Dogovor ili arbitraža: Ko će i kako da ispravlja "krive Drine"?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa članovima Komisije koja će se baviti pitanjem granica između Srbije i Bosne i Hercegovine.
Zvaničnici iz Beograda i Sarajeva najavili su da će spor oko granice biti rešen do kraja godine. Posle raspada Jugoslavije, gotovo da nema rešenih problema granica među bivšim republikama.
Krivu Drinu moguće je ispraviti na dva načina. Dogovorom ili arbitražom. Beograd i Sarajevo naginju prvoj opciji i kako kažu dogovor je moguć za manje od dva meseca.
- Upravo danas ćemo imati razgovore, predsednik Vučić sa komisijom koja se bavi tim pitanjem, pitanjem granice sa BiH. Reč je o nekoliko stvari koje su sporne, ali to su praktične stvari koje treba rešavati - rekao je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
Granica BiH i Srbije duga je 335 kilometara. Od toga je sporno 40 km. To su delovi granice kod Zvornika, odnosno Bajine Bašte, deo kroz koji prolazi pruga Beograd-Bar kod mesta Štrpce i deo oko opštine Priboj, koja je razdvojena teritorijom opštine Rudo.
- Treba da vratite malo film u vreme nekadašnje zajedničke države Jugoslavije, kad to nije bilo uopšte važno, i gde je sve to bila jedna zemlja. Drugo pitanje su hidrocentrale i akomulaciona jezera na Drini, vi ne možete da imate granicu, u koju je zapravo ulagala Srbija, dakle ne govorimo o zajedničkim ulaganjima. Pa ne može granica da preseče hidrocentralu - dodao je Dačić.
Ali, da li je sve tako jednostavno? Komisija za granice Bosne i Hercegovine bez informacija o dogovoru.
Za razliku od zapadne Evrope gde države razmenjuju teritorije pod obrazloženjem "jer je tako logično", na zapadnom Balkanu to pitanje je jedno od najosetljivijih.
- Srbija bi želela da pruga ide celom dužinom kroz njenu terotiroju, onda bi ta teritorija bila anektriana, sem ako se ne bi dala neka konpezacija. Problem je i oko Priboja gde je bosanskohercegovačko okruženje, gde bi morali da dođemo do nekog kompromisa ili kompenzacije - naveo je Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam.
Nije kriva samo Drina, već i Dunav i to baš između Srbije i Hrvatske. Povoljni trenuci za rešenje tog problema su odavno propušteni, tvrdi Popov.
- Srbija nije bila dovoljno ofanzivna kada je bila prilika da se to pitanje brže rešava. U međuvremenu Hrvatska je ušla u EU i sada ima ucenjivački potencijal - dodao je Popov.
Problemi sa granicama postoje od Vardara do Triglava. Hvatska već ima iskustvo sa arbitražom sa Slovenojom i to negativno. Na čekanju je trajno rešenje oko prevlake između Hrvatske i Crne Gore, dok je proces demarkacije između Crne Gore i Kosova kreće ispočetka.
