"Vesti" u ruskom humanitarnom centru u Nišu: Dobro došli među špijune!
Samo od pomena njihovog imena Amerika zadrhti, a kako i ne bi kad ambasador SAD u Beogradu Kajl Skot nema nikakve dileme da je reč o regionalnom špijunskom centru Ruske Federacije.
Kada vas na sve to na kapiji zaustavi žandarm u kompletnoj borbenoj opremi, Skotove reči već imaju nekog dubljeg smisla, a onda, povrh svega, i Vjačeslav Vlasenko, jedan od direktora, na naivno pitanje: "Tražimo rusku špijunsku bazu", uz ozbiljan izraz lica odgovori na srpskom: "Da, da. Dobro došli", shvatite da vam više ništa nije jasno.
Reporteri "Vesti" prva su medijska ekipa iz Srbije koja je dobila dozvolu da poseti Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu, instituciju koja postoji već pet godina, ali je poslednjih dana u apsolutnoj žiži javnosti i kost u grlu Vlade Srbije.
Ulje na vatru dodao je i zahtev da zaposleni u ovom centru dobiju poseban, diplomatski status. Nije bilo teško sklopiti kockice i izvući zaključak da to neće biti samo prva ruska baza na Balkanu, kako su je ranije "krstili", već i regionalni špijunski centar iz koga se prisluškuju sve zemlje jugoistočne Evrope.
- Kako da ne, mi špijuniramo sve! Ali, ništa se brinite, sve možete da vidite i slikate - odgovara ljubazno Vlasenko dok obilazimo Centar.
Sertifikati Mađarima
Kroz Centar je do sada obučeno više od 300 vatrogasaca i spasilaca iz Srbije, Republike Srpske i Makedonije, a krajem prošle nedelje sertifikate su dobili, po prvi put, i spasioci iz Evropske unije.
Reč je o jednoj od najuticajnijih volonterskih spasilačkih organizacija u Mađarskoj "Central buda volunteer rescue - civil protect" iz Budimpešte.
- Sertifikate je dobilo osmoro naših članova, a naša organizacija do sada je učestvovala u više uspešnih operacija prilikom akcidentnih situacija kako u Mađarskoj, tako i u EU. Na području Balkana smo pomagali 2015. godine kada smo učestvovali u dezinfekciji naseljenih mesta u Bosni nakon katastrofalnih poplava - ističe Laslo Sadvari, potpredsednik ove organizacije.
Prema rečima jednog od koordinatora Denisa Levševa, ova ekipa broji oko 100 stalnih članova, a u Nišu je značajno podigla nivo svojih veština za potencijalne misije spasavanja u ruševinama i na visinama.
- Ruski spasioci su jedni od najboljih na svetu tako da nam je bilo zadovoljstvo da nas obučavaju. Saradnju smo uspostavili tako što smo se već viđali na više međunarodnih skupova. Svi spasioci se međusobno odlično znaju i uvažavaju - ističe Levšev.
Dve ogromne poslovne zgrade s jedne strane i odmah do njih građevina koja služi kao poligon. "Odlična maska", zaključujemo jer u upravnoj zgradi nema ni obezbeđenja ni sigurnosnih kamera, a ni vrata sa šifrovanim bravama. Ni osoblje ne deluje nimalo sumnjičavo prema neznancima. Iskusno.
Nadamo se da ćemo imati više sreće u magacinu. Sigurno je između brda raznoraznih šatora uparkiran automobil kakav stalno vozi Džems Bond. Jasno, ruskog proizvođača vozilo.
- Evo, ovo su čamci koji su služili u spasavanju od poplava u Obrenovcu, a s ove druge strane su šatori i kreveti koji su korišćeni u prihvatu migranata u Preševu, Kanjiži i Šidu. Ovo su šatori koje smo koristili 2015. kada su Albaniju zadesile poplave. Tamo su agregati, pumpe za vodu...
- Dobro to, a gde su špijuni? - već smo blago nestrpljivi i razočarani.
- Eno, upoznajte Albu, ona je namenjena za specijalne obaveštajne operacije - i dalje je krajnje ozbiljan Vlasenko.
