Hoće li Zapad stopirati najvažniji posao koji je Erdogan "doneo" u Beograd?
Rezultat posete turskog predsednika Erdogana Srbiji jeste i potpisivanje protokola o saradnji iz oblasti energetike. Iako za sada nije poznato šta protokol tačno podrazumeva, pretpostavlja se da bi on trebalo da obuhvati i projekat "Turski tok", a čiji bi jedan krak trebalo da prolazi i kroz našu zemlju, piše Sputnjik u svojoj analizi.
Srbiji jako treba finansiranje
Jelica Putniković, urednica "Balkan magazina" i stručnjak za energetiku, objašnjava da je našoj zemlji jako bitno da obezbedi finansiranje, iako za sada nema informacija koliko bi krak "Turskog toka" od Bugarske ka Srbiji koštao. Neki plan je, kako kaže, da se trasom koja je zamišljena još u projektu "Južni tok", napravi trasa za gas koji bi do Srbije stizao putem "Turskog toka".
- Sigurno je da bi bilo dobro da Ankara bude zainteresovana da finansira izgradnju gasovoda kroz našu zemlju ili da na neki drugi način učestvuje u realizaciji toga, jer kada gas stigne do crnomorske obale u Turskoj, on će 180 kilometara ići turskom teritorijom, a posle toga do gasnog haba. Pretpostavljam da postoji interes Turske da naplati tranzit tog gasa na svojoj teritoriji. Naravno, što gasa bude više, Ankara će moći više da naplati, odnosno da obezbedi sebi neke dodatne prihode - kaže Putniković.
Diplomata Srećko Đukić za Sputnjik kaže da se Ankara, nakon što je propao gasovod "Južni tok", snažno zalagala da "Turski tok" dopre do središta Evrope.
EU i SAD se još nisu izjasnile...
- Turska sve vreme daje punu političku podršku izgradnji tog gasovoda preko balkanskih zemalja - Grčke, Bugarske, Srbije, Makedonije. Iako trase još nisu utvrđene, ključno pitanje kako političke, tako i eventualne finansijske podrške Turske, jeste odnos Zapada prema "Turskom toku". Tu pre svega mislim na Evropsku uniju i na SAD, a one se po pitanju "Turskog toka" nisu izjasnile - napominje Đukić.
To je za Srbiju vrlo zabrinjavajuće, dodaje diplomata i podseća da Brisel nije dozvolio da ruski gas "Južnim tokom" potekne preko balkanskih zemalja.
- Pitanje je da li će, na primer, konzorcijum koji bude gradio gasovode preko Bugarske, što je već teritorija EU, pozvati i Tursku i da li će Ankara imati interesa da se priključi tom konzorcijumu za izgradnju gasovoda od Turske do centralne Evrope - kaže Đukić.
