Poruka iz Niša: Nismo špijuni, čekamo SAD
Srpsko-ruski centar u Nišu se ne bavi špijunažomom, niti će, pomaže celom regionu u gašenju požara, borbi protiv poplava, čisti terene od mina, obučava... To je izjavio Vjačeslav Nikolajevič Vlasenko, direktor Centra i najavljuje da bi 12. jula i predstavnici američke ambasade trebalo da posete Centar.
On je dodao i da je rad Centra transparentan, a vrata otvorena za sve.
- Zapadni mediji nas nisu posećivali, ali su od početka pisali da ovde nešto nije kako treba, bez argumenata, ali očigledno sa neprijateljske pozicije - kaže Vlasenko u intervjuu Tanjugu, a povodom aktuelnih izjava američkih diplomata da se Srpsko-ruski centar potencijalno koristi za špijunažu.
On podseća da Centar, koji je formiran sporazumom između Vlada Srbije i Rusije 2012. godine, pre svega reaguje u vanrednim situacijama, požarima ili poplavama, kao i da obučava lokalno osoblje.
Pročitajte još:
* Dačić: Ruski centar ne može da ostane "ni na nebu ni na zemlji"
* "Vesti" u ruskom humanitarnom centru u Nišu: Dobro došli među špijune!
- Obuka se vrši na opremi koju ovde imamo, kao i u Ruskoj Federaciji, gde svake godine obučavamo oko stotinu ljudi. To finansira Rusija. Za tri godine obučili smo otprilike 300 ljudi - kaže Vlasenko, uz napomenu da prirodne katastrofe ne poznaju administrativne granice.
Tako je, objašnjava, pre nekoliko dana, okončana i obuka jednog tima iz Mađarske u Nišu.
- Osam Mađara iz humanitarne organizacije iz centralne Mađarske došlo je ovde i mi smo ih obučili. To je zemlja članica NATO-a, ali posao je posao, a gašenje požara je gašenje požara. Tu nema politike - kaže on.
Napominje da je Centar počeo da jača veze i sa okolnim zemljama - sa Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom, Republikom Srpskom, ali ne, kaže, i sa Crnom Gorom i Hrvatskom.
- Te saradnje za sada, nema. U početku je bilo takvih pokušaja ali nije uspelo - kaže Vlasenko, ali ističe da zato u grupama koje se šalju u Moskvu i Sankt Peterburg, ima ljudi iz Makedonije i BiH.
Na pitanje šta bi davanje diplomatskog statausa značilo Centru, a koje se takođe ozbiljno ispolitizovalo, on kaže da u početku, kada je 2012. godine, između srpske i ruske vlade potpisan sporazum o osnivanju, nisu ni obraćali pažnju na pitanja statusa.
- Centar je organizovan, svi su rekli "okej, mi smo prijatelji, mi smo pravoslavci, sve ide sjajno", ali posle toga, Srbija je potpisala sporazum o Mehanizmu civilne zaštite sa EU. Oni na predavanjima obučavaju Srbe za ispunjavanje EU regulative civilne zaštite, ali praktične obuke nema - ističe Vlasenko.
Međutim, kako napominje, kada je srpska skupština potpisala sporazum o saradnji u oblasti logističke podrške sa NATO-om i dala mu diplomatski imunitet, to je bio "pravi početak priče o našem statusu“.
- Zašto NATO, jedna tako prijateljska i humanitarna organizacija, ima takav imunitet, a mi ne? - pita Vlasenko.
A prednost tog statusa, kaže on, su te da Centar, u slučaju ako ima diplomatski status, ne bi plaćao deo poreza za uvoz opreme kao i druga opterećenja.
Objašnjava da je najbitnije to da se novac koji se troši u tu svrhu, može bolje iskoristi.
Projekat, cene i rad centra
- Cena celokupnog našeg projekta za tri godine u Nišu iznosi od 41 do 42 miliona evra. Recimo, Rusija je Srbiji dala 18 vatrogasnih kamiona. To su skupi MAN kamioni sa svom potrebnom opremom. Dato je i 20 automobila 'niva' i opremu i sve je koštalo između 17 i 20 miliona evra - kaže Vlasenko.
On napominje da bi Centar sve manje koštalo da im je rešen diplomatski status i da su za razliku u poreskim dažbinama, mogli kupiti još nekoliko vozila.
