EU pravi novu Jugoslaviju
Samit u Trstu okupio je zemlje Zapadnog Balkana, kao i lidere Nemačke, Francuske i Italije i hrvatskog premijera Andreja Plenkovića. U članku uglednog nemačkog dnevnika "Velt" se ističe da EU sada nije u stanju da primi nove članice, te da zbog toga žele da stvore carinsku uniju.
- Planiranu balkansku carinsku uniju trebalo bi da sačinjavaju Bosna i Hercegovina, Srbija, Kosovo, Crna Gora i Makedonija, dakle sve zemlje nastale raspadom Jugoslavije, te po mogućnosti i Albanija, a iz EU poručuje kako bi stvaranje zajedničkog gospodarskog prostora ove zemlje učinilo spremnijim za pristupanje Evropskoj uniji, kada i ako ona bude spremna da ih primi u svoje društvo - piše "Velt".
Srpsko-albanski rivalitet
Jugoslavija se raspala zbog "rivaliteta Srba i Hrvata", no i nova zapadnobalkanska unija bi bila bipolarna: s jedne strane osam miliona Srba u Srbiji i BiH, a s druge pet miliona Albanaca u Albaniji, Kosovu i Makedoniji dominirali bi ostatkom saveza.
Istovremeno, EU želi zadržati svoj uticaj u regionu u kojem se već "sukobljavaju rivalske velike sile". Na sreću za Sloveniju i Hrvatsku, "one su već članice EU".
- Cilj carinske unije je deaktivirati balkansko bure baruta, ali bez toga da se te zemlje prime u EU, s tim da je Zapadni Balkan za EU trivijalan, ali je politički gledano, naročito ako se zna evropska istorija, od centralnog značaja. Jugoslavija je držala stabilnom tu eksplozivnu mešavinu naroda, a sada je to zadatak Evropske unije - piše u tekstu u nemačkom listu, u kome se upozorava da napetost u regionu sve više raste.
Zato EU želi "oživeti bivšu Jugoslaviju, ovaj put kao carinsku i transportnu uniju, samo bez Hrvatske i Slovenije koje su već u EU". U takvoj konstelaciji "Srbija bi bila glavna i sve ostale države bi gravitirale prema njoj", te ne čudi zašto službeni Beograd najsnažnije podržava ovu "evropsku, odnosno preciznije nemačku ideju".
- Kao što je Beograd dominirao u Jugoslaviji, tako bi ostavio najveći trag i u novoj Uniji - konstatuje se u "Veltu", te dodaje da se onda i Makedonija "ne bi više stalno morala plašiti za svoj opstanak, jer bi bila deo većeg saveza, umesto sama i bez odbrane, okružena susedima koji su neprijateljski nastrojeni, Grčkom, Albanijom, Bugarskom i Srbijom, koje sve donekle smatraju da Makedonija nije prava država, te da neki njeni delovi njima pripadaju, a i da su Makedonci izmišljen narod".
"Ako bi sve te zemlje stvorile zajednički ekonomski prostor, to bi logično olakšalo njihovo pristupanje EU", piše "Velt" i podseća da je sama EU započela manje-više kao carinska unija. S druge strane, naročito je problematičan odnos Srbije i Kosova, koja ga smatra svojim delom, a ne nezavisnom državom, te bi se u tom slučaju mogao ponoviti kiparski scenario, piše u tekstu.
Kočnica za Crnu Goru
Najmanje koristi od zapadnobalkanske carinske unije bi imala Crna Gora, koja je najviše odmakla u svojim pregovorima za pristupanje EU, te bi za nju ostanak u novostvorenoj carinskoj uniji značio najveći gubitak. Za Kosovo bi ta ideja, uprkos dominaciji Beograda, mogla doneti najviše koristi, jer reč je o državi koja je od svih najdalje od članstva u EU.
Slabo radimo zajedno
Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht smatra da je Samit u Trstu doneo nekoliko značajnih rezultata - formirana je zajednica privrednih komora zemalja regiona i potpisan Sporazum o Transportnoj zajednici Zapadnog Balkana.
- Berlinski proces nam radi kao politički proces. Izuzetno je važno da ceo region dovede za isti sto i podstakne ga da razmišlja o zajedničkim projektima, zajedničkim pristupima, izazovima koji svi dele, kao i zajedničkim mogućnostima, ali nažalost, implementacija nije još uvek efikasna - upozorila je Sonja Liht.
Većina žali za SFRJ
Ankete decenijama pokazuju da se žali zbog raspada Jugoslavije u zemljama Zapadnog Balkana, s izuzetkom Kosova, a konstatuje se i da je nestanak Jugoslavije stvorio vakuum moći u Evropi koji ni danas nije ispunjen na odgovarajući način. Baš kao što je raspad Habzburške monarhije učinio Evropu slabijom i Hitleru kasnije izručio novonastale patuljaste države, tako je i kraj Jugoslavije stvorio permanentnu zonu konflikta u srcu Evrope.
