Talas štrajkova zapljusnuo Srbiju: Radnicima dosta robovanja
Političari u Srbiji se hvale da se u zemlji gradi na sve strane, pa čak i da se radovi završavaju pre zacrtanih rokova, a radnici za to vreme grcaju u bedi i mole poslodavce za plate koje kasne i po nekoliko meseci.
Nije prošlo ni deset dana otkako se gradonačelnik Beograda Siniša Mali pohvalio da su radovi na rekonstrukciji "dela Ulice Mije Kovačevića završeni pet dana pre roka", a u štrajk su stupili zaposleni preduzeća "Ratko Mitrović" - Niskogradnja, koji izvode te radove.
Dačić traži žrtvovanje
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da se o štrajku u Fijatu i problemima u Gorenju razgovaralo i na Berlinskom procesu u Trstu i da ta dešavanja "ne unose dobre tonove".
- Ideološki pripadam partiji koja je na strani radnika. Ako se štrajkovi produže, može da se desi povlačenje investitora, a već dovodi do odustajanja pojedinih biznismena od ulaganja u Srbiju - rekao je Dačić.
Rad bez plate
Štrajk je započeo, kako se navodi, zbog neisplaćenih zarada za februar i maj ove godine, a dodatna muka je da zdravstvene knjižice zaposlenih nisu overene od marta zbog čega ne mogu da se leče. Iako je štrajk prekinut, muke zaposlenih širom Srbije ne prestaju.
Golema nevolja naterala je osiromašene radnike valjevskog Gorenja da traže povećanje plata od četrdesetak evra, s obzirom da rade u halama na temperaturi od preko 40 stepeni Celzijusa. Dovoljno je reći da srpski radnici ove slovenačke firme zarađuju mesečno od 200 do 300 evra, što je premalo za osnovne potrebe. Oni su takođe prekinuli štrajk, ali ostaje da se vidi da li je poslodavac izvukao pouku.
Svakako je najmasovniji štrajk oko 2.000 radnika u kragujevačkoj fabrici automobila Fijat koji se zahuktava, a kraj radničkim mukama se ne vidi. Predsednik štrajkačkog odbora te fabrike Zoran Marković izjavio je da je bio na sastanku u Ministarstvu privrede, ali da od dogovora nema ništa. Radnici uporno zahtevaju da država koja je vlasnik 30 odsto kapitala ove fabrike preuzme svoju ulogu u rešavanju problema.
Minimalni zahtevi
Istovremeno poslovodstvo Fijata ne odustaje od stava da ne pregovara sa radnicima dok se ne vrate za mašine, a štrajkački odbor poručuje da neće prekinuti štrajk dok ne dobije bar pismene garancije poslodavca da će ispuniti minimum traženih zahteva počevši od povećanja bruto plata sa 38.000 na 50.000 dinara (416 evra), poboljšanje uslova rada, plaćeni prevoz...
Zaposleni u Goši iz Smederevske Palanke neće prekinuti obustavu, odlučno tvrdi predsednik štrajkaškog odbora Milan Vujanić. On je rekao da su radnici imali sastanak sa generalnim direktorom te firme Milutinom Šćepanovićem, ali da dogovor o prekidu štrajka nije postignut.
Dugovanja kompanije su do 600.000 dinara (oko 4.690 evra) po radniku.
Država kao da ne haje za štrajkače, mada su strane investitore ministri dovodili u Srbiju isplaćujući im debele subvencije i pritom su se hvalili da otvaraju nova radna mesta.
Studenti opet u protest
Studentski pokret Novog Sada organizovaće u nedelju na Trgu slobode protest u znak solidarnosti sa štrajkačima iz kompanija Fijat, Gorenje i Goša.
"Pozivamo građane da iskažu nezadovoljstvo očajnim stanjem u kom je Srbija, ali da pre svega podržimo radnike u štrajku, malinare i sve ljude primorane da se pobune jer im je ugrožena gola egzistencija", naveli su studenti.
Podsetili su i da su se pre nekoliko meseci građani okupljali na Protestima protiv diktature i dodali da nisu samo političke stranke krive za stanje u kom je država, već i pasivni građani.
Lažna slika s televizije
Branko Pavlović, advokat i savetnik malih akcionara, kaže da većina radnika u Srbija zapravo radi u istim, ako ne i gorim uslovima nego ljudi koji štrajkuju.
- Ogromna većina radnika u Srbiji prima mizerne plate, ali ne štrajkuju, jer nemaju alternativu. Problem je što naši političari ubeđuju ljude preko televizije da se u našoj zemlji dobro živi. Ljudi onda razmišljaju i zaključuju da većina ima dobre plate, a samo oni loše i da treba grčevito da drže i to malo što imaju, jer je "greška do njih". Otužno je što kolektivno živimo paralelni svet koji nam se servira na TV - objašnjava Pavlović.
On ukazuje da se strani investitori ne potresaju zbog štrajkova, jer nisu bogzna šta uložili u fabrike.
- Gotovo sve su dobili na tacni: pozamašne subvencije i poreske olakšice, pa ih radničke muke ne zanimaju. Neosetljivi su na pritiske, a ni državni vrh se mnogo ne brine - kazuje naš sagovornik.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kaže da je radnicima u Srbiji dozlogrdilo.
- Za sve su krivi naši političari. Davali su stranim investitorima od 7.000 do 10.000 evra po radnom mestu, da bi oni mogli u mikrofon da se hvale. Sada kada su radnici potpuno obespravljeni svi ćute. To je sramota za celu državu - kaže Ranka Savić.
Sledi bunt komunalaca
- Sledeće žarište biće javna komunalna preduzeća u Srbiji, gde su plate u proseku od 200 do 250 evra. Pritom svakim danom smanjuju broj zaposlenih, pa ono malo preostalih radnika grca od posla. Nažalost, kad zaposleni počnu da traže svoja prava umeša se vlast. Dođe do ucena, pretnji, radnici se razjedine i štrajkovi se gase bez ostvarenih prava - kaže Ranka Savić.
