati, Poljaci, Romi, Česi, Slovaci, Bosanci... Bila je francuskinja Bernardet, ali je umrla. Zaljubila se u meštanina i do poslednjeg dana, iako udovica, ostala je u Gudurici. Ono što je najvažnije - svi se sjajno slažemo.
Kako je došlo do naseljavanja sa toliko različitih nacija?
Stigli sa svih strana
- Prvi su došli Slovenci 1946. i tada su činili 99 odsto stanovništva, a godinu dana kasnije Makedonci. Mogu se pohvaliti da imamo nekoliko ulica sa "našim" imenima. Slovenci su većinom stigli iz Bele Krajine, koja je na granici sa Hrvatskom. Slovenija je sada bogata, ali nećete verovati, došli su trbuhom za kruhom - kaže Jovčev.
- Radio sam u Sloveniji šest godina i oženio se. Slovenka je došla sa mnom u rodnu Guduricu i sjajno se prilagodila. Sada ima malo Slovenaca. Većina je umrla, mladi se vratili, raselili, pobegli od ratnih dešavanja...
Obnova hrama
U centru sela je barokna katolička crkva (trenutno se renovira) u kojoj se obavljaju obredi za sve nacionalne zajednice. Izgrađena je 1850! U neposrednoj blizini kraju se privodi gradnja crkve Svetog Trifuna, prve pravoslavne bogomolje u Gudurici. Nekad je bilo više katolika, a manje pravoslavaca. U novije doba situacija je obrnuta.
Makedonci se, bogami, ne vraćaju. Samo što su godine učinile svoje. Ne znam makedonski, ali srpski perfektno govorim jer sam ga učio u školi. Jezik se neguje međusobnom komunikacijom. Svako govori koliko je hteo da nauči.
Makedonci su, ipak, najbrojniji?
- Došli smo iz raznih krajeva. Moji su konkretno iz Krive Palanke, ima ih iz okoline Skoplja i ostalih krajeva. U selu se međusobno ženimo, udajemo - jasan je Jovčev.
- Niko ne gleda na poreklo i naciju. Jedino je važna ljubav.
Prema beleškama vršačkog istoričara Feliksa Milekera, koji je umro 1942, Gudurica se u 15. veku pominje kao Kutres. Aktuelno ime dobila je 1922. Srbi su u Banat došli 1389, kada su posle Kosovske bitke prelazili Dunav. Po odlasku Turaka 1719. u Guduricu se doseljavaju vinogradari iz Alzasa i Lotaringije (Zapadna Nemačka), na preporuku Eugena Savojskog, predvođeni porodicom Johana Tecla. Izgradio je prvi podrum u Gudurici, današnji Podrum prijateljstva. U njemu je najveće vinsko bure zapremine 26hl. Zahvaljujući njima danas imamo nepregledne čokote vinove loze. Srbi su se povukli u obližnje Veliko Srdište.
Mesto vinara
- Gudurica je godinu dana pre Vršca dobila električnu energiju, imala je tri banke, školu, bolnicu i bila je opštinsko mesto za četiri sela - sa setom govori poznati vinar Josif Nedin.
Situacija se iz korena promenila. Nenad Vasić, direktor OŠ "Moša Pijade" nadovezuje se:
- Mesna zajednica ne radi svaki dan! Racionalizacija je na svim nivoima pa ni doktor nije svaki dan u selu već radnu nedelju deli na Guduricu i Markovac. Tri dana kod nas, dva dana kod njih, pa obrnuto. Dežurna je samo medicinska sestra. Apoteka je otvorena za konsultaciju i kupovinu leka. Nekada je u svakom selu bio doktor, šef mesne kancelarije...
Uređuju grobna mesta
Članovi Saveta MZ Gudurica pokrenuli su brojne akcije za uređenje Gudurice. Pridružili su se i mnogi meštani. Uređen je seoski park, dvorište i prostor oko doma kulture, zelene površine i delovi groblja koji su godinama bili zapušteni. To se posebno odnosi na nemački deo gde ima dosta grobova, ali potomci više ne žive u Gudurici i meštani su odlučili, u skladu sa multietničkom kulturom sela i poštovanjem prema komšijama svojih predaka sami održavaju grobna mesta.
Decenijama se u Gudurici i okolini najavljuje izgradnja malograničnog prelaza prema rumunskim Gradinarima. Komšije su već uradile asfaltni put, ali avaj!
Prošle su četiri decenije, a Srbi prstom nisu mrdnuli. Plan je bio da postojeći Vatin bude prelaz za teretna vozila, a novoizgrađeni za putničke automobile. Sve je ostalo na zamisli, iako je od Gudurice do granice samo osam kilometara.
Trenutno se na pograničnom području mogu videti - migranti. Pronašli su neki "kanal" kojim se kreću i imaju vezu u Rumuniji.
