"Nismo pleme, a imamo poglavice"
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić smatra da robusni publicitet, koji dobija njegova navodna kandidatura za gradonačelnika Beograda, sve više izgleda kao spinovanje motivisano željom da se javnost ne bavi mnogo aktuelnijim stvarima.
- Neki valjda misle da je umesto razmatranja godišnjeg izveštaja poverenika i suočavanja sa neprijatnim činjenicama koje sadrži, poput učestalih kršenja zakona ili problematičnih "tajnih" ugovora, zgodnije proglasiti poverenika "kandidatom", optužiti ga da se "bavi politikom" i tražiti njegovu ostavku - rekao je Šabić koji za sada samo u medijima slovi kao opozicioni takmac u trci za prvog čoveka prestonice.
Da li biste ipak prihvatili kandidaturu, ako vam bude ponuđeno?
- Da se malo našalim, pa da na pitanje odgovorim pitanjem. Da li to pokušavate da kopirate Maju Gojković, famoznu predsednicu naše Skupštine koja je nedavno, u nekontrolisanom napadu na poverenika, pokazala da o meni i o mojim namerama "zna" više nego ja sam? Istina je da sam, u više navrata, na pitanje novinara - ima li sugestija da se kandidujem - odgovorio da ima. Nisam rekao od koga dolaze, jer nije samo moja stvar, ali sam bio izričit da o tome još nisam razmišljao.
Savamala, stvar samopoštovanja
Verujete li da će afera Savamala dobiti epilog?
- Vera u to je nešto od čega se, mislim, baš nikako ne smemo odreći. To je stvar samopoštovanja. Ako država posle svega što se desilo i svega što se nije desilo, a moralo je da se desi, ne obezbedi pravi epilog, pokazaće da ne poštuje samu sebe. A ko ne poštuje sebe, teško može očekivati da ga poštuju drugi.
Zašto su beogradski izbori uvek posebno zanimljivi?
- Razumljivo je, jer je glavni grad i sa stanovišta izbornih rezultata, specifičan. Recimo, na nedavnim predsedničkim izborima Aleksandar Vučić je, gledano u odnosu na Srbiju, osvojio 55 odsto glasova, a u Beogradu celih 11 odsto manje. Saša Janković je u nekim centralnim beogradskim opštinama sam, bez ostatka opozicije, pobedio.
Kako komentarišete izbor Zorana Pašalića za zaštitnika građana?
- Bilo je mnogo komentara povodom tog izbora, ali je to završeno i više nije tema. Tema treba da bude delovanje i rad novog zaštitnika, a za to je, razume se, rano. Zato, u ovom trenutku, moj jedini komentar može da bude da mu želim sreću, trebaće mu.
Kako vidite kritike EU da je vladavina prava najveći srpski problem i da li je reč o nevoljnosti ili nemoći države da pravno uredi zemlju?
- Te kritike su sve evidentnije, ali još uvek ne mnogo oštre. Stvar je utiska, ali reklo bi se, da je EU za sada zainteresovanija za svoje spoljnopolitičke prioritete, kao npr. "normalizaciju odnosa sa Kosovom". Sva pitanja u vezi sa vladavinom prava, bez obzira na to kada će biti u punom i pravom smislu doći na dnevni red, nezaobilazna su u razgovorima sa EU. Ali, postoji nešto važnije. Suočeni smo sa dominacijom političkog voluntarizma i to u odavno neviđenim razmerama, pa nezavisno od EU, glavni zadatak je da sebi "objasnimo" šta smo zapravo. Da smo evropski narod u 21. veku i da to podrazumeva da naše društvo funkcioniše po unapred poznatim, definisanim pravilima upisanim u Ustav i zakone, a ne, kao neko polucivilizovano pleme, od prilike do prilike, u skladu sa voljom ili raspoloženjem nekih moćnih "poglavica". Ako to nismo u stanju, malo šta jesmo.
Vitez poziva
Rodoljub Šabić je rođen 1955. u Derventi. Magistar je pravnih nauka. Dugo je vodio advokatsku kancelariju u Beogradu, a sa ulaskom u politiku, bio je ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u dve srpske vlade, a republički poslanik i potpredsednik srpskog parlamenta.
Za poverenika ga je skupština izabrala krajem 2004, a 2011. mu je poveren još jedan mandat. Za rad na toj funkciji dobio je brojna domaća i strana priznanja, poput onih iz misija Oebsa i EU.
Bio je "Vitez poziva", "Najevropljanin", "Reformator godine"... Autor je velikog broja tekstova objavljenih u naučnim i stručnim časopisima, kao i dnevnoj štampi.
Možete li da prokomentarišete situaciju u srpskim medijima?
- Za stanje u medijima relevantan je niz faktora. Izdvojiću jedan, a to je da znatan deo ukupnih prihoda medija potiče iz javnih izvora. Reč je o sredstvima kojima se na različitim nivoima vlasti raspolaže diskrecionim odlukama i netransparentno. Posledice su neizbežne i "logične", jer nije realno očekivati da će mediji koji od vlasti primaju znatna finansijska sredstva, objektivno, a pogotovo ne kritički, izveštavati o njenom radu. Takav odnos neizbežno indukuje autocenzuru. Ozbiljno zalaganje za slobodu medija podrazumeva realno sagledavanje ovog kompleksa, svođenje obima "državne pomoći" u okvire prihvatljive sa stanovišta standarda EU i punu transparentnost raspolaganja tim sredstvima. Dodaću još da obaveza vlasti nije da bude samo korektna prema slobodi medija, tako što se uzdržava od "administrativnog" ograničavanja.
Šta sve podrazumeva ta obaveza?
- Mnogo više. Vlast bi morala da obraća pažnju na sve fenomene koji su od značaja za slobodu izražavanja koja se realno ili potencijalno ugrožava na brojne "nove" načine, od hakerskih napada na sajtove, preko organizovanih kampanja botova, pa do pretnji i napada na novinare i medije. Naravno, na njih treba da reaguje na način primeren demokratskom društvu. Ne mislim da to čini, naprotiv.
Kako vidite dosadašnju misiju na funkciji poverenika?
- Mandat mi ističe krajem 2018. i ima vremena da uradim ili bar pokušam da uradim neke stvari korisne i za građane i zemlju. Kao dobar primer podsetiću na potrebu donošenja novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Tim povodom sam, početkom ovog meseca, uz pismo premijerki Ani Brnabić, stavio Vladi na raspolaganje pripremljen Model novog zakona, jer je dugo evidentna potreba njegovog donošenja.
Ali, to nije obaveza poverenika?
- Nije, ali sam želeo da pomognem i nadam se da se neće ponoviti iskustvo iz 2014, kada sam takođe pripremio i dao Vladi model novog zakona, a Vlada, u Akcionom planu za Poglavlje 23 pregovora sa EU, utvrdila da će on predstavljati osnovu zakona i biti donet do kraja 2015. Nije donet, a videćemo kako će ići. Poznato je da, nažalost, ni najkvalitetnija pomoć ne vredi mnogo ako onaj kome je upućena ne ume, a pogotovo ne želi da je prihvati.
Zašto je, prema Vašem mišljenju, opozicija rascepkana i slaba?
To nije pitanje za poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Odgovor na to pitanje duguju lideri opozicionih stranaka, i Vama i javnosti i sebi.
