Buna u srpskom Detroitu
Plaćam TV pretplatu da bih u Dnevniku RTS gledao o nekom Indijancu koji je stigao u Vranje, a to što nas 2.000 radnika štrajkuje izgleda nije vest, ogorčen je Zoran Marković, predsednik Samostalnog sindikata Fijata.
Štrajk zaposlenih u Fijatu Krajsler automobilima u Kragujevcu, davno nazvanom srpskim Detroitom, ulazi u drugu nedelju. Rukovodstvo kompanije, ni Vlada Srbije se ne oglašavaju iako fabrika svakodnevno gubi mnogo novca, a dosad najmanje 2.600 modela 500 L nije skinuto sa proizvodne trake.
Apsurdnu situaciju prve velike radničke bune u Srbiji protiv stranih vlasnika kompletira i totalni medijski mrak. O ovom štrajku nema informacija ni na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom, a sa terena izveštava tek nekoliko medija, mahom opozicionih.
Na RTS važniji Indijanac
- Plaćam TV pretplatu da bih u Dnevniku na RTS-u gledao o nekom Indijancu koji je stigao u Vranje ili koja je rupa zakrpljena u Beogradu. A to što nas 2.000 radnika Fijata štrajkuje izgleda nije vest - kaže ogorčeno Zoran Marković, predsednik Samostalnog sindikata ove fabrike.
On kaže da bi u krajnjem slučaju država morala da pritisne rukovodstvo Fijata da započne dijalog s radnicima, jer smatra da ovakvo stanje nije normalno.
- Ne znam da li sa nama teraju inat, da li je reč o taktiziranju ili demonstraciji sile, ali Fijat mora da poštuje srpske zakone, a to ne čini - veli Marković.
On je i jedina veza malobrojnim novinarima koji svakodnevno dolaze pred kapiju Fijata u Kragujevcu. Posao se svodi na to da Marković izađe iz kruga fabrike, obavesti šta se sve tog dana nije radilo, a onda je na umeću novinara da pronađu nekog od radnika koji bi barem anonimno preneo atmosferu iz hala.
- Prekraćujemo vreme kako znamo i umemo. Evo, pre neki dan smo se svi uhvatili u kolo. Baš nam je do pesme - kaže kratko radnik prve smene, a njegov kolega dodaje:" Kapitalizam brale, smejali smo se ljudima iz Indonezije što rade za pet dolara dnevno, a sad mi dođe da se spakujem i odem tamo."
Džaba pisma
Vujičić je rekao da su nekoliko puta pisali Aleksandru Vučiću dok je bio premijer, zatim tadašnjem ministru rada Aleksandru Vulinu, ministru privrede Goranu Kneževiću i potpredsedniku vlade Ivici Dačiću. Niko im ništa nije odgovorio.
Strah od fotoaparata
Svi govore pognutih glava i s gotovo paničnim strahom da ih neko ne fotografiše.
Za dopisnika beogradske "Politike" iz Kragujevca, novinara Branu Kartalovića, ovim se posao ne završava, jer je po njemu ključno pitanje zbog čega ćuti rukovodstvo Fijata i država.
- Postoje dva tumačenja. Ili je ovo odličan alibi rukovodstva Fijata da napusti Srbiju ili je plan države da se na ovaj način ratosiljaju štetnog ugovora koji je pod oznakom "državna tajna" - veli Kartalović.
U centrali Fijat Krajsler automobila u Beogradu "Vestima" je rečeno da ne žele da odgovaraju na pitanja, ali i da se neće oglašavati povodom štrajka. Istovremeno, od srpskih zvaničnika do sada se jedino oglasio predsednik Privredne komore Marko Čadež konstatacijom da bi štrajk morao što pre da se okonča "jer ostavlja posledice po srpsku privredu".
Štrajkači najavljuju da će od sledeće sedmice protestovati i pred gradskom upravom.
Grad u bankrotu
Nije samo Fijat problem koji muči Kragujevac. Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović tvrdi da je ovaj grad u bankrotu. Naime, dugovi iz 2014. su daleko veći od celog godišnjeg budžeta opštine.
Za novinara "Politike" Branu Kartalovića to ipak nije nova vest.
- Zapravo, do bankrota Kragujevca je moglo da dođe i pre pet godina, ali domaće zakonodavstvo ne poznaje taj pojam. Dugovi se gomilaju još od 2010, a dolaskom na mesto gradonačelnika Radomira Nikolića (sina bivšeg predsednika Srbije Tomislava) neka od tih potraživanja su se pokrivala subvencijama države ili kratkoročnim i dugoročnim kreditima koje je odobrilo Ministarstvo finansija. Deo dugova je na taj način vraćen, a drugi deo je odložen do 2019 - kaže Kartalović.
