Hertina mržnja usred Beograda
Nemačka nobelovka rođena u Rumuniji, Herta Miler, usred Beograda izjavila je da je Srbija je sama sebi nanela zlo i da njeni građani moraju da žive sa istinom da su sami sebi naneli patnju. Ona učestvuje na Sajmu knjiga, a na tribini u Jugoslovenskom dramskom pozorištu rekla je i da se "na Kosovu i u Bosni dogodilo mnogo zla uz prisustvo nacionalizma, a u tome je učestvovala Srpska pravoslavna crkva".
- Bila sam iznenađena da se to dešava u Jugoslaviji koja je bila otvorena zemlja i u kojoj su ljudi mogli da putuju. Iz moje perspektive života u Rumuniji, Jugoslavija je bila poluraj - rekla je Herta Miler.
Ona smatra da se nešto slično danas u Ukrajini i da bi zato ljudima u toj zemlji moralo da se da oružje "zato što se neke pobede ne mogu tek tako izvojevati".
- Pitam se zašto postoji NATO. Rusi mogu totalno da unište tu zemlju. U Ukrajini praktično ne može normalno da se živi samo zato što su hteli u Evropsku uniju. Rumunija je ušla u NATO jer je bila u strahu od Rusije. Svi su imali taj strah. Svi su strahovali od KGB-a i Moskve - govorila je Herta Miler.
Ona je zaključila da ako Putin ne može da se zaustavi diplomatski, onda mora vojno da se preduzme akcija.
- Tako su i Miloševića morali da sruše - neometano je govorila Herta Miler usred Beograda.
Ćerka vojnika SS
Herta Miler rođena je 1953. godine u rumunskom delu Banata. Otac joj je bio pripadnik Vafen SS-a, a majku je Crvena armija internirala u Ukrajinu gde je ostala do 1950. Oca su poštedeli i posle rata je bio kamiondžija, a Herta Miler je završila fakultet u Temišvaru, tako da nisu morali da žive s istinom da su Nemci sami sebi naneli patnju.
Ona tvrdi da je najurena s posla prevodioca jer nije htela da sarađuje s tajnom policijom Sekuritateom, što je čudno jer to nije bila prepreka da potom radi u obdaništu. Emigrirala je u Nemačku 1987. kada je objavila prvu knjigu, a Nobelovu nagradu dobila 2009. i od tada može komotno da se posveti omiljenom hobiju: lepoj (skupoj) odeći.
Otvoreno podržava ruske "disidente" odnosno nekolicinu beznačajnih političara i tajkuna poput Mihaila Hodorovskog koji je robijao zbog zloupotreba i poreske utaje, što je na Zapadu nazvano političkim procesom.
