Dijaspora u Beogradu: Nikad nije bilo gore
Sva otvorena pitanja koja opterećuju odnos matice prema srpskom rasejanju ostala su ista, a vremenom su neka dodatno produbljena. Ovako bi mogao da se sažme stav predstavnika srpske dijaspore koji su juče govorili na Danu dijaspore, organizovanom na Univerzitetu Singidunum u Beogradu, već treći put zaredom.
Malobrojni predstavnici vlasti, a izostao je najavljeni ministar kulture Vladan Vukosavljević, ostali su preglasani u tvrdnji da država ima aktivan odnos prema dijaspori i da je otvorena za rešavanje svih pitanja. Neka od njih su uvažavanje rasejanja kao ravnopravnog dela srpskog naroda, očuvanje identiteta, pravo glasa i želja da pomognu ekonomskom i kulturnom razvoju svoje otadžbine.
Ostala stara podela
- Odnos matice i dijaspore je možda najgori u poslednjih 17 godina. Mi nismo prevazišli ni osnovni problem, a to je podela na "Mi" i "Vi" - rekla je Olga Danilović iz Beča, nekadašnja potpredsednica Srpskog ujedinjenja.
Ona ističe da podela ne dolazi samo iz matice već i od ljudi iz rasejanja. Ipak, pozvala je prisutne da zamisle da se Jevreji dele na one u Izraelu i u dijaspori ili da to učine Poljaci čija je dijaspora uveliko pomogla da ova bivša komunistička država postane ekonomski i demokratski uređena zemlja.
Matica nema program
Srpska dijaspora je poslednjih decenija nekoliko puta stavljala na znanje i papir šta hoće preko raznih svojih organizacija, ali odgovori nadležnih institucija su izostajali. O tome su svedočili Majkl Đorđević iz Kongresa srpskog ujedinjenja i Nikola Lončar iz Tesline naučne fondacije iz Filadelfije.
- Kongres srpskog ujedinjenja je još u vreme vlasti Koštunice i Đinđića uputio memorandum sa tačkama kako da se uspostave mostovi obnove i napretka u odnosu Srbije i njenog rasejanja, ali odgovor nikada nije stigao. Danas su problemi u odnosu na devedesete godine još poročniji, u neku ruku i opasniji, da sam ja u svoj govor dopisao i "Srbija - biti ili ne biti" - rekao je Đorđević.
On je definisao natalitet, asimilaciju dijaspore i probleme dijaspore kao tri ključne tačke koje moraju biti sistemski rešene kako bi bio izgrađen most između dijaspore i matice koji ne bi bio pontonski kao u godinama rata i sankcija, već čvrsta i trajna građevina.
Nikola Lončar takođe čeka odgovore na osam tačaka od pre dve godine koje su prosledili Teslinom narodu i njegovim institucijama.
- Ovde kažu organizuj se, a mi prvo čekamo odlazak Tita, pa Slobe, pa dođoše demokrate i tako redom i sve je gore i gore. Sve mora da dođe iz matice. Mi još nemamo srpski nacionalni program, pa čak ni definisan nacionalni interes. Kada će to biti jasno definisano? Ko treba da sačini taj nacionalni program? Da li će biti uključena i dijaspora - naveo je neka od pitanja Lončar, ali i primer da je šest godina jurio državljanstvo za svog sina.
- Imali smo ministarstvo za dijasporu koje je ukinuto, potom kancelariju koja je takođe ukinuta, sada upravu, ali niko od nas ne zna šta oni rade - ovako je Olga Danilović opisala degradaciju državnih institucija koje se bave dijasporom, ističući da to daje sliku o smanjenju interesovanja matice za dijasporu.
Na tvrdnju predsednika Matice iseljenika i Srba u regionu Miodraga Jakšića da Vlada Srbije vodi aktivnu politiku prema rasejanju, navodeći da postoji uprava za dijasporu i mreža ozbiljnih DKP-a, Olga Danilović je podsetila da su upravo sve te institucije i Zakon o dijaspori iz 2009. nastali na inicijativu srpskih organizacija u rasejanju kao što je Kongres srpskog ujedinjenja.
Ostao samo šalter na kvantašu
- Sada imamo samo šalter na kvantaškoj pijaci. Kada idemo sa aerodroma tamo idemo da se prijavimo da smo stigli u zemlju. Nemamo više ni isprave. U Vasinoj 20 su sabili kancelariju Tomislava Nikolića za saradnju s Kinom i Rusijom, pored onolikog SIV-a, pa više nemamo ni salu za sastanke - opisuje Nikola Lončar.
On kaže da bi dijaspora bila totalno otpisana da nema SPC, gde se okuplja.
- Ne moramo da budemo uključeni u politički život, ali sva naša deca su krštena i mi nastojimo da im sačuvamo srpski identitet. Država mora to da prepozna i preuzme ozbiljne inicijative kako bi se dijaspora identiteski sačuvala i kulturno i ekonomski povezala sa maticom - rekao je za "Vesti" Lončar.
Tragedija otadžbine
Dugogodišnji konzul u Čikagu Desko Nikitović otišao je u kritici i korak dalje. On je rekao da se brine da su ti odnosi na najnižoj tački od 1945. Ocenio je da je to poražavajuća činjenica, a da se brine i što se ne čini ništa da se to popravi.
- Ja se neću vratiti u otadžbinu, ali vidim kakvu tragediju proživljava Srbija, a to je da ovo što ima na dlanu i ne mora da plati - potencijal u dijaspori, ne koristi kako bi vaskrslo srpsko ime - rekao je Nikitović.
On je naveo da je dok je bio konzul imao ljude zaposlene u konzulatu koji nisu bili upisani u birački spisak. Kao dobar primer uspešno rešenog odnosa matice prema dijaspori Nikitović je naveo Irsku. On je podsetio da je prva žena predsednik ove države poznate po brojnom iseljeništvu kao prvu tačku svog programa stavila upravo povratak Iraca u Irsku.
- Šta hoće ti u dijaspori, to je pitanje koje se često čuje u matici. A to je za ljude u rasejanju najveća uvreda, jer hoće pravo na dobro ime - poručio je Nikitović.
Strah od povratka najpametnijih
Akademik Zoran Radovanović, koji je govorio umesto najavljenog predsednika SANU Vladimira Kostića, ispričao je na koje probleme je nailazio u pokušaju da neke od najboljih svojih studenata doktoranada iz inostranstva uvede u akademski život Srbije.
- Morao sam teško da se borim za svoje najbolje studente koji su doktorirali i postigli zavidan uspeh na univerzitetima u inostranstvu. I kada smo uspeli da ih vratimo ovde, neprijateljsko okruženje prema njima je ostalo. Nemci imaju mnogo veću dijasporu nego mi, ali kada treba oni ih lako vrate u Nemačku. Kod nas je problem s okoštalim društvenim sektorom zasnovanim na prošlim vremenima kada se zaziralo od dolaska novih perspektivnih naučnika. Zapravo i dalje imamo prikriveno samoupravljanje u odlučivanju koje sprečava povratak najumnijih - rekao je Radovanović.
