Drama Srba na Batrovcima: Čekali 10 sati na plus 46
Dramatičan vikend je za nama na graničnim prelazima iz Srbije, gde su stotine dijasporaca bile blokirane i po desetak sati na ulasku u Hrvatsku ili Mađarsku. Neviđene gužve tokom vikenda do ivice su razvukli strpljenje vozača, od kojih su u najvećem broju građani Srbije, Turske ili Grčke, koji žive i rade u EU.
Kako za "Vesti" kaže Branislava Đokić-Kabaji, koja se sa suprugom iz posete Srbiji vraćala za Francusku, scene koje je u subotu doživela na prelazu Batrovci prema Hrvatskoj, prevazilaze sve što je mogla da zamisli, a na ulazak u Hrvatsku čekali su gotovo 10 sati.
Dok se sa suprugom vraćala iz rodnog Beograda za Francusku, kolona ih je ujutru zatekla oko pet kilometara od graničnog prelaza.
Bez skeniranja pasoša
Pasoška kontrola bila je brza i efikasna na oba granična prelaza, navodi Branislava Đokić-Kabaji
- Na srpskoj granici bilo je otvoreno sedam prelaza za automobile i jedan za kamione, pasoška kontrola bila je gotova za kamion. I na hrvatskoj granici radilo je osam prelaza i tamo su bili brzi, čak nam ni pasoše nisu skenirali - završava Branislava opisivanje dramatičnog prelaska srpsko-hrvatske granice.
- Vukla se kilometrima. Najviše je bilo automobila nemačkih, austrijskih, švajcarskih, italijanskih, francuskih, bugarskih i po neka srpskih registarskih oznaka, te pokoji zalutali Slovenac. Čekali smo duže od sedam sati da prođemo srpsku pasošku kontrolu i još preko dva i po sata hrvatsku, tako da nam je ukupno trebalo devet sati i 40 minuta da pređemo iz Srbije u Hrvatsku. Bila je užasna vrućina, termometar je u jednom trenutku nešto posle podneva pokazivao da je temperatura 46 stepeni. Ovo je sramota, nigde čovek u svetu nije mogao ovako nešto da doživi sem kod nas - kaže za "Vesti" naša sunarodnica iz dijaspore.
Branislava je najviše razočarana reagovanjem srpskih vlasti, iako je sama procedura na graničnom prelazu bila brza.
- Satima smo bili u kilometarskoj koloni na nesnosnoj vrućini, niko da priđe da pita da l' nekome nešto treba, vlast kao da je prestala da postoji. Vozači samo trube, sve je bilo na ivici incidenta i pucanja. Žedni, gladni ljudi, ko je mogao da zna da će to toliko trajati. Pojavili su se neki lokalni momci koji su iskoristili muku vozača, pa su počeli da prodaju vodu za evro, sok dva i po evra. Da zarade na našoj muci. Nigde toaleta, tek kad smo došli blizu granice putnici su mogli da idu u toalete, za čije se korišćenje plaćalo 120 dinara ili ti evro. Smeće svuda po i oko puta, razbacano kilometrima, policija stoji, niko ne reaguje - prepričava scene kao iz apokalipse naša sagovornica.