Puca grbača zbog otpuštanja
Predsednik Samostalnog sindikata Zoran Marković kaže da radnici imaju ukupno četiri zahteva.
- Prvo tražimo rasterećenje radnika, stručno rečeno "smanjenje seturacije". Kada je otpuštena noćna smena, sva zaduženja su prebačena na leđa onih koji su ostali. Na primer, u fabrici je 14 "stabilnih aparata" i devet radnika koji njima upravljaju. Prema normi, svaki aparat dnevno mora da izbaci 220 delova. Zbog toga se dešava da radnici ne mogu da postignu, pa rade po nekoliko sati duže samo da bi ispunili normu - ističe Marković.
Drugi zahtev je da im fabrika plaća prevoz kada ostanu na poslu nakon što prestane redovno da saobraća gradski prevoz.
Goša ide u štrajk glađu
Predsednik Štrajkačkog odbora Fabrike šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke Milan Vujičić najavio je za sledeću sedmicu štrajk glađu.
Radnici Goše štrajkuju već 100 dana i blokiraju prugu i puteve, jer nisu primali plate od 2014. Sa poslodavcem su se dogovorili da se dug isplati u 16 mesečnih rata. Isplaćeno im je tek po 70.000 dinara, a država im je u maju dala po 60.000 pomoći.
- Od poslodavca potražujemo po pola miliona do 600.000 dinara. Oni koji su tužili čekaju milion i po dinara zbog obračuna trogodišnje kamate - pojasnio je Vujičić.
Goša je spala na 358 radnika. Bila je u vlasništvu slovačke firme ŽOS, koja ju je nedavno prodala kiparskom Lisnartu za 4,2 miliona evra.
- Ako od nas zatraže da ostanemo i posle 22.30 sati, kući možemo da se vratimo samo taksijem, jer autobusa više nema. Mnogi radnici su iz mesta oko Kragujevca, tako da je za svakog to ozbiljan izdatak - objašnjava Marković.
Treći zahtev je isplata "bonusa efikasnosti" koji su odloženi za sledeću godinu.
Četvrti je ujedno i najpominjaniji zahtev - povećanje bruto plata sa 38.000 na 50.000 dinara.
- Fabrici pravimo dobitak, svake godine se ispune svi planovi, a mi smo i dalje najmanje plaćeni od svih fabrika Fijata u svetu. Pa naša plata je kao ručak sa malo boljom flašom vina u Italiji - ističe Marković.
Kako sinu da objasnim bedu?
Đorđe Đorđević (31), član Upravnog odbora Samostalnog sindikata Fijata, svakodnevno ide na posao sa šestogodišnjim, starijim sinom Andrijom. Mališan se u krugu fabrike priključuje vršnjacima u obdaništu, gde je oko 200 dece radnika, a njegov otac štrajkuje pored viljuškara.
- Tražimo povećanje koje je zapravo pet espreso kafa u Rimu. Da li je to puno - pita iskreno Đorđe.
Kaže da mu sin poslednjih dana često gleda kroz prozor i pita što toliko ljudi sedi.
- Nekoliko minuta sam ćutao, a onda sam mu rekao da se borim za njegova prava. Ne znam da li je razumeo - veli Đorđe.
Njegova supruga je kod kuće, ne radi, brine o sinu, 18-mesečnom Janku.
- Živimo od mojih 27. 000 dinara. Živimo od danas do sutra, živimo uglavnom tako što svako malo podignem kredit, a onda uzmem kredit za refinansiranje - veli ovaj mladić, koji je uveren da radnici Fijata ne štrajkuju samo zbog svojih prava.
- Mi tražimo samo ono što nam pripada. Ali, uveren sam i da su oči svih radnika u Srbiji uprte u nas. Srpski radnik zna da se ovde trenutno bije odsutna bitka - kaže Đorđe.
Stižu sindikalci iz Evrope
Milorad Panović, predsednik Granskog sindikata industrije, energije i rudarstva Nezavisnost kaže za "Vesti" da je ova organizacija o štrajku radnika Fijata obavestila svoje kolege ne samo u Italiji i širom Evrope.
- Očekujemo uskoro i da će neki od predstavnika vodećih evropskih sindikata da dođu i pruže podršku kolegama iz Fijata, jer radnici su očigledno prepušteni sami sebi. Jasna je sprega između države i poslovodstva Fijata koji mudro ćute na legitimne i razumne radničke zahteve. Ovo nije lokalni problem, a vlast ne može više da se izvlači na formiranje vlade ili izbore. Nisu radnici prodavali fabriku, već država - kategoričan je Panović.
