Dve godine i dve zemlje biće ključne za ulazak Srbije u EU
Mora li Srbija pred vratima Brisela da čeka do 2025. godine, kao što skeptici predviđaju, ili bismo i mi mogli da prođemo kao, recimo, Slovačka koja je "brzinski" ušla u Evropsku uniju ili Bugarska i Rumunija, čiji je ulazak bio oročen?
U pravo vreme, u trenutku kada EU obećava da će se posle Bregzita (2019) posvetiti proširenju, predsednik Srbije zatražio je od visoke predstavnice EU Federike Mogerini da Brisel ubrza pregovarački proces Srbije i da oroči datum za ulazak Srbije u njene redove.
Baš ovakvo iskustvo nijedna država na putu ka EU nije imala, ali slična jesu nekoliko. Posle svega dve godine pregovaranja i još dve čekanja, Slovačka je ušla u Uniju, dok je put Bugarske i Rumunije trajao nešto duže - sedam godina, ali im je unapred najavljeno kada će postati punopravne članice, baš kao što to traži i Vučić.
Pročitajte još:
* "Srbija neutralna? Može, ali..."
* Islamizacija Balkana: Turci se vratili, a Evropa ćuti
* Ruski stručnjak za Balkan: Putinu ne smeta da Srbija uđe u EU, Zapad ima veći uticaj na Beograd
- Ovi primeri nisu uporedivi. Prvo, Slovačka je imala jaku političku podršku Brisela, a celo istočnoevropsko proširenje je odrađeno na osnovu obećanja da će se usvojeni zakoni i planirane reforme biti sprovedeni. I šta se dogodilo? Već 10 godina su Rumunija i Bugarska u mehanizmu praćenja reformi i još nisu u Šengenu. Od Srbije (i svih drugih novih članica) će se sasvim sigurno zahtevati da sprovede ozbiljne reforme i donose ozbiljne zakone i pokaže sposobnost za implementaciju pre ulaska - objašnjava Vladimir Međak iz Evropskog pokreta, koji je do skoro bio član Pregovaračkog tima za pristupanja EU.
Za dve godine znaćemo kad ulazimo u EU
Međak navodi da bi i zbog trke sa Rusijom i Turskom za uticaj na Zapadnom Balkanu Srbija i Crna Gora, naravno u slučaju da sprovedu potrebne reforme, mogle ubrzano da uđu u Uniju.
- I to oročavanje je veoma važno, jer morate da imate neku vremensku odrednicu. Na primer, oko organizovanja Uprave za agrarna plaćanja, koja mora da bude spremna pre ulaska u EU, a u njoj će biti zaposleno na hiljade ljudi. Ili, ulaganja u životnu sredinu od oko 10 milijardi evra, a nije svejedno da li ćete to izdvajati iz svog budžeta ili iz evropskih fondova na koja imate prava ako postanete članica - ističe Međak.
I drugi sagovornik "Blica", Dragan Đukanović iz Instituta za međunarodne odnose, smatra da EU neće gledati kroz prste Srbiji ako ne ispuni uslove, ali i da jačanje uticaja Rusije i Turske u ovom delu Evrope može da je natera da ubrza pregovarački proces.
- Odluke se donose iz geopolitičkih razloga i zato su Bugarska i Rumunija, donekle i Hrvatska, ušle u EU, iako nisu ispunjavale uslove. Najbitinije je da postoji politička spremnost da nas prime i u tom slučaju u EU ubrazno neće ići samo Srbija, već i još neke zemlje Zapadnog Balkana - objašnjava Đukanović.
Članstvo najranije 2023. godine
Ključna godina svakako će biti 2019, posle Bregzita, kada bi Srbija trebalo da dobije i prelazna merila za zatvaranje poglavlja 23 i 24, posle čega ćemo znati koliko će još trajati pregovarački proces, kao i kada ćemo okvirno ući u EU. Važan indikator biće i budžet EU koji se priprema 2020, za period od 2021. do 2026, iz kojeg će se znati da li Brisel planira proširenje u tom periodu.
Dobro upućeni sagovornici "Blica" smatraju da, kako sada stvari stoje, poglavlja ne možemo zatvoriti pre 2021. godine, a onda su nam potrebne još dve godine za ratifikaciju sporazuma o pristupanju u svim državama članicama.
Aleksandra Joksimović iz Centra za međunarodne odnose kaže da Srbija mora da bude spremna na obrte u spoljnoj politici, koji su u poslednje vreme česti. Ona navodi da se EU polako konsoliduje i da je spremna da se vrati Zapadnom Balkanu.
- Vreme je da se izađe sa otvorenim kartama: da Srbija kaže da je spremna da u kratkom periodu ispuni ono što se od nje traži, a da EU odgovori da će u određenom roku postati članica. Važno je da nastavimo da sprovodimo ekonomske reforme i da region napreduje, a kad je u pitanju Kosovo da sa naše strane primenjujemo ono što je dogovoreno. Čini mi se da vlada svest u EU da se Srbija u tom slučaju ne zaustavlja u evrointegracijama - kaže Joksimovićeva za "Blic".
Sa pravom tražimo ubrzanje
Jadranka Joksimović, ministarka za EU, navodi za "Blic" da nam je svakako potreban neki precizniji vremenski okvir, kakav god bio, da bismo i mi u odnosu na potrebe pregovaranja prelaznih perioda za neke oblasti (na primer, životne sredine, bezbednosti hrane iili poljoprivrede) mogli da planiramo aktivnosti, ali i budžet.
- Pokazali smo ozbiljnost kao država kandidat, dobre rezultate u brojnim oblastima, ali i političku volju za reforme i partnerstvo sa EU, važnu ulogu u regionalnoj stabilnosti, što je takođe važno za EU. Zato predsednik Vučić sa puno kredibiliteta i rezultata, ali i spremnosti nove vlade na dalje reforme, očekuje ubrzanje pregovaračkog procesa. Ubrzan proces u našem slučaju znači otvaranje svih poglavlja za koje smo u datom trenutku spremni i zatvaranje kada najveći deo stadarda iz poglavlja budu usvojeni - navodi Joksimovićeva.
Nakon zahteva Vučića za ubrzanjem procesa pristupanja Srbije EU, oglasila se i Maja Kocijančić, portparolka Evropske komisije. Ona je rekla da brzina i datum ulaska Srbije u EU zavise prvenstveno od njenog napretka u primeni reformi i normalizacuje odnosa sa Kosovom.
- Pozitivno smo razumeli nastojanja Srbije i radićemo zajedno kako bi ojačali i ubrzali pristupni proces - poručila je Kocijančićeva.
