"Srbija najproblematičnija na Zapadnom Balkanu"
Robert Kaplan, autor knjige "Balkanski duhovi", tvrdi da je Srbija "zbog veličine i značaja oduvek bila najproblematičnija" na zapadnom Balkanu.
Zbog toga je smatra "faktorom nestabilnosti" u regionu, a kao i ceo Balkan koji je ostao izvan Evropske unije - ubraja je među "delimično neuspele države".
Povod za telefonski intervju koji je dao "Politici" bio je njegov nedavni tekst u "Njujork tajmsu" u kome je ocenio da je Evropska unija neophodna na Balkanu i da sve ovdašnje zemlje treba da uđu u EU. Brisel je jedini, kaže Kaplan, koji može da reši ovdašnje etničke razmirice.
- Ako Srbija i Albanija i druge zemlje uđu u EU, njihovi teritorijalni sporovi će se rešavati u okviru EU. Zato kažem da jedino EU može da stabilizuje Balkan. Ne vidim drugu mogućnost - dodaje Kaplan.
Prema njegovim rečima, glavni izvori nestabilnosti na Balkanu su u ekonomiji.
- Na Balkanu nije stvorena srednja klasa, kao što je to bio slučaj na Zapadu. To i jeste bio jedan od najvažnijih razloga za ratove devedesetih - kaže Kaplan.
Upitan zašto misli da je Srbija faktor nestabilnosti, on kaže da je Srbija zbog veličine i značaja "oduvek bila najproblematičnija".
- Trebalo je pronaći rešenje za njeno uklapanje u ostatak Kraljevine Jugoslavije, što je bio izazov za Tita i kasnije komunističke elite. Srbija može biti faktor nestabilnosti na Balkanu zato što ima interese izvan svojih granica, kao na primer, na Kosovu - kaže Kaplan.
Na pitanje da li i Srbiju ubraja u delimično neuspele države kako je opisao Balkan koji je ostao izvan EU, on kaže:
- Da, ubrajam. Srbija je polupropala država ili država koja se ne kreće, koja se vrti u mestu. Hrvatska i Slovenija su razvijenije od Srbije. Srbija treba da teži tome da bude stabilna i prosperitetna kao Slovenija. Slovenija jeste iskusila ekonomske nevolje, ali to su bili problemi koji dolaze sa uspehom, a ne sa neuspehom.
On objašnjava i zašto Srbiju naziva uporištem ruskog uticaja na Balkanu, koji je, po njemu, loš uticaj.
- Rusija ima više interesa u Srbiji nego drugde na Balkanu i kroz istoriju je podržavala Srbe. Sve što čitam o ruskoj ulozi na Balkanu govori mi da je to štetan uticaj. Moskva je umešana u organizovani kriminal, korumpiranje nacionalističkih i populističkih političara i finansiranje lokalnih medija. Ponaša se u stilu tradicionalnih velikih sila sa politikom "zavadi pa vladaj" i zato ona neće rešiti sukobe na Balkanu - kaže Kaplan.
On smatra da su šanse Rusije i Turske da na Balkanu popune prazninu koju su ostavile SAD i EU umerene, i to zbog ogromne ekonomske snage Nemačke.
- Sve dok je Nemačka dominantna sila EU, njen ekonomski interes će na Balkanu nadvladati ruski ili turski uticaj - kaže Kaplan.
Upitan da li misli da balkanski narodi ne umeju da vladaju sami nad sobom, on kaže da ne misli da je EU "neophodna imperija" samo na Balkanu, već u celoj Evropi.
U savremenoj istoriji uvek su postojala carstva koja su vladala većinom Evrope: Prusko, Habzburško, Osmansko. EU je benigna, blaža verzija imperije sa važnom ulogom za stabilnost i ekonomiju, dodaje Kaplan.
Da li nacizam ima poreklo na Balkanu?
On je potvrdno odgovorio na pitanje da li i dalje stoji pri oceni iz "Balkanskih duhova" da nacizam ima poreklo na Balkanu, jer je Hitler navodno naučio da mrzi dok je živeo u Beču, blizu Slovena prepunih mržnje.
- Da, to je tačno. Beč, u kojem su živeli ne samo Austrijanci već i brojni drugi narodi, pa i Sloveni sa svojim etničkim trzavicama i sukobima, imao je ulogu u kreiranju Hitlerovih pogleda na svet - tvrdi Kaplan.
Na konstataciju da većina istoričara smatra da je nacizam čist zapadnoevropski koncept, on odgovara da je to "izobličen zapadnoevropski koncept, izopačena varijanta industrijalizacije".
