Kolo srpskih sestara - junakinje u ratu i miru (11): Spas i nada u paketima
Preteća senka novog svetskog rata uveliko se nadvijala nad Evropom potkraj tridesetih godina 20. veka. Kada je postalo jasno da je rat neizbežan, mesni odbori Kola su organizovali kurseve za dobrovoljne bolničarke.
Držao ih je Crveni krst u sali Doma Kola u Beogradu, a kurs je završilo 270 žena. Otvorene su krojačke radionice u kojima su članice šile čaršave, jastučnice i muško rublje, a mnoge su davale priloge u novcu i odeći.
Poslednja skupština
U zimu 1940. bilo je spremno 1.200 pari vojničkog rublja, 500 komada tople odeće i 200 pari čarapa, a rad je nastavljen. Za Božić su članice mnogih odbora Kola na vojne vežbe nosile kolače i cigarete, a pomagale su novcem porodice najsiromašnijih rezervista.
Poslednja skupština Kola srpskih sestara održana je u maju 1940. godine. Već naredne godine u isto vreme nemačka vojska je ušla u Beograd. Nacisti su zabranili rad svih dobrotvornih društava.
Odlaze sestre Hrvatice
Odbori Kola u Hrvatskoj su nekoliko godina pred Drugi svetski rat već nagoveštavali buduće nacionalne sukobe. Tako vinkovački odbor 1938. izveštava: "Sestre Hrvatice koje su koje su bile u našem Kolu i sarađivale sa nama morale su se povući i sva naša nastojanja i uspesi u zbližavanju i ujedinjenju propali su.
Teška srca oprostile smo se od naše dugogodišnje predsednice, sestre Mire Srčan, ali nas nije ostavila nada da će opet doći vreme kada će ideja narodnog jedinstva i slavenska solidarnost oživeti i pobediti. Bivšoj predsednici izrazile smo priznanje i zahvalnost za njen dugogodišnji primerni rad u Kolu."
Ruža Braun, predsednica Kola u Istri, u izveštaju za 1938. veli da su "mjesne prilike za Kolo postale dosta teške i da je to bio razlog manjeg učinka nego ranijih godina". Odbori Kola srpskih sestara van granica Srbije ugašeni su po dolasku nacista. Imovina im je oduzeta, a mnoge članice su stradale u ratu ili su izbegle.
Kolo srpskih sestara - junakinje u ratu i miru:
1. Srpskoj sirotinji na usluzi
2. Srpkinje razumeše svoj zadatak
3. Prve na frontovima Velikog rata
6. Čajanke kod kraljice Marije
8. Opasni list rodoljubivih Srpkinja
Delfa Ivanić, poslednja predsednica predratnog Kola, ponudu nacista da ipak radi pod "novim uslovima" odbila je. Pre no što su je uhapsili, uspela je da spali arhivu udruženja. Kolo srpskih sestara je nastavilo da radi u tajnosti, a zvanično su se njegove članice pridružile Crvenom krstu.
Pomagale su Srbima koji su izbegli iz Nezavisne države Hrvatske i Bosne, kao i jugoslovenskim vojnicima u zarobljeništvu, a brinule su i o vojnicima puštenim iz logora koji su se lečili u Vojnoj bolnici u Beogradu.
U Bajinoj Bašti se u to doba nalazio prihvatni centar za srpske izbeglice koje su prelazile Drinu, bežeći od stravičnih ustaških pogroma.
Za svega nekoliko meseci u ovo mesto u zapadnoj Srbiji pristiglo je oko 20.000 nevoljnika, najviše majki sa decom i siročadi. Prestravljeni i iznemogli od umora, gladi i bolesti, mnogi su tu i pomrli.
Zaustavile epidemiju tifusa
Na poziv dr Tihomira Stanića, članice Kola su spasavanje izbegličke dece shvatile kao najpreči zadatak. Putovale su u tajnosti uprkos zabranama nacističkih vlasti, donoseći hranu, odeću, obuću i lekove. Dovodile su lekare i uspele da se zaustavi epidemija pegavog tifusa.
Druge ratne godine i u Beogradu je spas potražilo 30.000 izbeglica. Više od polovine bila su deca. U Domu Kola uveliko se šila odeća i rublje, plele čarape, spremali paketi za zarobljenike, prikupljala hrana i lekovi. Kada je ponestalo novca, Kolo je prodalo imanja i zadužilo sopstveno sedište u Frankopanskoj ulici. Od 1943. o aktivnostima udruženja ne zna se gotovo ništa, jer su dokumenti izgubljeni.
Pokloni "Marije K. Đorđević"
Kraljica Marija Karađorđević stigla je u Englesku još 1938. godine. Živela je na malom imanju kod Londona. Tu je, tri godine kasnije, posle kapitulacije Jugoslavije, dočekala svog sina Petra Drugog Karađorđevića.
Njena prijateljica Anka Gođevac Subotić, poznata kao prva žena doktor prava na Beogradskom univerzitetu, zapisala je u memoarima kraljičine reči: "Mi ne smemo misliti samo na sebe, da li će nama biti dobro, već i na buduće generacije, na to kako će njima biti.
Sinovi moraju dati krv za ono za šta su njihovi očevi dali svoje živote." Marija Karađorđević je i sama obukla uniformu pripadnika britanske civilne zaštite i odmah osnovala i vodila Londonski komitet Crvenog krsta za pomoć zarobljenicima jugoslovenske vojske u Nemačkoj i Italiji.
Kada je poslanika Ivana Subotića jugoslovenska vlada u izbeglištvu imenovala za delegata u američkom Crvenom krstu, Londonski komitet je koristio tu vezu kako bi prikupljao priloge i od Srba u Americi i Kanadi. Kraljica je ustanovila i londonski odbor Kola srpskih sestara.
Otvorila je radionicu za pripremanje paketa za zarobljenike, u kojoj se često i sama prihvatala posla. Tu su radile i supruge jugoslovenskih građana koji su živeli u Engleskoj. Od oktobra 1942. do septembra naredne godine Komitet je uputio 7,5 miliona kilograma pošiljki, od čega 5,5 miliona kilograma hrane, na 140.000 zarobljeničkih adresa.
Da bi se doskočilo nemačkoj kontroli i sakrilo ko je pošiljalac, na paketima je stajalo ime "Marija K. Đorđević". Mnogi srpski oficiri i vojnici koji su preživeli rat, sećali su se paketa koji su dobili od kraljice Marije.
