Antić: Nema više "crvenih linija" - Kosovo smo već izgubli

"Srbija je u vreme međunarodne ekonomske krize, u periodu od 2009. do 2011. pod pritiskom spolja bila prinuđena da se odrekne realnog suvereniteta, uticaja i ustanova na Kosovu", kaže istoričar Čedomir Antić i dodaje da ne vidi šta još imamo da izgubimo na Kosovu.

M. Karović

Mnogo toga ne zavisi od Srbije: Čedomir Antić

- Srbija je imala neke argumente za postizanje istorijskog kompromisa sa Albancima, ali mi smo te argumente izgubili, pre svega zbog slepila Demokratske stranke, nejasne politike i pseudo-konzervativizma DSS-a i nezainteresovanosti ostalih partija i socijalnog radikalizma Srpske radikalne stranke - rekao je Antić za Tanjug. 

Posle 2001. godine, međunarodna zajednica je, ističe, tretirala Kosovo kao i sve ostale jugoslovenske republike. 

- Prihvatili smo da Srbi ne budu nacionalna manjina i da imaju ona prava na Kosovu koja im je dao Ahtisarijev plan. Srbi imaju Zajednicu opština na Kosovu koja nema nikakva ovlašćenja. Imamo, slično, Zajedničko veće opština u Slavoniji, po Erdustskom sporazumu, koje je na nivou nevladine organizacije - objašnjava Antić.

Pročitajte još:

Tanjug

* Vučić neće o podeli Kosova: "Da ne izvuku ko zna šta, pa spekulacijama nikad kraja..."

* "Vučić rekao ono što Srbija već zna - Kosovo je odavno nezavisno"

Istorijski kompromis

Stoga je, za njega, sasvim jasno da danas zapravo ni nemamo "crvene linije" u vezi sa rešavanjem statusa Kosova i Metohije.

"Crvena linija" za rešavanje kosovskog pitanja mogla je, uveren je, da bude istorijski kompromis u vreme kada je, početkom osamdesetih godina prošlog veka, Dobrica Ćosić definisao ideju podele Kosova:

- To je značilo da po svim pitanjima Srbija popusti, ali i da po svim pitanjima određene ustupke daju i Albanci. Sada, međutim, ne govorimo o statusu Srba na Kosovu ili nekoj podeli, već samo o tome da li će se naš ambasador tamo zvati ambasador ili visoki diplomatski predstavnik i da li će na pločici ispred stolice Republike Kosovo u Ujedinjenim nacijama stajati neka tačka ili tačkica, jer smo mi tako želeli.

Cenjeni istoričar napominje da je naša država pod pritiscima međunarodne zajednice učestvovala i u pregovorima koji su rezultirali Briselskim sporazumom 

- Pitam se šta je nama ostalo posle Briselskog sporazuma. Ostalo je pitanje prijema Kosova u međunarodne organizacije, takođe pitanje prijema Kosova u Ujedinjene nacije - kaže Antić.

On, međutim, ukazuje da ta pitanja uopšte ne zavise od Srbije:

- Može Srbija da prizna Kosovo, a da Ruska Federacija ili Kina ne dozvole njegov prijem u Ujedinjene nacije. Po mom mišljenju, u ovakvom razvoju situacije, to bi se čak i dogodilo - ukazuje Antić. 

Vredi se boriti, sve dok nije kraj

Ideju o širem društvenom doijalogu o važnim pitanjima, poput poziva predsednika Aleksandra Vučića na takav dijalog o Kosovu i Metohiji, smatra svakako jako važnom za razvoj demokratije. Ovo je ozbiljna ideja, kaže, jer mi nismo imali ozbiljan dijalog na nivou vlasti i i opozicije, ali i čitavog društva sve do sada. 

- Sad je, međutim, pitanje koliki je manevarski prostor naše države da bilo šta učini po pitanju Kosova u ovom momentu - ukazuje Antić. 

Ipak, želi da naglasi: "Vredi se boriti, sve dok nije kraj".

Ne očekuje neke smislene predloge iz dijaloga, pre svega zato što su, kako navodi, naše institucije razgrađivane od strane Miloševića i stihijskih reformi DOS-a.

- Većina ljudi koji budu došli na dijalog o Kosovu iskoristiće priliku da se predstave kao na nekom feudalnom saboru, gde svi dolaze da vide i budu viđeni. Najopasnije je da ljudi govore unutar tog dijaloga ono što se od njih očekuje, da bi zadržali postojeće privilegije ili pribavili nove - smatra Antić.