"Vesti" sa očajnim radnicima Goše: Guta nas mrak!
Čelnici štrajkačkog odbora Fabrike šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke počeli su u četvrtak razgovore s rukovodstvom i Ministarstvom privrede o okončanju obustave rada duge čak četiri meseca. Posle drugog sastanka sa predstavnicima vlasti, došlo je do pomaka u pregovorima, ali su radnici najavili da se štrajk nastavlja.
Radnici su u međuvremenu radikalizovali protest tako što su njih četvorica stupili u štrajk glađu, a ostali su u znak dobre volje dan uoči pregovora prekinuli blokadu međunarodne pruge Beograd-Solun.
Prošnja za opstanak
Smederevska Palanka, kažu, nastala je i živela zahvaljujući Goši. Danas malo firmi radi, a još manje je novca. U to smo se uverili na najjeziviji način. U jednom od retkih kafića u centru grada pre konobara obratila nam se starija, pristojno obučena žena, s nekoliko sitnica u kesi.
- Da li možda imate 50 dinara - molećivo je zavapila starica.
Traže zarađeno
Reporteri "Vesti" su dan pred pregovore posetili ove nesrećne ljude kojima fabrika u proseku duguje između 4.000 i 5.000 evra, ali i pokušali da saznaju očekuju li radnici kraj agonije i povratak na radna mesta.
- Pošteno da kažem, ne očekujem apsolutno ništa, ali nada umire poslednja, pa verujem da će država rešiti naš problem kao što se desilo u Fijatu. Radnici Fijata i Gorenja štrajkovali su zahtevajući veće plate i bolje uslove rada, a mi jedino tražimo da nam plate ono što smo zaradili i oko čega nas već mesecima lažu - kaže ogorčeno elektrotehničar Milan Vujičić, predsednik štrajkačkog odbora.
Da bi se ušlo u krug fabrike, potrebna je samo novinarska legitimacija. Doduše, tamo već mesecima niko ništa ne radi.
Štrajkači su se smestili u parku ispred upravne zgrade.
- Evo, upravo je prošao bivši direktor. Ovaj sadašnji još nije došao, ali kad se pojavi šta može da nam kaže - pričaju radnici.
Među onima koji već mesecima nisu primili platu je i 34-godišnja Marina Nikolić, diplomirani ekonomista koja sa suprugom preživljava od njegove plate od oko 25.000 dinara (oko 200 evra).
Isplata 100 dinara
- Platim obdanište 5.000 dinara, zatim ratu kredita 12.000, pa izračunajte koliko nam ostane za život - priča Marina kojoj je čitava porodica, roditelji i brat, provela radni vek ili je još zaposlena u Goši.
- Otac je nedavno otišao u penziju, tako je saznao da je oboleo od raka. Firma mu duguje 400.000 dinara, ali nije hteo da je tuži. Ja bih mogla da dam otkaz i da tužim. Verovatno bih dobila taj spor na sudu, ali moja je želja da radim, a ne da se sudim - priča ova žena kojoj Goša duguje 521.000 dinara.
Prohujalo s vetrom
Radnici Goše kroz gorak osmeh pričaju kako na delu funkcioniše tržišna ekonomija.
- Kada nam je pre nekoliko meseci Aleksandar Vučić dao po 60.000 dinara na ime socijalne pomoći parking ispred fabrike je bio zasut raznoraznim flajerima. Te kupite televizor, te jeftino pokućstvo, hranu... Kada smo dva dana kasnije potrošili taj novac na vraćanje dugova sve je bilo čisto. Čak ni vetar nije naneo neki flajer. Dobra vest se daleko čuje, a loša još dalje - ogorčeno komentarišu radnici Goše.
Ona i električar Mario Stojković (33) su članovi štrajkačkog odbora, ali i jedni od onih koji nedavno nisu dobili po 100 dinara (83 evrocenta) na ime tekuće plate.
- Tu privilegiju imali su samo radnici koji platu dobijaju preko banke, a ja sam u Poštanskoj štedionici. To što mi se duguje 511.000 dinara izgleda nikom nije važno. Svi se nadaju nekom svetlu na kraju, ali izgleda nas iz Goše guta mrak u nekom veoma dugačkom tunelu - kaže ironično Mario.
Plata ni za konopac
Predsednik štrajkačkog odbora Milan Vujičić kaže da većina radnika preživljava zahvaljujući pomoći rodbine i prijatelja i da je to najtragičnije.
- Sredinom marta naš kolega se obesio kada je došao u fabriku. Jednostavno nije više mogao da podnese da ga stalno izbacuju iz autobusa zato što nema kartu. Odmah za njim je pokušao da se ubije još jedan kolega. Došao je kući i majka mu je rekla da nemaju baš ništa za jelo. Sačekao je da da majka izađe i nagutao se tableta. Na sreću, Hitna pomoć je uspela da ga spase - priča Vujičić.
On nas savetuje da prođemo Smederevskom Palankom gde se u svakoj radnji nudi odloženo plaćanje od šest meseci do godinu dana.
- Za nas to ne važi. Čim kažemo da smo iz Goše samo nam pokažu vrata. To se meni desilo kad sam hteo na kredit deci da kupim patike. Čovek je ispunio formulare, a kada sam mu rekao gde radim, rukom mi je pokazao da izađem. To ti je naša tragedija - kaže Vujičić, jedan od "sretnika" koji je dobio platu od 83 evrocenta.
Vujičić kaže da je uplata od po 100 dinara klasična sprdnja sa radničkom klasom.
- I ovog meseca su hteli da nam takođe uplate isti iznos, ali nisu imali para. Predložili smo da mi finansiramo da se oni ne troše. Ovo je pokret gladnih koji nema nikakve veze ni sa politikom ni sa bilo čim drugim. Za sve ovo vreme kontaktirale su me silne političke partije, ali sam sve odbio. Da sam hteo da se bavim politikom, bavio bih se. Sada jedino tražim da radim i da mi se plati ono što sam zaradio. To traže svi radnici Goše - kaže Vujičić.
Sinovi pečalbari
Jedan od štrajkača glađu je i 52-godišnji Ratko Tmušić, električar. Njegov stariji sin Aleksandar (28) završio je bankarstvo i sada "ponosno" konobariše po Crnoj Gori. Posla u Srbiji nije bilo. Mlađi Danijel ima 23 godine i prezadovoljan je što radi na nekom stovarištu u Beogradu. Ipak, Ratko se nada da će ponovo pomagati decu, ali i izdržavati suprugu i sebe.
- Po gradu se priča da je Vučić naredio da se srede stvari oko štrajkova. To mi daje nadu da bi i ova naša agonija mogla da prestane. Ne tražimo ništa sem da nam plate ono što smo zaradili i da nam omoguće da radimo. Zar tražimo previše - pita se Tmušić.
