Rampa za "Pticu rugalicu"

- Kažu da su to neke recipročne mere, ali ja ne govorim ti jezikom. Prosto ne verujem, ali eto sa tim se susrećem. Svake godine se dešavalo da se zaustavljaju knjige, da se plene, drže na carini, pa smo se obraćali opštini Gračanica oni kosovskom ministarstvu obrazovanja, pa bi nam nekako došle. Ove godine je situacija još gora jer ih na administrativnim prelazima jednostavno izbace iz poštanskih džakova i vrate se izdavačima. Zato moramo da budemo snalažljivi. To je nama nužda i trpljenje, pomalo i mučenje, ali kada stignu knjige satisfakcija je velika.
Biblioteka u Gračanici nalazi se u okviru Doma kulture. S pomalo skučenih rafova štrče najrazličitiji naslovi, a godine izdanja svedoče o istrajavanju. Jeste li znali da imamo Šekspirov "San letnje noći" iz 1895? Pita direktorka pokazujući na odlično očuvan tanki primerak, koji stoji zajedno sa "Kumovom kletvom" Janka Veselinovića, štampane 1923. Naslednici izdavačke knjižarnice Tome Jovanovića i Vujića, sa beogradskog Zelenog venca, i te kako bi bili ponosni da vide u kakvom je dobrom stanju primerak na kome jasno piše - cena tri dinara!

- Narodna biblioteka Gračanica je pravni naslednik Biblioteke "Miladin Popović" u Prištini. Tada je ovo bilo seosko odeljenje sa oskudnom literaturom, ali zahvaljujući svim direktorima za poslednjih 18 godina fond je osavremenjen. U delovodnoj knjizi je upisano oko 30.000 knjiga, a verujem da imamo 10.000 više. Kada se knjiga ošteti, ni slučajno je ne bacamo ili otpisujemo, stavimo je u depo i čekamo neko bolje vreme da je obučemo u novo ruho i stavimo u upotrebu - ističe naša sagovornica.

Ono što joj je posebno drago jeste da deca mnogo čitaju i da se ovoga leta sa malih vrata sve više mališana potražilo naslov za čitanje.

- Tražili su lektiru, ali i druge dečje publikacije. Trudimo se da ih podstaknemo da istražuju, a i roditelji su nesebični. Dovode decu u biblioteku, a dešava se i da starija braća i sestre dovode mlađe. Srednjoškolci su ova leta tražili i "bazensku" literaturu, ali i sve više interesuju domaći, posebno istorijski romani - kaže ponosno direktorka, vraćajući priču na ono što je najviše muči.

Kada je prošle godine preminula Harper Li, autorka romana "Kako ubiti pticu rugalicu", izadavači su se utrkivali da što bolje čitaocima predstave dela ove Amerikanke, dobitnice Pulicerove nagrade. Ali najčitanija knjiga o rasizmu u Americi, sa junakom Atikusom Finčom koji se junački bori protiv njega, doživela je zabranu, cenzuru i diskriminaciju. Kosovski policajci joj nisu dali preko Merdara.

- Imali smo sastanak sa predstavnicima međunarodnih organizacija i i pitala sam ih kako može Harper Li biti zaustavljena na nekom administrativnom prelazu? Jednostavno, nisu imali odgovor. Ni ove, ni prošle godine, nije održan Vidovdanski sajam knjiga jer knjige nisu mogle da prođu. Obraćali smo se svima, slali dokumentaciju, ali odgovora nema. Direktori su već naručili, stižu knjige za porodice koje imaju trećeg školarca, deca čekaju da uzmu lektiru, a mi se snalazimo i nadamo - zaključuje direktorka Kostić.