Frankfurter algemajne cajtung: Hertu Miler srpski mediji predstavili kao monstruma
U nemačkoj štampi se prate događaji u Srbiji gde je Herta Miler izazvala žestoke reakcije izjavama o bombardovanju SRJ 1999. godine, piše Dojče vele.
"Ćerka SS oficira pljuje Srbe"
"U glavnom gradu Srbije je ovih dana boravio monstrum", piše Mihael Martens za Frankfurter algemajne cajtung:
"To je bar utisak koji moraju da imaju konzumenti srpskih medija. Monstrum se, prema njima, zove Herta Miler, odrasla je u susednoj Rumuniji i dobitnik je Nobelove nagrade za književnost. Herta Miler je ove godine počasni gost beogradskog Sajma knjiga, a običaj je da se takvi posetioci predstavljaju publici u Jugoslovenskom dramskom pozorištu - na taj način su već Beograđanima predstavljeni i Josif Brodski, Česlav Miloš i drugi. Takve priredbe spadaju u vrhunce kulturnog života glavnog grada, a više stotina mesta u pozorištu su bila ispunjena do poslednjeg mesta - i dvostruko veća sala bi bila puna. No, ako je verovati većini medijskih izveštaja, to predstavljanje je načisto omanulo". U nastavku autor najbraja naslove koje su o nastupu Herte Miler objavili Večernje novosti, Informer, Srpski telegraf, Kurir ("Ćerka SS oficira pljuje SPC i Srbe").
"Kusturica prilježno srbuje"
"I srpski patriotski pesnici i mislioci su se javili za reč. Emir Kusturica, na primer, post festum je primetio da bi bilo bolje da je Herta Miler bila pozvana na sajam automobila ili vojnu paradu nego na književni festival. Kusturica, u Sarajevu rođeni srpski šovinista po opredeljenju, koji samoproglašenu manjkavost svog muslimanskog porekla iz Bosne već godinama pokušava da kompenzuje posebno prilježnim srbovanjem i javnim idolopoklonstvom vođi bosanskih Srba osuđenim pred Haškim tribunalom Radovanu Karadžiću, primetio je da se posle reči Herte Miler Alfred Nobel sigurno okreće u grobu".
Mihael Martens je podsetio da je Herta Miler tokom 90-ih godina u više eseja izrazila svoju saglasnost sa bombardovanjem SRJ 1999. Kao ko-voditelj književne večeri u JDP, Martens je upitao gošću da li i dalje stoji iza tih reči. Ona je odgovorila potvrdno (i "hrabro") pomenuvši "patnje koje su Srbi naneli sebi i drugima", kao i "užasan nacionalizam" za koji je, kako smatra odgovorna i Srpska pravoslavna crkva.
Opisavši kako su posetioci počeli da negoduju i napuštaju salu, autor pominje da u Srbiji "nisu sve samo Srbi koji su uljuljkani u agresivno samosažaljenje Kusturice ili razbijačko novinarstvo kojem kulja pena na usta" i navodi primere jednog "liberalnog publiciste" koji primećuje da su se "Srbi fino raskomotili u ćošku istorije rezervisanom za žrtve" - i onda je došla "ta Nemica, pri tome dobitnica Nobelove nagrade, koja kaže: Srbi su krivi za sve što ih je snašlo na kraju 20. veka, a među njima posebno - Srpska pravoslavna crkva".
Zaključak autora: "Kćerka jednog SS-vojnika je pokazala srpskom društvu ogledalo. Mnogi koji su se u njega zagledali, videli su samo jedno ružno iskeženo lice - i pobrkali ga sa licem Herte Miler", piše Mihael Martens za Frankfurter algemajne cajtung.
