Rasejanje veliki oslonac otadžbini
Humanitarno udruženje Fond dijaspore za maticu juče je u Beogradu održalo godišnju skupštinu. Pored članova Fonda, humanitaraca i zadužbinara, skupštini su prisustvovali i predsednici gradova i opština koji su prošle godine stradali u poplavama.
Beogradski gradonačelnik je bio sprečen da prisustvuje Skupštini Fonda, ali ga je zamenio Andreja Mladenović. Inače, Fond dijaspore za maticu je prošle godine, obezbedio prvu humanitarnu pomoć ugroženima od poplava u Srbiji, (već drugog dana poplavnog talasa) i to u vrednosti od 50.000 evra.
- Fond dijaspore za maticu postoji 17 godina. Prošle godine smo humanošću pretekli po dobročiniteljstvu i brzom delanju, ako smem tako da kažem, i sami sebe. Govorim o periodu kada su poplave nanele nesagledive štete Srbiji i Republici Srpskoj - kaže predsednik Upravnog odbora Fonda Miloje Milićević iz Berlina. On je podsetio da je Fond formiran avgusta 1999. godine posle NATO agresije.
- Nama u rasejanju najviše nedostaje zavičaj, odnosno, matica, ali nažalost, Srbija, pa i Republika Srpska se prema nama ne odnose materinski, već maćehinski! Zato što zavičaj ne može da se čuva samo uspomenama, mi smo odlučili da ga konkretno čuvamo kroz konstantno pomaganje matici. Zato bi srpska vlast morala da ima ispravniji odnos prema Fondu. Naime, srpska vlada nam duguje nešto više od tri miliona evra i sve dok se ne vrati taj novac, ne možemo da govorimo o korektnom ponašanju srpske vlade - podseća Milićević.
- Fond je prošao kroz mnoge faze, uključujući i situaciju iz 2000. godine, kada je DOS blokirao naša sredstva. Srećom 2008. je ipak deo glavnice, oko tri i po miliona evra, vraćen Fondu u dinarskoj protivvrednosti, ali srpska vlada nam duguje još nekoliko miliona evra - rekao je Živadin Jovanović, direktor Fonda. On je podsetio da je zahvaljujući Fondu izgrađeno mnogo mostova.
Za porez otišlo pet kuća
- Od srpske vlasti, svih struktura, nemamo dovoljno ni razumevanja, a ni pomoći u radu, čak Fond ima štetu od državnih organa, jer nam država godišnje na ime poreza uzima četiri, pet velikih kuća, koje bismo mogli da izgradimo za naše izbeglice proterane iz Hrvatske, BiH i Kosmeta koje i danas žive u kolektivnim centrima - podseća Jovanović. On je dodao da su mnoge nevladine organizacije oslobođene poreza i još ih dotira država.