Kosmički monitoring
Priče o špijunskom centru dodatno se podgrevaju zbog činjenice da Centar u Nišu ima pristup ruskim satelitima.
- To je apsolutno tačno. Imamo besplatan pristup ruskim satelitima i kosmičkom monitoringu. Bugarska je nedavno izbacila svoj satelit i taj projekat je koštao 320 miliona dolara. Zahvaljujući saradnji sa nacionalnim centrom za upravljanje vanrednim situacijama, mi ne samo što imamo pristup njihovim satelitima, već besplatno dobijamo posebne programe uz čiju pomoć možemo da predvidimo razvoj neke humanitarne katastrofe: od toga u kom pravcu će se neki požar ili poplava širiti, do toga gde prete obilne padavine. Pre samo nedelju dana baš takvu informaciju iz Rusije smo odmah prosledili Sektoru za vanredne situacije Srbije - ističe Glamočlija.
Pored centra je nezavršena zgrada, koja je zapravo veliki poligon, a Alba uredno kezi zube ukoliko joj se približite. To je delimično razumljivo pošto je reč o kučetu - čuvaru ovog dela imanja.
Sat kasnije, posle uzduž i popreko potrage za špijunima i špijunskom opremom, u sali za konferencije, Vjačeslav Vlasenko i Bojan Glamočlija, kodirektori Rusko-srpskog humanitarnog centra, uz zarazan smeh priznaju da su i sami bili u šoku kad su pročitali vest da vode špijunski, a ne humanitarni centar. Onda su shvatili da se ne treba nervirati već šaliti s takvim optužbama.
- U međuvremu smo zaradili i treći epitet: "da širimo rusku meku moć". Sve su to gluposti, ali od budalaština je neozbiljno braniti se, pa to i ne činimo. Neka svako priča ono što misli da treba jer to govori o njegovoj ozbiljnosti, a ne o našoj. Pa svako ko želi može da dođe i uveri se šta radimo. Nemate pojma koliko puta smo pozivali i američkog, ali i mnoge druge ambasadore akreditovane u Srbiji da nas posete, ali nijednom se nisu odazvali - ističe Glamočlija.
Vlasenko kaže da su napadi počeli pre oko godinu dana, a da nema dileme da stižu iz "američke kuhinje".
Mata Hari 21. veka
Priča o špijuniraju je bez sumnje i pravi hit među zaposlenima u Centru.
- Vi ste sigurno špijun? - pitali smo jednog od Rusa koji ne razume baš najbolje srpski.
- Špijun - potvrdio je bez pogovora.
- Znate, možda se na ruskom drugačije kaže za špijuna.
- Ne, ne, isto. Špijun, Bond - smeje se ovaj Rus.
Ništa bolje nismo prošlo ni među damama.
- Kako da ne, gledate Mata Hari današnjice - potvrdila nam je i jedna izazovna brineta.
- Da li iko normalan može da zamisli da bi neki špijunski centar radio u istoj zgradi u kojoj su do pre mesec dana poslovale i tri srpske firme? Ova zgrada je od 1. juna i zvanično u sastavu Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije. Jednostavno, neko na Zapadu je pomislio da bi ovaj Rusko-srpski humanitarni centar mogao da bude konkurencija sličnim ustanovama u Evropi, a Srbija je kandidat za članstvo u EU i tu je problem - ističe Vlasenko.
Obojica naših sagovornika kažu da neće pokušavati da demantuju ništa od onoga za šta je Centar optuživan. Umesto toga, ističu, potrudiće se da Rusko-srpski humanitarni centar postane regionalni lider u sve tri svoje misije.
- Bez obzira na to da li će Vlada Srbije regulisati naš status, bez obzira da li će zaposleni dobiti diplomatski imunitet, mi nastavljamo da radimo kao i do sada, koncentrisani na tri osnovna cilja: reagovanje u svim vanrednim situacijama, pružanju humanitarne pomoći i obuci spasilaca i vatrogasaca - zaključuju čelni ljudi Rusko-srpskog humanitarnog centra.
