Ko je kriv za kilometarske kolone na granicama?

Ogromne gužve tokom nekoliko poslednjih vikenda na graničnim prelazima ka Hrvatskoj i Mađarskoj nastajale su zbog spore i detaljne kontrole na ulazima u Evropsku uniju i zbog prave najezde turista.

Tanjuf

Čekanje u kiklometraskoj koloni i po nekoliko sati nije dobro ni za živce, ni za zdravlje

Posle kilometarskih kolona tokom vikenda, na graničnim prelazima Batrovci i Horgoš juče nije bilo većih zastoja pošto se na ulazak u Hrvatsku i Mađarsku čekalo u proseku oko pola sata. Međutim, to ne znači da vozači već krajem nedelje neće ponovo čekati na granici po šest-sedam sati. Tako je, uostalom, svakog leta u jeku turističke sezone, a u MUP-u tvrde da problem nije do srpskih službenika, piše Blic.

- Hrvatski i mađarski granični policajci sve rade polako i detaljno. Skeniraju svakom pasoše, pa čak i deci. S druge strane, mi smo zaposlili maksimalan broj službenika da bi sve mnogo brže išlo. Zato, recimo, na ulazu u Srbiju nije bilo zadržavanja dužih od 15 minuta - objašnjavaju u MUP-u.

U Auto-moto savezu Srbije kao jedino rešenje za gužve vozačima savetuju odlazak na druge granične prelaze.

- Primera radi, umesto Horgoša, najpogodniji je prelaz Đala. Taj prelaz je samo za putnička vozila i mogu ga koristiti, osim građana mađarske i srpske nacionalnosti, putnici sa pasošima EU, iz Švajcarske, Norveške i sa Islanda. Pored toga, neprestano rade još i prelazi Kelebija i Bački Breg, dok je alternativa sa Mađarskom i prelazak preko Bačkih Vinograda i Bajmoka, ali samo do 19 sati - naglašavaju u AMSS-u.

Druga rešenja, kako kažu, postoje i kada je reč o ulasku u Hrvatsku.

- Umesto Batrovaca, na raspolaganju su 24 sata prelazi: Šid, Bačka Palanka, Bogojevo, Bezdan, Neštin, Ljuba i Sot - ističu u AMSS.

S druge strane, profesor na Saobraćajnom fakultetu Milan Vujanić smatra da se problem gužvi na graničnim prelazima može prevazići samo na jedan način.

- Ogromnih kolona će biti sve dok se ne poveća kapacitet na udarnim graničnim prelazima kao što su Batrovci i Horgoš. A to će biti moguće samo međudržavnim sporazumom. Dakle, problem se neće rešiti ako jedna strana otvori u potpunosti granicu, a druga nastavi po starom da kontroliše. Zato je potrebna volja obe strane, da usaglase potrebni kapacitet kako bi povećali broj rampi - kaže Vujanić i dodaje da je najbolji primer povećanja kapaciteta nova naplatna rampa Vrčin.

Kapacitet graničnih prelaza ka Hrvatskoj i Mađarskoj treba povećati i zbog bezbednosti saobraćaja.

- Zamislite kako će taj vozač da nastavi da vozi posle dva sata stajanja u mestu, a kamoli posle 10 sati! - pita se profesor Vujanić.