Nebo ojadilo seljaka
Jaka kiša praćena gradom, ponegde i veličine teniske loptice, protutnjala je za jedno veče kroz pojedine delove Srbije.
Nevremenom su bili pogođeni Zapadna Srbija, Banat i srpska prestonica. Posle ovog poslednjeg potopa, mnogi poljoprivrednici su ostali bez svojih useva, pojedini čak i do 80 odsto.
Meterolozi su izračunali da je više od 15.000 udara munja i gromova pogodilo Srbiju, što dodatno svedoči o razmeri nepogode. U Ivanjici je grad padao dvadesetak minuta, a jaki pljuskovi i komadi leda su pogodili Čačak i napravili štetu u okolnim i dragačevskim selima. Slična situacija je i u opštini Lučani.
U Ivanjici je ovo druga nepogoda u poslednjih desetak dana. Najveću štetu nevreme praćeno gradom nanelo je selima Prilike, Dubrava, Pridvorica, Lisa i Radaljevo, iako je, prema rečima zamenika predsednika opštine Ivanjica Momčila Mitrovića, za sat vremena ispaljeno 90 protivgradnih raketa.
Naneta je ogromna šteta voćnjacima, malinjacima, kupinjacima, povrtnjacima i njivama pod žitaricama i krompirom, a ponegde i automobilima.
Više nemam nade
- Oluja je bila nezapamćena. Za svega nekoliko minuta završena je berba koju smo spremali godinu dana. Trešnja je bila na pragu. Kajsija i jabuka su uništeni. Pola sela je stradalo 100 odsto. Nemam čemu da se nadam više ove godine - razočarano priča Darko Topalović, voćar iz Miokovaca.
U selu poznatom po proizvodnji kajsija, grad je padao više od 20 minuta i u potpunosti uništio ovogodišnji rod od čijeg uzgajanja zavisi egzistencija meštana, a slično je u još nekoliko mesta u okolini Čačka.
Lilo kao iz kabla
Grad je sinoć padao i u Dragačevskom kraju, a najviše u selima Rti i Donja Kravarica. Nevreme sa gradom protutnjalo je i Kikindom, gde je za jedan sat palo 20 litara kiše po kvadratnom metru. U Zrenjaninu za nekoliko sati palo je 35 litara.
Ovog kišovitog maja, sa čestim olujnim vetrovima i gradom, ponovo je aktuelizovana priča o protivgradnoj zaštiti. Nadležni u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kažu da je za tri sata ispaljeno 829 raketa iz osam radarskih centara, što je 10 odsto od cele godišnje potrošnje.
Džem će biti skup
Iznad Čačka je u nedelju veče sevnulo više od 2.000 munja. Grad na Zapadnoj Moravi inače drži rekord u Srbiji po broju munja. U julu 2014. godine za dva sata zabeleženo je čak 2.670!
Ovoga puta najviše su pogođena sela Miokovci i Prijevor, gde se uzgajaju kajsije i jabuke, tako da se sada domaćice već preračunavaju koliko će koštati kajsije kada dođe vreme za pravljenje domaćeg džema.
Prekinute utakmice
I Beograd sa okolinom je zahvatilo nevreme sa jakom kišom, gradom i vetrom. Zbog nemogućnosti da se u takvim uslovima igra fudbal, nakratko su bile prekinute utakmice između Crvene zvezde i Napretka, odnosno Partizana i Proletera.
Beograd bez sirena
Pet godina nakon katastrofalnih poplava u kojima je život izgubilo više od 50 ljudi, a samo u beogradskoj opštini Obrenovac utopilo se 15 građana, Beograd još nema sirene za uzbunu.
Prema pisanju beogradskih medija, prestoničke vlasti su imale ideju da dorade postojeći sistem za obaveštavanje i uzbunjivanje stanovništva. Međutim, tada je zaključeno da je sistem toliko zastareo da je potrebno postaviti u potpunosti novu opremu i proširiti, jer se grad teritorijalno znatno uvećao. Sada su samo na 114 lokacija postavljene sirene, a trebalo bi na 316 da bi upozoravajući zvuk mogli da čuju svi stanovnici prestonice.
