Kosovo: Kriza u parlamentu i dalje, svako drži svoju stranu
Tri dana nakon neuspele konstitutivne sednice parlamenta, kosovske partije se još čvršće drže svaka svojih stavova i ne očekuje se da će sastanak šefova poslaničkih grupa predviđen za sredu doneti bilo kakvo konkretno rešenje za trenutni zastoj na Kosovu, piše danas prištinski list "Zeri".
Džavit Haliti iz Demokratske partije Kosova (PDK) rekao je tom listu da, za sada, ne vidi "nikakvo svetlo na kraju tunela".
Istovremeno, pokret Samoopredeljenje i koalicija LAA (Demokratski savez Kosova, Alijansa za novo Kosovo i Alternativa) očekuju da se koalicija PAN (PDK, Alijansa za budućnost Kosova i Inicijativa za Kosovo) vratiti u skupštinu i predložiti kandidata za predsednika skupštine.
"Zeri", takođe, navodi mišljenja neimenovanih analitičara da bi najbolji izlaz iz trenutnog zastoja bio raspisivanje novih parlamentarnih izbora koji bi bili održani zajedno sa lokalnim, zakazanim za 22. oktobar.
U međuvremenu, zamenik predsednika PDK Redžep Hoti rekao je da samo do sutra važi predlog lidera te stranke Kadrija Veseljija Samoopredeljenju i koaliciji LAA da je spreman da povuče kandidaturu za predsednika parlamenta ako, zauzvrat, oni glasaju za vladu na čelu sa Ramušem Haradinajem, prenosi RTK.
Hoti je napomenuo da je to poslednja žrtva koju bi PDK mogao da podnese u procesu uspostavljanja novih institucija.
Trenutni zastoj u formiranju novih kosovskih institucija komentarisao je i bivši predsednik kosovske skupštine i suosnivač Incijative za Kosovo (NISMA) Jakup Krasnići, koji je ocenio da su sve stranke odgovorne za ovakvo stanje, navodi "Zeri".
Krasnići je, međutim, napomenuo da bi, ako koalicija PDK, AAK i NISMA ne uspe da prvi put obezbedi dovoljno glasova za formiranje vlade, drugi pokušaj trebalo omogućiti svakom ko bude imao 61 glas.
Kosovske partije ni u petak 4. avgusta, drugog dana konstitutivne sednice parlamenta, nisu uspele da izaberu predsednika i pet potpredsednika.
Iako ustavni rok za konstituisanje parlamenta ističe danas, stručnjaci tumače da kršenja tog akta neće biti jer je Skupština praktično rad započela 3. avgusta, pa prema tim tumačenjima mogla bi, čini se, da traje u nedogled, a jedino što bi takvo stanje moglo da zaustavi jeste ili izbor predsednika ili raspisivanje novih izbora.