Na konstataciju da je nova premijerka Ana Brnabić pre nekoliko dana izjavila da je status Srpsko-ruskog centra u Nišu prioritet za novu vladu, i da je obećala da će "naporno raditi na rešavanju svih nerešenih pitanja", Vlasenko odgovara:
- Nadali smo se ranije, a i dalje se nadamo. Slušali smo o tome iz ruskih izvora, i čitali u srpskim novinama. Radili smo tri godine bez statusa, i pretpostavljam, a tako glasi i ocena različitih izvora, uspešno - dodaje Vlasenko.
On podseća na pomoć koju je ovaj Centar pružao u poplavama u Srbiji kao i u regionu, kada su stizali i ruski avioni i ljudstvo.
Takođe, objašnjava, da su pomogli i u prihvatu i gradnji smeštaja za migrante 2015. godine u Srbji, ali i da su u Sloveniju slali agregate i drugo.
Vlasenko najavljuje da će, prema sporazumu ruske i srpske strane, tim za humanitarno deminiranje, čijim angžovanjem u Nišu je praktično i počeo rad Centra, najverovatnije već ovog meseca početi rad u Ćupriji.
- To je potpuno nov projekat finansiran sredstvima Ruske Federacije, vredan od pet do osam miliona evra. Sve je potpisano ali ponekad birokratska mašinerija ne radi odgovarajućom brzinom. Očekujem će ruski tim doći ovog meseca - kaže Vlasenko.
On podseća da je tim za deminiranje u Nišu bio locirani odmah posle rata i da su radovi na razminiravanju počeli na zahtev srpske vlade.
Ovaj tim je, dodaje, isti posao obavljao posle rata na Kosovu oko područja Slatine i u Bosni i Hercegovini.
- Ministarstvo za vanredne situacije Ruske Federacije ima specijanu jedinicu za deminiranje. Oni deluju u saradnji sa međunarodnim osobljem, međunarodnim centrom smeštenim u Ženevi, a jedna jedinica ove organizacije, MAC, je u Zagrebu - navodi Vlasenko.
Tim Humnaitarnog centra
Kaže, to omogućava Rusima da preduzimaju ovakve operacije u skladu sa svim međunarodnim pravilima, i pojašnjava da se u timu nalazi oko 50 do 60 ljudi, Srba, Rusa i Hrvata, te da oni upravljaju specijalnim vozilima za raščišćavanje površinskih mina, koja izgledaju kao mali tenkovi.
Vlasenko sa kojim je Tanjug obišao Centar, objašnjava da se on sastoji "iz dva dela", srpskog i ruskog, te da svaki deo na neki način pruža podršku njegovom radu.
- Ovde je i naš elektronski centar. On je jedinstven, ne samo za Srbiju ili Balkan. Nijedna zemlja nema nešto ovakvo. Njegova vrednost je više miliona evra. Kako srpska strana nema osoblje, sada koristimo svega 20 ili 30 odsto mogućnosti te opreme - kaže on.
Pojašnjava da je zvanični naziv ovog centra, Centar za upravljanje kriznim situacijama:
- Takvi centri postoje u Ženevi i Rusiji, a imamo i vezu sa Sarajevom, Direkcijom za civilnu zaštitu na federalnom nivou. Svake nedelje razmenjujemo informacije, svakog četvrtka održavamo TV most. Dnevno dobijamo informacije iz ruskog Ministarstva za vanredne situacije - kaže on.
Sa ruskih satelita, kaže, dobijaju se informacije o vremenskim prilikama i termalnim tačkama.
- Satelitskom opremom moguće je pronaći tačke požara unutar površine od dvadeset centimatera. Te informacije šaljemo u Sektor za vanredne situacije u Beogradu - pojašnjava Vlasenko i naglašava da se tako može napraviti prognoza o pravcima kretanja požara ili nivou poplavnih voda.
U Srbiji ove informacije pripadaju lokalnim vlastima i sledeći korak je njihova centralizacija, što je, napominje Vlasenko, veoma korisno.
On ističe da direktor srpskog dela Centra, Bojan Glamočlija, naporno radi u tom pravcu.
- Ali ide se korak po korak - zaključuje Vlasenko.