ZATAJILA PROTIVGRADNA ZAŠTITA KOD ČAČKA
Raketa pala na kuću
Na kuću Dragana Mitrovića iz čačanskog sela Beljina pala je protivgradna raketa. Ona je načinila manju materijalnu štetu, razbijeno je nekoliko crepova, ali je izazvala veliki strah ukućana.
- Može samo da se zamisli kako sam se osećao kada sam čuo tutnjavu na krovu, a posebno kada sam izašao iz kuće i ugledao protivgradnu raketu zabijenu u krov. Smirio sam se tek kada je policija potvrdila da je raketa već eksplodirala i da je bezopasna - priča Mitrović.
Njegov komšija Miladin Mitrović kaže da ih je nevreme dobro zakačilo, a prema njegovim rečima za to je kriva odbrana, jer nisu reagovali na vreme. On kaže da nije prvi put da oštećene rakete ne idu u atmosferu već padaju na tlo.
- Ja sam u blizini, moglo je i meni da se desi. Meni je ranije lokal zapalio grom. Ovo je voćarski kraj smešten dva kilometra od grada, ali nemamo zaštitu, sistem ne reaguje. Voće nam je lepo ponelo, rodilo, samo treba neko da ga odbrani. Imam 59 godina i ne pamtim veću oluju i ovako jako nevreme koje je nosilo sve pred sobom - ispričao je Miladin Mitrović.
Probušen krov fabrike
Protivgradna raketa probila je i krov fabrike Domis u Miokovcima i zaustavila se u potkrovlju. Oštećenja na krovnoj konstrukciji su vidna, a kroz provaljeni deo u unutrašnjost pogona slila se velika količina vode koja je napravila dodatnu štetu. Na lice mesta došla je policija, a očekuje se i ekipa stručnjaka iz Radarskog centra kako bi uklonili delove rakete.
UDAR KLIMATSKIH PROMENA
Američki superoblak
Prvi olujni oblak u Banatu bio je HP superćelija, a sumnja se da je tu strukturu imao i oblak u Sremu, javio je sajt "Vojvodinameteo". Da li je reč o posledici klimatskih promena nije objašnjeno, ali ova vrsta visokih oblaka koji mogu doseći front i do 32 kilometra karakterističan je za Urugvaj, Argentinu i Južni Brazil, kao i za Aleju tornada, kako meteorolozi nazivaju niziju duž reke Misisipi.
Atmosfera je počela da se stabilizuje tek četiri sata nakon početka nevremena, kada je bilo samo kiše jakog intenziteta i ređe grmljavine, uglavnom na području Banata. Potom je ta oblačnost grupisano otišla put Rumunije i Mađarske.
MUKE I U POLjIMA RS
Repriza setve u Šamcu
I pre poslednjeg nevremena priroda je zadala muke poljoprivrednicima u Srbiji i RS. U ataru opštine Šamac zbog loših vremenskih uslova još nije zasejano 30 odsto poljoprivrednih površina planiranih proletnjom setvom, prvenstveno sojom i kukuruzom.
Seljaci su ove godine počeli setvu kukuruza nešto ranije, jer su vremenski uslovi to dozvoljavali. Međutim, stručni saradnik za poljoprivredu u Šamcu Velibor Đokić rekao je da situacija nije zadovoljavajuća.
- Rana setva kukuruza ima prednosti jer osigurava klijanje i nicanje, te bolje korišćenje vlage, ranije cvetanje i oplodnju. Zbog niske temperature i povećane vlažnosti zemljišta, kao u proteklom periodu, dolazi do dugotrajnog klijanja i nicanja, pa se može desiti da se neke površine moraju preorati i ponovo sejati - objasnio je Đokić.
On je naveo da je pšenica u fazi klasanja i da je posle obilnih kiša potrebno obaviti zaštitu fungicidima i insekticidima.
Kukuruz na 5.000 hektara
U šamačkom ataru planom prolećne setve zasejano je oko 5.000 hektara kukuruzom i 110 hektara kukuruzom za silažu. Pšenica je zasejana na 2.850 hektara, a suncokret i uljana repica na po 25, soja na 330, te duvan na 250 hektara.
