Srbija: Sever Kosmeta za stolicu u UN
Podela Kosmeta i razmena teritorija je glavna ideja oko koje bi Srbija želela da, uz posredovanje međunarodne zajednice, pregovara sa Prištinom nakon što Međunarodni sud pravde u Hagu izađe sa svojim mišljenjem o legalnosti proglašene nezavisnosti Kosmeta. Na tome se već duže radi i lobira u međunarodnim krugovima.
Glavni adut u rukama Beograda jeste stolica u Ujedinjenim nacijama za Kosmet, bez koje ono ne može da postane država u punom smislu, saznaje „Blic“ u krugovima bliskim pregovaračima.
Za nekoga sve, za nekoga ništa! E, ne može...
Polazna osnova za pregovore jeste deviza da ne može jedna strana, u ovom slučaju Kosmet, dobiti sve, a druga izgubiti sve i da samo dogovor može da dovede do održivog i stabilnog rešenja koji bi obe države uveo u EU. U ovom slučaju, koji je za sada više želja nego realna mogućnost na koju Beograd može da se osloni, u međunarodnoj zajednici se pokušava stvoriti povoljna atmosfera za pregovore. Povoljan momenat će biti iznošenje mišljenja Suda u Hagu i raspoloženje većine članica Generalne skupštine da se nešto uradi nakon dobijanja sudskog mišljenja.
Srbija će tada izaći sa rezolucijom kojom se traže novi pregovori o statusu između Beograda i Prištine.
- Politički vrh u Beogradu očekuje da će, ako uspe ovaj plan, vođenje ili posredovanje u pregovorima pripasti Evropskoj uniji. Beograd se u celoj ovoj priči predstavlja kao kooperativna strana koja ništa neće uslovljavati - tvrdi naš izvor blizak pregovaračima.
Međutim, računica, pojednostavljeno, izgleda ovako: sever Kosova se faktički ili na neki manje očigledan način sa veoma visokom autonomijom pripaja Srbiji, na način da Beograd ima vlast nad tom teritorijom. Za srpske manastire na Kosmetu tražiće se eksteritorija ili neka vrsta potpune nadležnosti Srpske pravoslavne crkve nad njima. Kosovu se za uzvrat nudi deo Preševske doline većinski naseljen albanskim stanovništvom i, naravno, ono što je najveći adut u pregovorima - dobijanje stolice u Ujedinjenim nacijama.
Lobiranje za pregovore
Lobiranje za ovaj scenario počelo je još početkom ove godine u međunarodnoj zajednici, a činjenica da se u medijima sve češće pojavljuju tekstovi na tu temu svedoči da su razgovori već daleko odmakli u pravcu srpske priče. U Prištini, kao i u međunarodnoj zajednici sve češće se čuju najave pregovora koji će se sa Beogradom otvoriti nakon iznošenja mišljenja Međunarodnog suda pravde, koji bi uključili trgovinu teritorijama i različite stepene autonomije. Prištinski “Zeri“, list blizak kosovskim vlastima, pre dva dana je najavio da bi pregovori Prištine i Beograda mogli da počnu nekoliko meseci posle objavljivanja mišljenja Međunarodnog suda pravde.
“Zeri“ piše da je posle nedavnog sastanka visokih funkcionera EU sa liderima Kosova preneta poruka da bi trebalo pronaći rešenje za sever, dok se od Srbije očekuje da promeni tvrdi stav prema državnosti Kosova. Međunarodni izvori na koje se poziva list tvrde da je Beograd predložio „razmenu teritorija“ sa Kosovom, ali da Priština ne može da uđe u razgovore o trgovini teritorijom “bez nove međunarodne koordinacije i snažnih međunarodnih garancija bilo kakvog mogućeg dogovora sa Beogradom“.
Bivši američki diplomata Džerard Galuči, koji je od 2005. do 2008. godine radio kao regionalni predstavnik UN u Mitrovici, predstavio je juče na svom blogu lični predlog za rešenje problema Kosova. Galuči takođe smatra da bi preliminarni dogovori o statusu trebalo da počnu nakon iznošenja mišljenja Suda u Hagu i čak ostavlja mogućnost da su “možda već počeli“.
Galuči predlaže da se konačno pitanje statusa “zamrzne“ i reši kasnije u okviru članstva u EU, a da se sada “zaobilaženje pitanja suvereniteta i izbegavanje podele“ izvede tako što bi Srbi severno od Ibra dobili veću autonomiju, a Srbija i Srpska pravoslavna crkva “neku ulogu“ po pitanju Srba na jugu.
Majer: Srbijo, preuzmi inicijativu
U intervjuu za najnoviji NIN, Stiven Majer, koji je tokom ratova devedesetih bio na čelu radne grupe CIA za Balkan, a sada je profesor na Univerzitetu nacionalne odbrane u Vašingtonu, predlaže “Srbiji da traži podelu Kosova“ i da preuzme inicijativu.
Beograd je veoma nestrpljiv da Sud u Hagu što pre iznese svoje mišljenje jer će to otvoriti šansu za nove pregovore o statusu. Iz Međunarodnog suda pravde u Hagu pre više od mesec dana je, nezvanično ali “pouzdano“, vlastima u Beogradu i Prištini predočeno da će odluka o legalnosti kosovske nezavisnosti biti objavljena 22. jula. Iako su do tog datuma ostale svega dve nedelje, Sud u Hagu još nije zakazao izjašnjavanje.
Za rad Suda u Hagu poznato je da svoje odluke najavljuje najmanje mesec dana unapred, tako da je za sada jasno da se to neće dogoditi u julu, a predviđanja se sada okreću ka septembru.
