Mukama poljoprivrednika u Srbiji nema kraja: Posle suše, ubio grad
Kao da se ove godine sve urotilo protiv seljaka. Nakon što je led obrao maline i nezapamćena suša napravila štetu od pola milijarde evra, grad veličine graška obrao je i ono malo preostalog voća u zapadnoj Srbiji. Kod Gornjeg Milanovca seljaci su lopatama razgrtali led.
Nevreme praćeno gradom i jakim vetrom pogodilo je i Aranđelovac, Požegu, Požarevac, jug Banata. A grad je obeleo njive i u gornjomilanovačkim i nekim dragačevskim selima. Uništeni su zasadi šljiva, ali prodaja ovog voća je već ugovorena, tako da se domaćini nadaju da tu neće biti na gubitku. Grad je pokosio i nektarine i breskve.
Miodrag Lazarević, voćar iz Vinče, kaže da je u kratkom periodu palo mnogo krupnog grada koji je bio bez kiše i koji je mnogo uništio.
- Nije problem samo za ovu godinu. Problem je i sledeće godine, jer sve te rodne grane koje su trebale da se spreme ove godine za sledeću, od toga nema ništa - jada se Lazarević.
Osam jalovih godina
- U poslednjih 18 godina, imali smo čak osam sušnih godina. Godine 2009. šteta je iznosila milijardu dolara, tri godine kasnije gubitak je bio duplo veći, za ovu 2017. tek će se praviti procene - navodi Gulan.
Lokalne samouprave tek utvrđuju štetu, a procene stručnjaka za ovu godinu su sumorne jer navode da bi šteta mogla da dostigne milijardu i po dolara.
Branislav Gulan, član Odbora za selo SANU, kaže za "Vesti" da udar leda na seoske voćnjake i ratarske kulture predstavlja poslednju nevolju koja je pogodila srpske domaćine.
- Vlada Srbije mora hitno da reaguje i oslobodi paore plaćanja katastarskog poreza za ovu godinu, ali i da odloži otplatu subvencionisanih kredita - kaže Gulan.
Prema njegovim rečima, ukupna vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji iznosi pet milijardi dolara. Koliko je ta suma značajna za našu zemlju najbolje ilustruje podatak da je ukupna vrednost BDP (svega što se proizvede) oko 30 milijardi dolara.
- Ove godine zbog grada i nezapamćene suše vrednost agrarne proizvodnje će od ovih pet milijardi biti smanjena za milijardu do milijardu i po dolara. To je razlog da Vlada mora hitno da pomogne seljaku - kaže Gulan.
Iako će rod mnogih kultura biti prepolovljen, graađni Srbije imaće dovoljno pšenice i kukuruza za domaće potrebe, ali će cena biti paprenija.
- Iako je prepolovljen rod kukuruza, biće ga dovoljno, jer imamo zalihe u robnim rezervama, ali i zbog toga što je u Srbiji desetkovan stočni fond - rezignirano zaključuje Gulan.
Sve osim poplava
- Ove godine bilo je svega, i grada i suše, još nam samo poplave fale. Svi se sećamo sušne 2012, ali sada je situacija još gora jer su subvencije seljacima drastično smanjene. Krajem jula na Odboru za poljoprivredu sam predložio da se formira komisija koja bi našla rešenje za pomoć poljoprivrednicima. Inače, neshvatljiv je dugogodišnji odnos države prema selu kao da se radi na uništenju što većeg broja ratara - navodi Ševarlić.
Pogubna državna politika dovela je do toga da godišnje proizvodimo svega 400.000 tona svih vrsta mesa, a 1990. Srbija je imala proizvodnju od 650.000 tona.
- Iz Evropske unije su nam garantovali godišnju prodaju od 50.000 tona bejbi bifa, i to u narednih 50 godina, a mi godišnje izvozimo svega 400 tona ovog mesa. To govori koliko je država uništila stočni fond - kaže naš sagovornik.
Agroekonomista Miladin Ševarlić takođe procenjuje štetu od milijardu i po dolara za ovu godinu.
- Vlada hitno mora da oslobodi seljake poreza za treći i četvrti kvartal i da nađe način kako da im pomogne. Ovu štetu od pre svega suše, paori ne mogu samo da iznesu na plećima - kategoričan je dr Ševarlić.
