Stranci koji su zadužili Srbiju (2): Zverstva pred francuskim pragom
U jeku srpsko-turskog rata beogradski časopis Istok, koji je u to vreme bio glasilo srpske vlade, avgusta 1876. godine preneo je govor Viktora Igoa o Srbima. U tom članku sa naslovom "Za Srbiju" slavni francuski pisac kaže da želi da skrene pažnju velikih sila na jedan mali narod. Ceo svet je svedok užasnih događaja na Balkanu, veli Igo, ali ga moćne vlade ne primećuju. Svaka vlada misli kratkoročno, ne vidi patnje drugih naroda, dok ljudski rod sve posmatra sa savešću.
Svaki zločin je veliki
Igo smatra da je svaki zločin veliki, bez obzira nad kim je počinjen. U članku do pojedinosti opisuje muke Srba, a naročito pominje Aleksinac koji je bio najviše pogođen zverstvima. Svet može mnogo toga da učini da ti zločini prestanu, ali nikoga za to nije briga, zaključuje Igo.
"Postaje neophodno da se pažnja evropskih vlada skrene na jedan naoko tako sićušan događaj da ga te vlade, izgleda, ni ne zapažaju. Evo tog događaja: ubijaju jedan narod. Gde? U Evropi. Postoje li za to i svedoci? Postoji jedan, a to je čitav svet. Vide li to i vlade?
Ne. Nacije imaju nad sobom nešto što je ispod njih, a to su vlade. U izvesnim trenucima taj besmisao bode oči: civilizacija je u narodima, a varvarstvo u vladama. Je li to varvarstvo hotimično? Ne, ono je prosto-naprosto profesionalno. Ono što ljudski rod zna, to vlade ne znaju. To dolazi otuda što vlade na sve gledaju kratkovidim pogledom koji se zove državni razlog. Pogled ljudskog roda je nešto drugo, to je savest.
Izazvaćemo čuđenje evropskih vlada otkrivajući im da su zločini - zločini, da ni nekoj vladi, nimalo više nego nekom pojedincu, nije dopušteno da bude ubica, da je Evropa zajednički odgovorna, jer sve što se u njoj čini, to čini ona sama, i da prema nekoj vladi, ako se ponaša kao divlja zver, treba i postupati kao sa divljom zveri; da se u ovom istom trenutku, tu, sasvim blizu nas, pred našim očima, ubija, pali, pljačka, istrebljuje, da se kolju očevi i majke, prodaju devojčice i dečaci, da se deca koja su još suviše mala da bi bila prodana, seku sabljom na dvoje; da se zajedno s kućama spaljuju porodice; da je broj stanovnika u nekoj varoši, za nekoliko časova smanjen od 9.000 na 1.300; da su groblja prenatrpana leševima koji se ne mogu pokopati, tako da živima, koji im šalju sve te žrtve pokolja, mrtvi uzvraćaju kugom, što je i pravo.
Ubijali i decu u utrobi
Otkrivamo evropskim vladama da trudnim ženama seku stomake da bi im ubili dete u utrobi, da se na javnim mestima nalaze gomile ženskih kostura sa tragovima tog čina, da psi na ulicama glođu lobanje silovanih devojaka, da je sve to jezivo, da bi bio dovoljan jedan mig evropskih vlada da se to spreči, i da su divljaci koji čine ta nedela strašni, dok su civilizovani ljudi koji ih puštaju da to čine užasni. Vreme je da se digne glas! - grmeo je Viktor Igo.
Sjedinjene evropske države
Ono što se događa u Srbiji pokazuje koliko su neophodne Sjedinjene evropske države, rekao je Igo.
- Neka umesto razjedinjenih vlada dođu ujedinjeni narodi. Dokrajčimo ubilačka carstva. Obuzdajmo fanatizme i despotizme. Skrhajmo mačeve koji služe praznoverju i dogme koje vitlaju sabljama. Neka prestanu ratovi, ubijanje, pokolji; neka dođe vreme slobodne misli, slobodne razmene; bratstvo. Zar je mir tako nedostižna stvar? - zaključio je slavni francuski pisac.
Slepe i gluve vlade
Ima trenutaka kad ljudska savest uzima reč i naređuje vladama da je slušaju, piše Igo. "Vlade nešto mucaju kao odgovor. Već su pokušale da nešto promucaju. Kažu: preteruje se. Da, preteruje se. Varoš ta i ta nije bila istrebljena za nekoliko časova nego za nekoliko dana. Kažu da je spaljeno 200 sela, a bilo ih je samo 99. Ono što zovete kugom u stvari je samo tifus. Sve žene nisu silovane, sve devojčice nisu prodane, poneka je izmakla. Škopili su zarobljenike, ali su im i odsecali glave, što ublažava stvar. Dete o kome se priča da su ga bacali sa koplja na koplje bilo je, u stvari, samo nataknuto na bajonet, svako jedan vi zamenjujete sa dva, sve udvostručavate...
A zašto se taj narod pobunio? Zašto jedno ljudsko stado neće da bude nečiji posed kao neko stado životinja?", veli Igo i objašnjava: za evropsko društvo je zločin samo ako je počinjen nad njegovim narodom. "Da li zločin postaje manji time što biva ogroman? Avaj! To je zaista stari zakon istorije. Ako ubijete šest ljudi, vi ste Tropman. Ako ih ubijete 600.000, vi ste Cezar. Biti čudovišan znači biti prihvatljiv... Kad će se završiti mučeništvo tog herojskog malog naroda? Vreme je da se začuje veličanstveni glas civilizacije koji zabranjuje da se s tim nastavi. Mi, narodi, izričemo vladama tu zabranu da se i dalje vrši zločin. Ali odgovaraju nam:Vi zaboravljate da postoje 'pitanja'. Kad ubiju čoveka, to je zločin, a kad ubijaju narod, to je 'pitanje'."
