Rampa za "Pticu rugalicu"
Oni koji bi zabranili knjige, zabranili bi Sunce. Ali, noć ne traje večno, sumirala je neobičnu priču Brankica Kostić, direktorka Narodne biblioteke u Gračanici. Sve je počelo pre tri godine, kada su paketi sa srpskim knjigama namenjeni bibliotekama otvarani. Neke knjige su imale više sreće, pa su puštene. Druge su, ni krive ni dužne, zadržane na carini. Bez ikakvog objašnjenja ili reda. A sada, eto, moguće je, ne mogu ni do carine da dođu.
- Kažu da su to neke recipročne mere, ali ja ne govorim ti jezikom. Prosto ne verujem, ali eto sa tim se susrećem. Svake godine se dešavalo da se zaustavljaju knjige, da se plene, drže na carini, pa smo se obraćali opštini Gračanica oni kosovskom ministarstvu obrazovanja, pa bi nam nekako došle. Ove godine je situacija još gora jer ih na administrativnim prelazima jednostavno izbace iz poštanskih džakova i vrate se izdavačima. Zato moramo da budemo snalažljivi. To je nama nužda i trpljenje, pomalo i mučenje, ali kada stignu knjige satisfakcija je velika.
Biblioteka u Gračanici nalazi se u okviru Doma kulture. S pomalo skučenih rafova štrče najrazličitiji naslovi, a godine izdanja svedoče o istrajavanju. Jeste li znali da imamo Šekspirov "San letnje noći" iz 1895? Pita direktorka pokazujući na odlično očuvan tanki primerak, koji stoji zajedno sa "Kumovom kletvom" Janka Veselinovića, štampane 1923. Naslednici izdavačke knjižarnice Tome Jovanovića i Vujića, sa beogradskog Zelenog venca, i te kako bi bili ponosni da vide u kakvom je dobrom stanju primerak na kome jasno piše - cena tri dinara!
Hvala ministarstvu
- Knjige dobijamo kao donaciju Ministarstva kulture i informisanja i neizmerno smo im zahvalni na tome. Marko Despotović, koji je zadužen za otkup, potpuno razume situaciju. Postigli smo dogovor da svi paketi, sve knjige koje se vratile na adresu izdavača sačuvaju i mi pronalazimo način da one dođu do nas. Ako izgubimo pravo na redovan, otkup odakle da nabavljamo knjige? Nemamo materijalna sredstva.
- Narodna biblioteka Gračanica je pravni naslednik Biblioteke "Miladin Popović" u Prištini. Tada je ovo bilo seosko odeljenje sa oskudnom literaturom, ali zahvaljujući svim direktorima za poslednjih 18 godina fond je osavremenjen. U delovodnoj knjizi je upisano oko 30.000 knjiga, a verujem da imamo 10.000 više. Kada se knjiga ošteti, ni slučajno je ne bacamo ili otpisujemo, stavimo je u depo i čekamo neko bolje vreme da je obučemo u novo ruho i stavimo u upotrebu - ističe naša sagovornica.
Ono što joj je posebno drago jeste da deca mnogo čitaju i da se ovoga leta sa malih vrata sve više mališana potražilo naslov za čitanje.
- Tražili su lektiru, ali i druge dečje publikacije. Trudimo se da ih podstaknemo da istražuju, a i roditelji su nesebični. Dovode decu u biblioteku, a dešava se i da starija braća i sestre dovode mlađe. Srednjoškolci su ova leta tražili i "bazensku" literaturu, ali i sve više interesuju domaći, posebno istorijski romani - kaže ponosno direktorka, vraćajući priču na ono što je najviše muči.
Pažljivi Albanci
- Ono što je pozitivno u čitavom društvom kad je u pitanju knjiga su pojedinačni slučajevi. Kada Albanci kupe srpski stan i zateknu knjige unutra, ne bacaju ih nego nam ih donesu u biblioteku. Na taj način je više 500 knjiga stiglo do naših korisnika i to su uglavnom ranija izdanja, publikacije koje su štampane 80-ih godina kada se puno kupovalo i kod trgovačkih putnika i na rate - kaže Brankica Kostić.
Kada je prošle godine preminula Harper Li, autorka romana "Kako ubiti pticu rugalicu", izadavači su se utrkivali da što bolje čitaocima predstave dela ove Amerikanke, dobitnice Pulicerove nagrade. Ali najčitanija knjiga o rasizmu u Americi, sa junakom Atikusom Finčom koji se junački bori protiv njega, doživela je zabranu, cenzuru i diskriminaciju. Kosovski policajci joj nisu dali preko Merdara.
- Imali smo sastanak sa predstavnicima međunarodnih organizacija i i pitala sam ih kako može Harper Li biti zaustavljena na nekom administrativnom prelazu? Jednostavno, nisu imali odgovor. Ni ove, ni prošle godine, nije održan Vidovdanski sajam knjiga jer knjige nisu mogle da prođu. Obraćali smo se svima, slali dokumentaciju, ali odgovora nema. Direktori su već naručili, stižu knjige za porodice koje imaju trećeg školarca, deca čekaju da uzmu lektiru, a mi se snalazimo i nadamo - zaključuje direktorka Kostić.
Odeljenje u Donjoj Brnjici
Ovi bibliotekari su obrazovani, posebno ističe direktorka i navodi jedan poseban primer.
- Kada je naš bibliotekar Saša Milićević sa komšijama video da će knjige u biblioteci koja je bila u prištinskom naselju Devet Jugovića stradati, on je sa komšijama otišao po njih i preneo ih u zgradu škole u Donjoj Brnjici. Od priručnih sredstava je napravio police i tako smo dobili novo odeljenje - priča sagovornica "Vesti" podsećajući da osim u Donjoj Brnjici, Narodna biblioteka u Gračanici ima isturena odeljenja u Čaglavici i Lapljem Selu.
