Granica kriva kao Drina

Predsednik RS Milorad Dodik izjavio je u Nevesinju da granicu BiH treba korigovati tako da Srbiji pripadne deo teritorije na mestima vitalnim za funkcionisanje njene infrastrukture. On je time aktuelizovao i podržao raniju izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da bi do kraja godine mogao da se reši decenijski spor sa BiH po pitanju 391 kilometar duge granice.

wikipedia.org/Vanilica

Cela elektrana u Srbiji: HE Zvornik

Vučić je naveo da je komisija iz Srbije počela da radi na predlogu razgraničenja, te da će i on sam učiniti sve kako bi se došlo do kompromisnog dogovora koji ne bi naudio interesima srpskog ni drugih naroda.

Član Komisije za granice BiH Željko Obradović kaže da je ova zemlja spremna na razgovore odmah, uz napomenu da je na potezu Komisija iz Srbije.
Međutim, da li je baš tako jednostavno?

Pauza od sedam godina

Rešavanje pitanja spornih delova granice između dve države počelo je već po potpisivanju Dejtonskog sporazuma i prekidu rata u Bosni, 1995. godine. Kako bi se došlo do rešenja, svojevremeno je formirana i međudržavna posebna komisija koja se bavila samo ovim pitanjem.

Ona je zasedala čak 15 puta, ali sem uveravanja da su blizu dogovoru, on faktički nikada nije postignut. Pri tome, poslednjih sedam godina članovi ove komisije nisu se sastali nijednom.
Stoga se postavlja pitanje da li to znači da je problem toliki da ga je nemoguće rešiti bez međunarodne arbitraže, kao što su učinile Slovenija i Hrvatska.

Ukoliko se ne posumnja u tvrdnje prorežimskih medija u Srbiji, čak 97 odsto srpsko-bosanske granične linije nije sporno. U ostalih tri odsto se nalaze četiri lokacije oko kojih i dalje traju pregovori.

Prve dve su prostor oko hidroelektrana Zvornik i Bajina Bašta na Drini. Obe su vlasništvo Srbije, ali se delom protežu i u susednu državu. Sarajevo je svojevremeno smatralo da je to dovoljan argument da traže deo proizvedene struje, dok su iz Srbije predlagali da se tu za granicu odredi bosanska obala Drine, umesto sredine toka.

Presečena pruga

I dok je ovde realno očekivati dogovor, barem u nekom vidu kompenzacije, dotle je veliko pitanje kako će se rešiti problem 12 kilometara pruge Beograd-Bar kod sela Jablanica u opštini Čajetina i Štrpci u ataru Rudog.

Prema nezvaničnim informacijama, Srbija je tražila da granica ide duž pruge, a da bi u zamenu ponudili neki drugi deo teritorije.

Poslednje sporno mesto ukupne je površine četiri kvadratna kilometra i liči na ostrvo. Naime, između opština Rudo i Priboj toliko je velik deo teritorije koji zvanično pripada BiH, ali je sa svih strana okružen Srbijom.

Bosna traži koridor

Bosansko "ostrvo" u Srbiji nalazi se između pribojskih sela Batkovići na zapadu, Hercegovačka Goleša na jugu i Kasidoli na istoku.

U ovoj enklavi se nalazi Katastarska opština Međurečje, koja pripada bosanskoj opštini Rudo, a sa svih strana je okružena teritorijom Srbije

Beograd je u više navrata predlagao razmenu teritorije, a BiH uspostavljanje koridora preko koga bi ova enklava bila povezana s opštinom Rudo. Treće rešenje je delimično, a to je izgradnja puta koji ne bi presecao državne međe.

Problem s ovim delom granice datira još iz 19. veka, a geografi i istoričari imaju dva tumačenja kako je došlo do apsurda.

Prema prvom, posle Berlinskog kongresa 1878. godine Austro-Ugarska je okupirala BiH i opštine Priboj, Prijepolje i Pljevlja i istovremeno dobila pravo da svoje garnizone drži na teritoriji Turske, pa je to bio slučaj i sa Međurečjem, odnosno Sastavcima.

Pročitajte još:

Vesti

* Razgraničenje Srbije i BiH - šta je sporno i šta Srbija traži?

* Dogovor ili arbitraža: Ko će i kako da ispravlja "krive Drine"?

Po drugom tumačenju, zajedno sa austro-ugarskom vojskom u to doba su se ka Bosni povlačile i age i begovi. Neki su bili toliko moćni da se granica crtala na osnovu toga gde im se nalazila zemlja.

Prema proceni iz 1999. u enklavi je živelo oko 270 stanovnika.

Sarajevo se ne pita

Milorad Dodik kaže da granicu između BiH i Srbije treba korigovati u Štrpcima i kod Bijeljine, gde je Drina svojim tokom ušla na teritoriju Srbije, gotovo 150 metara od graničnog prelaza.

- Mi smo spremni da to uradimo i ovi iz Sarajeva se o tome ne pitaju. Ako mi iz Republike Srpske to prihvatimo, oni treba da verifikuju - rekao je predsednik RS i najavio današnju zajedničku sednicu saveta za sprovođenje Sporazuma o specijalnim vezama Srbije i RS, kao i sednica dve vlade.

Dodik je rekao da su Srbija i Srpska jedno i da je zato manje bitno gde će granica biti povučena.

- Mi u svojoj podsvesti ne priznajemo tu granicu, ali formalno ona postoji u međunarodno-pravnom smislu - rekao je Dodik.

Srpski član Predsedništva BiH Mladen Ivanić rekao je ranije da su između Srbije i BiH sporne neke tačke međudržavne granice, gde postoje naselja koja su kao ostrva na drugoj teritoriji.

- Mislim da princip kvadratni metar za kvadratni metar treba uvažiti - rekao je Ivanić.
On kaže da je Srbija tražila da se ispravi granična linija, koja je na prostoru Republike Srpske i dodao da se valjda Srbi sa Srbima mogu dogovoriti, a da "od onih drugih očekuje da to podrže".