"Model predsednika iz Ustava od 1990. treba menjati"
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ratko Marković smatra da model predsednika republike iz Ustava Srbije od 1990. godine više ne treba popravljati, nego ga treba promeniti.
"Pri postojanju vlade kao nosioca izvršne vlasti dovoljno je da predsednik republike bude samo oličenje i simbol države. Njega treba da biraju predstavnici naroda, a ne narod neposredno", navodi Marković u autorskom tekstu za "Politiku" pod naslovom "Ka budućem Ustavu Srbije".
Marković smatra da je oblik "dvoglave" izvršne vlasti uspostavljen Ustavom od 1990. i ponovljen u Ustavu od 2006. godine odavno potrošen, jer su prestali da postoje razlozi kojima je opravdavan.
"On za uzore nije imao ni parlamentarni ni predsednički sistem nego je bio izraz neponovljivih istorijskih prilika nastalih vraćanjem političkih stranaka u Srbiju posle pola veka", ocenjuje Marković.
Profesor podseća i da je Ustav od 1990. predvideo predsednika republike koga biraju svi građani, ali s malim ovlašćenjima vlasti i istovremeno vladu koju biraju samo predstavnici građana, ali s najvažnijim ovlasćenjima izvršne vlasti.
"Predsednik republike je tokom ustavnog mandata nesmenjiv, dok opstanak vlade zavisi od ćudljive parlamentarne većine. Kako građani obično misle da najveća vlast pripada onom državnom organu koji su oni neposredno birali ova institucionalna mimikrija pokazala se uspešnom", navodi Marković u tekstu.
Dodaje i da ne postoji ustavna ustanova koja se u praksi ne moze zlouptrebiti pa su i pojedini predsednici republike izlazili iz svojih tesnih ustavnih okvira. Ocenjuje i da su razlozi za opisano ustavno uređenje otpali i da ga je zato potrebno promeniti, .
"I mada preovlađujuća autoritarna i tradicionalna svest smatra da našem političkom mentalitetu odgovara promena kojom bi ovlasćenja izvrsne vlasti pretegla u korist predsednika republike, teorijski razlozi idu u prilog tome da se ta promena izvrši u korist parlamentarne vlade. Sadašnja situacija neposredno izabranog predsednika s malim ovlašćenjima je neodrživa", mišljenje je Markovića.
Marković ocenjuje i da bi jedan ustav bio nov mora se zasnivati na novim idejama.
"Novousvojeni ustav koji ne menja ideje svog prethodnika nov je samo formalno, a stvarno je to stari ustav. On je tada replika svog prethodnika. Takav je bio ustav iz 2006. godine čiji pravi cilj nije bio da bude nov nego da zameni ustav od 1990. zbog toga što je ovaj iz razloga političke pakosti nazivan 'Miloševićevim'. Tako je propuštena prilika da Srbija dobije novi ustav", konstatuje Marković u autorskom tekstu.
On kaže i da iako zvuči neverovatno, pitanje teritorijalne organizacije Srbije još uvek je otvoreno, i Srbija više od 70 godina ima asimetrično ustavno uređenje.
Takođe, navodi da današnja lokalna samuprava funckioniše na osnovu teritorijalne podele na opstine izvrsene zakonom za potrebe komunalnog sistema 1955 godine, ocenjujući da su uslov za istinsku lokalnu samoupravu male, a ne velike opstine kakve su tada određene za sprovođenje Kardeljeve ideje.
